Svake godine u Srbiji 20 ljudi ubije grom! Evo kakve su zaista šanse da preživimo udar

U Srbiji godišnje od udara groma pogine između 10 i 20 ljudi, a šef ambulante za reanimaciju Urgentnog centra u Beogradu Marija Milenković rekla je za RTS da su povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta teške povrede sa smrtnim ishodom.

Preporučujemo

Grmi danima širom Srbije, a tek će: Hrast i kišobran mame udare, evo gde ste najbezbedniji!

Nebojša je pukom srećom preživeo udar groma: Dobio je ozbiljne opekotine, ali ga je spaslo OVO!

Ove godine samo u Nišu, od udara groma stradala su dva ribolovca, dok je narednog dana on pogodio porodičnu kuću i zapalio je. Zbog vremenskih neprilika, vatrogasci su prethodnih dana imali posla širom Srbije.

Od grmljavine najbolje je potražiti zaklon u kući ili automobilu. Ako se ipak nađemo na otvorenom, treba izbegavati stabla kao i vodu. Grom je opasan za plivače jer je voda dobar provodnik, a u dodatnom riziku su pecaroši zbog metalnih delova koje sadrži njihova oprema. Od groma nastaju trajne posledice, čak i smrt.

Foto: Tanjug/ Jaroslav Pap

Doktorka Marija Milenković iz Urgentnog centra rekla je za RTS da povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta su teške povrede sa smrtnim ishodom.

- Smrtnost se kreće od deset do 20 odsto, mada postoje podaci u literaturi da smrtnost može čak da ide od 30 do 50 odsto - rekla je Milenkovićeva.

Foto: Telegraf

Prema njenim rečima, u ambulanti za reanimaciju se zbrinjavaju najteži pacijenti, životno ugroženi. Godišnje se zbrine, kako kaže doktorka, što od saobraćajnog traumatizma što od traumatizma uopšte i teško neurološke patologije, preko 4.000 pacijenata.

- Obično imamo jednog do dva pacijenta godišnje ali u suštini to su jako teške povrede i životno ugroženo pacijenti - rekla je Milenković.

Dok ne stigne stručna pomoć na teren, ljudi mogu da priđu i pomognu nekom koga je udario grom jer po njih to nije životno ugrožavajuće.

Foto-montaža: pixabay.com

- Ono što treba prvo da uoče je da li je pacijent pri svesti, da li diše i da li ima srčanu radnju. U svakom slučaju strogo vodite računa da li ima povredu vratne kičme, a onda pozvati stručnu pomoć i krenuti sa već praćenjem kardiorespiratornog monitoringa -  kaže doktorka.

Ono što je najbitnije je srčana funkcija, jer prvo što nastaje su poremećaji srčanog ritma i srčani zastoj.

- Reanimacija se počinje odmah na licu mesta a zatim dolazi kod nas u ambulantu gde zbrinjavamo multidisciplinarnim pristupom anesteziologa, kardiologa. U svakom slučaju pacijent mora biti adekvatno zbrinut - zaključila je dr Milenković.

(Telegraf.rs / RTS)