Francuska danas treba da preseče, bira između "dva zla": Oči cele Evrope uprte u izbore za predsednika (FOTO)

U Francuskoj se danas održava drugi krug predsedničkih izbora čiji će se ishod, ma kakav bio, kako ocenjuje agencija AP, osetititi od ekstremističkih uporišta u Siriji do berzi u Hongkongu i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kada je reč o Evropi, francuski izbori bi, ocenjuje agencija, po posledicama mogli da prevaziđu i Bregzit budući da je ulog budućnost starog kontinenta, ocenjuje se analizi i dodaje da razočarani francuski birači biraju između "dva zla" - neiskusnog centrističkog kandidata Emanuela Makrona i liderke krajnje desnice Marin Le Pen.

Preporučujemo

Sutra se sprema erupcija u Evropi: Francuzi biraju predsednika, postoje dva scenarija! Kakve su prognoze - Makron ili Le Pen? Kako to utiče na EU i Srbiju?

Agencija navodi nekoliko razloga zbog čega su ovi izbori značajni, kao što su rizik od Fregzita, uspon populizma, kao i Asadova Sirija i Putinova Rusija. Eventualni odlazak Francuske iz Evropske unije ili evrozone odnosno Fregzit bio bi daleko gori od Bregzita, jer bi bio poguban za ideju evropskog ekonomskog jedinstva posle Drugog svetskog rata. Francuska je jedna od zemalja osnivača EU, njen glavni pokretač zajedno sa svojim nekadašnjim rivalom Nemačkom.

Fregzit bi označio kontrolu transfera novca, odliv kapitala, gubitke i tužbe zbog obveznica i ugovora. Iz tima Marin Le Pen nastojali su da relativizuju apokaliptički scenario u ovom slučaju, tvrdeći da evro koji sada koristi 19 zemalja, svakako ide ka propasti. Sa druge strane, Makron je biračima pokazivao snimak britanskih glasača koji žale zbog odluke o napuštanju EU, tvrdeći da oni nisu shvatili u šta su se upustili, kao i američke birače koji žale zbog toga što su glasali za Trampa. Ako Le Pen ostvari iznenađujuću pobedu, to bi oživelo populstički talas podstaknut pobedom Donalda Trampa i Bregzitom.

Mnogi francuski radnici koji su ostali bez posla usled globalizacije slično kao u SAD i Britaniji prezasićeni su strankama establišmenta i privučeni obećanjima o promenama statusa kvo. Čak iako Le Pen izgubi, ona je pokazala da je populizam značajna snaga u Francuskoj koja bi mogla da oteža Makronu da ostavari svoje ciljeve ako pobedi. Mnogi koji nameravaju da glasaju za Makrona sutra u njemu vide manje zlo, a ne spasioca, navodi AP.

Foto: Tanjug/AP

Francuska je nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN koja širom sveta ima angažovane desetine hiljada vojnika. Takođe je ključni savetznik SAD u kamapanji proti Islamske drzazve. I dok je diplomatska snaga Francuske izbledela, Makron bi mogao da unese novu energiju u francusku spoljnu politiku, a Le Pen bi sa zapaljivom retorikom osigurala da se glas Pariza mnogo više čuje u svetskoj politici.

Makron bi verovatno nastavio sa francuskim operacijama protiv ekstremista u Iraku, Siriji i sahelskoj Africi, kao i sa pritiskom na Rusiju zbog Ukrajine i podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu. Sa druge strane, Le Pen čvrsto podržava Asada, susrela se sa Putinom u Moskvi i verovatno bi se snažno zalagala za ukidanje sankcija Rusiji.

Foto: Tanjug/AP

Da podsetimo, francuska izborna komisija osudila je juče hakerski napad i objavljivanje velikog broja dokumenata izbornog štaba predsedničkog kandidata Emanuela Makrona. Komisija je dan uoči drugog kruga izbora upozorila da širenje takvih informacija može dovesti do krivičnih prijava.

- Širenje takvih podataka, do kojih se došlo na prevaru i koji su verovatno pomešani s lažnim informacijama, može se klasifikovati kao krivično delo - navedeno je u saopštenju.

Foto: Tanjug/AP

Izborna komisija savetovala je medije da ne objavljuju detalje iz dokumenata, upozorivši da su neka dokumenta verovatno lažna.

Makronov izborni štab je kasno sinoć, pre no što je počela izborna tišina, saopštio da je bio meta hakerskog napada koji je rezultirao objavljivanjem hiljada imejlova, finansijskih dokumenata i ugovora iz predizborne kampanje. Njegov centristički "Pokret" saopštio je da se napad desio pre nekoliko sedmica i da su njihovi dokumenti namerno pomešani s lažnim dokumentima da bi se "posejala sumnja i dezinformacija"

Foto: Tanjug/AP

Dokumenti su objavljeni na društvenim mrežama malo pre ponoći, a Makronov izborni tim okarakterisao je to kao pokušaj "destabilizacije demokratije, kakakv je vidjen u prethodnoj izbornoj kampanji u SAD".

Američka predsednička kandidatkinja Hilari Klinton tvrdila je da je hakovanje imejlova njenog izbornog štamba, iza čega navodno stoji Rusija, delom uzrok njenog poraza na izborima. Na sajtu Vikiliksa sinoć je postavljen link ka Makronovima dokumentima, uz saopštenje da njihov tim još nije otkrio koja su dokumenta lažna.

Foto: Tanjug/AP

(Telegraf.rs/ Agencije)