APEL VLADI SRBIJE: Spasite živote, pustite srpske prostitutke da se bave svojim poslom!

Vera A. (42), domsko dete i prostitutka, u nedavnoj potresnoj ispovesti Telegrafu otkrila je kako ju je nedavno mušterija nasilnik pokrala, isekla nožem, a onda njenom glavom udarala o ivičnjak. Policiju nije smela da zove, a medicinska pomoć joj je bila neophodna.

Ista osoba, koja već 15 godina hleb zarađuje na ulici, ispričala nam je kako ju je silovala interventna policija, kako su na nju huškali  pse i gurali joj flašu u vaginu. Ponovo nije imala nikog da je zaštiti, niti da je sasluša. Ovo je samo jedna od mnogih sličnih priča preko 1.300 registrovanih prostitutki u Srbiji.

U začaranom krugu nasilja, koje čine makroi, policija i slučajni prolaznici, prostitutke ili seksualne radnice za pomoć u poslednje vreme jedino mogu da se obrate organizaciji JAZAS - Asocijaciji za borbu protiv side.

Iako joj je prvenstveni cilj borba protiv side, JAZAS se bavi i pružanjem  pravne, medicinske, administrativne i psihološke podrške seksualnim radnicama, objašnjava dr Dragan Ilić, direktor JAZAS-a.

- Iako je Srbija zemlja sa niskom prevalencom, odnosno malim brojem inficiranih HIV-om, kontinuiranim istraživanjem je utvrđeno da se ova infekcija kod nas najviše prenosi seksualnim putem unutar grupa sa većim rizikom u ponašanju, a ne, kako se obično misli, intravenskim korišćenjem droga. S tim u vezi, već duže vreme sprovodimo programe usmerene ka seksualnim  radnicama koje su najugroženije, ali ne samo sa stanovišta zaštite javnog zdravlja, već i sa aspekta zaštite njihovih prava - kaže Ilić.

Prostitucija je lagalizovana u 22 zemlje sveta, dok je u većem broju dekriminalizovana. U Srbiji se bavljenje seksualnim radom prekršajno kažnjava po zakonu o narušavanju javnog reda i mira (član 14), a zaprećena kazna može biti novčana ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.

- Zaprećena kazna za prekršaj "odavanja prostituciji" je kao u slučaju komšije koji pušta glasnu muziku, ali u praksi nije tako. Događa se da policija sumnja da se neko ko stoji pored puta i ima pet kondoma u tašnici obavezno bavi prostitucijom, a kada se osoba privede sudiji za prekršaje, prikači se još ponešto, na primer da su ometale saobraćaj. Mi želimo da njihov položaj pred zakonom bude kao položaj ostalih građana. Podvođenje je krivično delo, ali ne kada osoba samostalno odluči da se bavi prostitucijom – tvrdi dirtektor JAZAS-a.

On dodaje da su u svrhu pomoći seksualnim radnicama angažovali nekoliko terenskih timova i dve mobilne medicinske jedinice koji obilaze područja gde se one skupljaju ili klubove.

Mobilni timovi imaju mogućnost testiranja u terenskim uslovima na HIV, Hepatitis B, Hepatitis C, sifilis... U okviru ovih timova prisutna je ekipa lekara - ginekolog, dermatovenerolog, lekar opšte prakse, ali i socijalni radnik.

Najveći broj prostitutki dolazi iz siromašnog socijalnog miljea i prostitucija je često jedini izvor prihoda. Prema najnovijem istraživanju, u Srbiji ih ima od 1.200 do 1.300 (poređenja radi, u Nemačkoj gde je seksualni rad legalizovan, broj radnica je 400.000), a podaci su prikupljani iz više izvora, policijskih i dobijenih terenskim istraživanjem. Najbrojnije su radnice uzrasta od 24. do 50. godine, a čak trećina su transeksualne osobe.

Zahvaljujući intervenciji i podršci koju seksualne radnice imaju u JAZAS-u, broj slučajeva maltretiranja od strane policije je smanjen.

- Policija danas više opominje, a manje kažnjava. Zalažemo se za dekriminalizaciju, što znači da ako neko poželi da se bavi prostitucijom to može da radi bez da ga neko hapsi i maltretira. Legalizacija opet znači da je posao legalan, podrazumeva radnu dozvolu, doprinose. U Srbiji gde je nezaposlenost prevelika, a veliki broj žena bez posla, legalizacija prostitucije bi na neki način značila da je država postala makro. U ovom slučaj  tražimo da se član 14. zakona ukine. Sve za šta se mi zalažemo prepoznato je kao neki pravi put i od strane države. Sada treba preći sa deklerativnog na praktični deo – rekao je dr Dragan Ilić.

LEGALIZACIJA PROSTITUCIJE

U određenim zemljama legalizacija prostitucije je značila i neke dodatne uslove za devojke u ovom poslu - testiranje na HIV virus svake dve nedelje, potvrda o zdravstvenom stanju. U Turskoj su onemogućene da stvore porodicu, kao i da njihova deca, ukoliko ih dobiju, zauzmu položaje u vojsci ili policiji.

Često se zaboravlja da ovog vida “prodaje ljubavi” ne bi bilo da nema mušterija. U zakonodavstvu nekih zemalja, kao što su Danska , Švedska, kažnjavanje mušterija prepoznato je kao mogući vid borbe.

- Pokazalo se da ova rešenja nisu efikasna, jer se onda  klijenti povlače u ilegalu, pa je teško dopreti do njih. Kod nas postoji dosta onih koji smatraju da striktnim  merama mogu "suzbiti prostituciju". U Amsterdamu pored "ulice crvenih fenjera" postoje i distrikti u kojima je prostitucija dozvoljena, a policija patrolira i štiti prava tih devojaka. Za uslugu su namenjeni specijalni boksovi, u koje mušterija ulazi automobilom, ali su njegova vrata blokirana, kako ne bi mogao da izvrši nasilje nad seksualnom radnicom, dok se vrata devojke slobodno otvaraju - objašnjava direktor Asocijacije za borbu protiv side.

PROSTITUCIJA PREKO GRANICE

Veliki broj devojaka tokom letnjih meseci odlazi u Beč ili u Nemačku zbog bolje zarade. Vrlo je važno razgraničiti trgovinu ljudima koja je teško krivično delo, od dobrovoljnog bavljenja prostitucijom.

- Udruženje javnih tužilaca do sada je bilo značajan partner u rešavanju problema prostitucije, a za legalizaciju je neophodno pripremiti društvenu svest o problemu – tvrdi Ilić i ističe da inicijatori dekriminalizacije prostitucije ne žele da bilo ko ima materijalnu korist, nego da se zaštite osnovna ljudska prava.

Još u Kraljevini Jugoslaviji postojao je Sindikat za prostitutke, a i prema "Statutu o prostituciji" iz 1893. godine, "prodavačice trenutaka sreće i ljubavi", bile su bar toliko zaštićene da su vlasnici bordela bili kažnjavani ukoliko im nisu pružali adekvatne higijenske uslove i zdravstvene preglede.

(Lj. Vučetić)