MISTERIJA ĐAVOLJEG ZIDA: Kako je petao spasio ovo srce balkanske zemlje od potopa, gde danas ljudi tragaju za zlatom (FOTO)

"Da nije bilo preranog kukurikanja petla, kotlina Ovče Polje, u centralnom delu Makedonije, bila bi potopljena", kako glasi legenda.

Preporučujemo

Celo selo stalo je samo u jednu kuću: Četiri duše su tamo ostale, nemaju vode, skoro su dobili struju, a kažu da žive fino na svom kršu! (VIDEO)

Legenda kaže da se nekada davno jedan đavo nameračio da pregradi reku Bregalnicu kako bi potopio celo Ovče Polje. Da bi pokazao koliko je moćan, kladio se sa Bogom da može preko noći da podigne zid, preusmeri reku Bregalnicu preko brdašca i da poplavi celo Ovče Polje. Iste noći đavo je počeo da gradi zid, a to je radio sa takvom brzinom da bi do ujutro sigurno postigao svoj cilj. Kada je Bog to video i shvatio da je "đavo odneo šalu", iz dubokog sna je probudio jednog petla koji je na sav glas počeo da kukuriče označavajući da je došla zora. Tako je đavo samo do pola uspeo da podigne zid, nakon čega je umro od muke. Da Bog nije na vreme probudio petla, umesto kotline Ovče Polje, sada bi tu bilo jezero, kaže legenda.

Na temeljima ove priče koja se prenosi s kolena na koleno, ovaj prirodni fenomen je nazvan Đavolji zid.

Postoji još nekoliko verovanja. Prema jednom, zid potiče iz rimskog doba i bio je deo nekog tunela u koji je Aleksandar Makedonski sakrio veliko bogatstvo doneto sa svojih pohoda. Ali, nakon velikog klizišta zemlje, samo je zid ostao kao deo tih tunela. U ovaj mit najviše veruju tragači za zlatom, koji godinama prekopavaju to područje u potrazi za bogatstvom. Meštani znaju da se u neposrednoj blizini zida nalazi izvor lekovite kisele vode. Najneverovatnije verovanje je da je zid delo vanzemaljaca, a često se mogu čuti svedočenja ribara da ovo mesto nadleću neidentifikovani leteći objekti.

Foto: Nova Makedonija/Darko Andonovski

Pitanje da li je zid delo đavola, nekih predhodnih civilizacija ili prirode, i danas budi maštu. Lokalitet Đavolji zid se nalazi petnestak kilometara južno od gradića Sveti Nikola, na južnoj strani planine Bogoslovec, uz desnu obalu reke Bregalnice, na nadmorskoj visini od oko 250 metara.

Ovaj kraj više liči na neku pustinju u dolini dalekog Avganistana, nego na oblast u pitomoj Makedoniji. Pristup do njega je težak, jer se mora dosta pešačiti. Zid je dužine preko jednog kilometra, visok je od 2 do 11 metara, a širok od 1 do 2,5 metra. Građen je, tako bar izgleda, od kamenih blokova nepravilnog oblika. Neki stručnjaci tvrde da je nastao kao posledica brže erozije sedimentnih stena i okolnog zemljišta, a drugi smatraju da je reč o ljudskoj građevini, jer takvih stena nema naokolo.

Foto: Nova Makedonija/Darko Andonovski

Prema tumačenju profesora sa Instituta za geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Skoplju, Ivice Milevskog, Đavolji zid je raritetna prirodna pojava.

- Iako nisu izvršena precizna merenja starosti ove pojave, smatram da je početak njegovog nastajanja pre oko 10.000 godina, kada je sa klimatskim promenama došlo do intenzivnijih erozivnih procesa na tom prostoru. Njegovo stvaranje je bilo još intenzivnije u poslednjih nekoliko vekova sa uništavanjem vegetacije na južnim obroncima planine Bogoslovec. Prema našim proračunima, u ovom periodu je prosečna erozija iznosila oko 3–4 milimetra godišnje, ili 3–4 metra za 1.000 godina. Prema tome, Đavolji zid ne može da je stariji od nekoliko hiljada godina, a njegovo oformljavanje i evolucija se nastavlja i danas, izjavio je Milevski za skopsku Novu Makedoniju.

Foto: Nova Makedonija/Darko Andonovski

On smatra da zid ne krije nikakvu misteriju, već je rezultat čiste prirodne pojave.

- Misterija postoji jedino u smislu geoloških procesa koji su se odvijali milionima godina. Ovaj prostor je pre 40-tak miliona godina bio morski zaliv, pre 20 miliona godina vulkanska oblast, pre 5 miliona godina jezero, a od pre 500 hiljada godina tu je počela da se useca dolina reke Bregalnice i njenih pritoka. Misterija je i to što su ovaj prostor i dubine ispod planine Bogoslovec izgrađene od raznih minerala, neki od njih su retki i specifični. Misterija je možda i uništavanje šuma, jer je pre nekoliko stotina godina ovaj teren bio gusto pošumljen, kaže profesor Milevski, koji godinama istražuje Đavolji zid, koji kao tajanstvena zagonetka i danas prkosi zubu vremena, a kod onih koji ga posete izaziva veliko poštovanje.

(D.J.)