25 godina od masakra u Dobrovoljačkoj: Brutalna ubistva koja se ne smeju zaboraviti, jedan od najvećih zločina u BiH (FOTO) (VIDEO)
U Miljevićima u Istočnom Sarajevu obeležava se 25 godina od stradanja pripadnika ЈNA u nekadašnjoj sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici.
Ove godine godišnjica se nije tradicionalno obeležila u Sarajevu u Federaciji BiH, zbog tenzija između kantonalnih i federalnih vlasti, koje nisu garantovale bezbednost učesnika. Zbog toga je u Istočnom Sarajevu u Hramu Svetog velikomučenika Georgija služen parastos, a nakon toga su položeni venci na Spomen-krst na Vojničkom groblju.
Danas je još jednom poručeno da zločin u Dobrovoljačkoj ne sme biti zaboravljen. Zvaničnici Republike Srpske poslali su jasnu poruku da je zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu jedan je od najvećih zločina u BiH, koji još uvek nema sudski epilog.
- Dobrovoljačka ulica je nesumnjiv ratni zločin i pokazuje da politički dogovor kojim su muslimani garantovali miran izlazak vojske iz Sarajeva, nije poštovan - poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, kazao je da su ove godine odlučili da obilježavanje stradanja pripadanika JNA bude samo u Miljevicima zbog nekorektnog odnosa vlasti u Sarajevu, koja već godinama nedozvoljava da se postavi spomen-obeležje sa imenima stradalih na mestu stradanja u bivšoj Dobrovoljačkoj.
- Možete zamisliti kolika je ta mržnja kada su u samom napadu od strane paravojnih muslimanskih formacija stradali, osim Srba, i pripadnici drugih nacija. Na tom mestu su poginuli i muslimani i Hrvati i Albanci. To govori o tome da je taj narod (muslimani) zahvaljujući toj državi postao konstitutivan od 1945. godine, ali su za tu njihovu konstitutivnost žrtvu dali Srbi. A i pored toga, videli ste ranije kolika je to netrpeljivost i mržnja prema pripadnicima srpskog naroda - rekao je Savanović.
Obeležavanju stradanja vojnika ЈNA prisustvovali su pored Milenka Savanovića, i delegacija Narodne skupštine koju čine potpredsednik parlamenta Sonja Karadžić Јovičević i narodni poslanici Marko Vidaković i Miroslav Brčkalo, kao i mnoi okupljeni građani, porodice nastradalih i sveštenici.
Sa druge strane, u nekadašnjoj sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici pripadnici Zelenih beretki obeležili su godišnjicu "odbrane glavnog grada BiH i stradanja poginulih pripadnika Armije BiH koji su dali svoje živote u odbrani domovine", prenosi Avaz.ba.
Veterani su položili venac i proučili Fatihu pored spomen-ploče stradalim saborcima kod mosta Drvenija u Sarajevu u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici. Pridružio im se i ministar za boračka pitanja Kantona Sarajevo Muharem Fišo.
Ratni komandant bataljona Vojne policije Dževad Topić Topa kazao je kako bi Sarajevo, da nije bilo mangupa u patikama, 2. i 3. maja 1992. godine sigurno palo.
- Bio je to dan 'D' za Sarajevo. Bilo je tu raznih jedinica i bilo je dosta neorganizovano, ali u svakom slučaju bez tih momaka u patikama Sarajevo bi palo - poručio je Topić okupljenim novinarima.
Podsetimo, početkom maja 1992. godine, zločin nad nedužnim vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi u ЈNA, tokom dogovorenog mirnog povlačenja iz Sarajeva, počinili su pripadnici Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH.
Kolona vojnih vozila JNA, napuštajući Sarajevo, 3. maja 1992. godine, krenula je iz kasarne na Bistriku u kojoj se nalazila komanda tadašnje Druge vojne oblasti JNA. Izlazak kolone iz grada prethodno je dogovoren u zamenu za puštanje na slobodu dan ranije na aerodromu u Sarajevu kidnapovanog i zatočenog predsednika Predsedništva Republike BiH Alije Izetbegovića kojeg su zarobili pripadnici JNA dok se vraćao s mirovnih pregovora u Lisabonu.
U okršaju branilaca Sarajeva i pripadnika bivše JNA u tadašnjoj Dobrovoljačkoj, prema podacima Tužilaštva BiH, smrtno je stradalo sedam, a ranjeno 14 osoba. U jednom od poslednjih intervjua pre smrti 2002. godine, general Milutin Kukanjac, tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, koji je i naredio povlačenje JNA iz Sarajeva, potvrdio je da je u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine smrtno stradalo šest osoba.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u januaru 2012. obustavilo istragu protiv 14 osoba za slučaj "Dobrovoljačka". Među njima su bili penzionisani general Armije RBiH Jovan Divjak i ratni član Predsedništva RBiH Ejup Ganić. O slučaju "Dobrovoljačka" stav je dao i Haški sud koji je ustanovio kako je kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici bila "legitimna vojna meta".
Uprkos tome, vlasti iz Republike Srpske svih godina ostale su uporne u tvrdnjama da su u Dobrovoljačkoj ubijena 42 pripadnika ЈNA, 71 ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
rodoljub
Ako se pitaju americke demonkrate, ta ubistva su bila boirba za demokratiju .
Podelite komentar
srbin iz srbije
Pratijo sa ceo dogadjaj u direktnom prenosu, tako da Topic tu njegovu pricu moze da prica nekom ko sa tada nije rodio.
Podelite komentar