Deluje kao obična reka, a u stvari može da donese bogatstvo: Budućnost Srbije osim u uglju jeste i u vodi (FOTO)
Hidropotencijal je pored uglja jedan od najvažnijih izvora energije, trenutno čini jednu trećinu proizvodnje struje u Srbiji, ali postoji i veliki neiskorišćeni hidropotencijal od 1.000 gigavati godišnje, rekao je danas izvršni član upravnog odbora, Nemačko-srpske privredne komore, Martin Knap.
Preporučujemo
Posle informatičara, ekonomisti najtraženiji na tržištu!
Niste dobili uplatnicu za porez, a danas je rok da ga platite: Evo šta treba da uradite!
Počela obnova HIDROELEKTRANE "Zvornik": Ulaganja za veću snagu i duži radni vek!
On je na konferenciji Tehnologija i oprema za male hidroelektrane u Srbiji i Crnoj Gori rekao da je cilj da hidropotencijal bude još više iskorišćen u budućnosti, kako bi postao još značajniji izvor energije.
- Energetska strategija Srbije predviđa da se proizvodnja struje preko hidropotencijala podigne sa aktuelnih 43,5 na oko 400 megavat sati do 2030. godine, što je deset puta više - rekao je Knap.
On je dodao da je za ostvarenje tog cilja neophodno učešće i drugih aktera osim EPS-a.
- Neke reke imaju međudržavni karakter, pa je neophodno da se korišćenje hidropotencijala na njima uredi međunarodnim dogovorima - naveo je Knap.
On je istakao da postoje i manje reke poput Toplice, Crnog Timoka, Studenice, Mlave, čiji potencijali mogu biti iskorišćeni, ali koje su i deo sistema za vodosnabdevanje.
Vođa ovog projekta i predstavnik Nemačko-srpske privredne komore, Stevan Ðurić rekao je da se ovaj projekat održava pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i energije Nemačke.
- Cilj projekta je da spojimo nemačke kompanije koje se bave određenim temama, a to su najčešće teme obnovljive energije i energetske efikasnosti sa srpskom privredom - rekao je Ðurić.
On je dodao da je tema obnovljivih izvora energije sve više aktuelna, a da je jedan od ciljeva projekta i da pomogne ispunjavanje EU direktive koja treba da bude ispunjena do 2020. godine.
- Ne postoji velika saradnja Nemačke i Srbije što se tiče ove oblasti, nemačke kompanije nisu zastupljene, ali konferencije poput ove su pokušaj da razbudimo tu sardnju i da probijemo led - zaključio je Ðurić.
Direktor departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Boris Dumnić rekao je da je cilj ovakvih skupova da se na jednom mestu skupe ljudi iz ove oblasti kako na teritoriji Srbije i Crne Gore tako i privredna društva i predsavnici vladinog sektora iz Nemačke.
- Govornici Srbije i Crne Gore treba da daju presek stanja kako vezano za regulativu tako i za proces sticanja dozvola, prirodni potencijal i opšte stanje sektora. Nemci treba da predstave najnovija tehnička i tehnološka dostignuća i da se vidi kako ta dostignuća mogu da se primene u Srbiji i Crnoj Gori kako bi se ovaj sektor dalje razvijao - rekao je Dumnić.
On je dodao da u Srbiji postoji nekoliko izgrađenih objekata, i da je snaga malih hidroelektrana izgrađenih u pogonu preko 40 megavata.
- Jedan od ključnih problema za intezivniji razvoj ovog sektora u Srbiji je postojanje neadekvatnog katastra lokacija. Katastar postoji, ali urađen je davno i ti podaci nisu relevantni jer su se od tog trenutka do danas jako promenile hidrološke prilike kao i imovinsko pravni odnosi - istakao je Dumnić.
On je dodao da je dobra vest što je u toku izrada novog katastra lokacija koji će sagledati sve postojeće hidroelektrane, sve male hidroelektrane čija je izgradnja u toku, kao i sve one potencijalne lokacije gde se mogu graditi ova postrojenja.
- Razlika između male i velike hidroelektrane je zakonski određena, za malu hidroelektranu smatra se elektroenergetski objekat koji koristi energiju vode za proizvodnju električne energije čija je instalisana snaga do 30 megavata - zaključio je Dumnić.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Sneg stiže u Srbiju, EVO i kada: Ovi delovi zemlje biće prvi na udaru promene vremena
Ova poskupljenja slede od 1. januara: Važna izmena na računima, ovo morate posebno da proverite pre uplate
Zar i u novogodišnjoj noći? Jedna pojava neće nas zaobići večeras, a prognoza za Božić potpuno je neočekivana
<% post.title %>
Godina velikih promena: Ovo su projekti koji su oblikovali Srbiju u 2024. godini
Video: Ovako izgleda doček na Trgu Republike
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Zoran
Pa moze ,moze sve se moze . Ideja nikad dosta, samo da baba ima nesto bila bi deda
Podelite komentar