Novi koridori i putevi od plastike, pepela i ostalog otpada?
Za gradnju puteva i infrastrukturnih objekata u Srbiji mogli bi da se koriste razni alternativni materijali iz otpada, među kojima je i plastika, a naročito pepeo iz termoelektrana kojeg imamo najviše, rečeno je danas Tanjugu u Građevinskoj komori Srbije.
Preporučujemo
Dragutin je najbolji šef među Srbima: Organizovao proslavu za svojih 500 radnika za 1. maj! (FOTO) (VIDEO)
Beogradski metro povezaće sve: Ići će i do Orlovače, crtaju se nove putanje
Svetska banka Srbiji daje 60 miliona evra: Evo na šta ćemo da ih potrošimo
SRBIJA ĆE MOŽDA DOBITI I TREĆI AUTO-PUT: Spojiće Pančevo i Temišvar, a biće dug 130 kilometara
Britanski BBC je nedavno napravio reportažu o problemu đubreta i pravljenju puteva od plastike, ističući da bi ''plastični putevi'' mogli da budu revolucionarno rešenje za ogromne količine đubreta u svetu, kao i da je za gradnju oko 40 miliona kilometara puteva do sada utrošeno na stotine milona buradi nafte koja je potrebna za bitumen.
Škotski inženjer Tobi Makartni je pošavši od toga kako u isto vreme popraviti oštećene puteve i smanjiti ogromnu količinu plastičnog otpada došao do potencijalno spasonosnog rešanja za oba problema - napravio je asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jaču, trajniju i otporniju asfaltnu masu. Makartni se toga dosetio kada je u Indiji video da lokalno stanovništvo plastikom iz đubreta puni udarne rupe na putevima, tako što je zapale i ona se istopi i popuni rupu.
On je zatim eksperimentisao dodavanjem plastičnih granula u asfaltnu masu i svoj izum je prvo isprobao asfaltirajući put do svoje kuće, a dve opštine u Engleskoj su već počele da grade puteve koristeći taj izum.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić je rekao Tanjugu da u Arizoni u SAD trenutno eksperimentišu sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija i da je taj materijal poput plastike sa ćelijama koje prave struju. Rodić kaže da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.
On ističe da je to samo jedan od primera alternativne gradnje autoputeva i da bi u Srbiji sav reciklažni materijal, osim onog organskog porekla koji ima se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva.
- Takvi materijali su naročito jeftini i efikasni kod sanacije puteva odnosno krpljenja rupa - rekao je Rodić.
Prema njegovim rečima, alternativne materijale poput pepela i šljake veće dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci i drugi.
- Sada je intencija da se taj otpad, posebno plastičan, reciklira i da služi kao punilac za određene vrste materijala prilikom izgradnje novih ptueva. Ima tehnička svojstva koja odgovaraju saobraćaju, dakle elastičnost, tvrdoću i dugotrajnost - naveo je Rodić.
On dodaje da je Srbija, ipak, mala zemlja koja nema puno otpada, ali da bi njegovo korišćenje nakon reciklaže i upotrebom sa drugim materijalima u znatnoj meri olakšalo i uštedelo sanaciju putne mreže.
- Treba samo da počnemo da radimo ono što se već primenjuje u svetu. Od svih vrsta materijala, mi moramo da se rešimo deponija pepela u našim termoelektranama. Tako bi se rešili miliona kubika pepela - naveo je Rodić i dodao da su u pitanju ogromne količine pepela, koji se delom koristi i kao materijal u cementarama.
On je rekao da bi razni materijali iz otpada mogli da se koriste i u visokogradnji, to jest stambenih objekata, a naročito kod termoizolacije.
- Ako imamo skoro dva miliona stanova spremnih za redovnu rekonstrukciju... to su milioni kvadrata i milioni kubika ili tona takvog materijala - dodao je Rodić.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Magla u Srbiji: Vozači, na ovim deonicama je smanjena vidljivost, pazite!
Na Zlatiboru novi snežni talas napravio haos: Formiraju se kolometarske kolone vozila, putari rade punom parom
Vozači, oprez: U ovom delu zemlje zbog magle smanjena vidljivost od 50 do 200 metara!
<% post.title %>
Apel Puteva Srbije vozačima: Koristite zimske pneumatike, poštujte ograničenja brzine i prilagodite putu
Video: Iznemogli beloglavi sup spustio se na seosku kuću: Spasavnje ugrožene vrste u selu Sedobro
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(FOTO) OVO JE UBIJENI MUŠKARAC U INĐIJI Sa sinom palio badnjak, ubile ga komšije koje je ZAMOLIO da ne divljaju kolima!
ŠOKANTNI DETALJI MASAKRA NA CETINJU Aco pobesneo zbog svađe oko badnjaka i žena pa napravio pokolj, krvi bilo do kolena u kafani
AKO GA VIDITE ODMAH ZOVITE POLICIJU! Traga se za OSUMNJIČENIM ZA UBISTVO u Inđiji: Sumnja se da je naneo smrtonosnu povredu žrtvi na Badnje veče!
Losmi
Vi bre ne umete SAHTU U NIVOU SA ULICOM DA NAPRAVITE,KORIDORE NISTE NI NA POLA ZAVRSILI A RUPE NA SVE STRANE,POTPORNI ZIDOVI POPADALI....A PRICATE O NOVIM MATERIJALIMA!!!
Podelite komentar
abc...d...
Tako ste dali saglasnost investitoru za neproverene materijale u naselju Vojvoda Stepa, smrdljive zgrade, sad niko nema pojma šta dalje, pare ste uzeli od nas, i pravite se ludi....!!!
Podelite komentar
Ocajnono pero
Pepeo u gradnji puteva koristi se jos od 70 ih godina proslog veka, a mi i dan danas nismo ni jedan kubik iskoristili za to. Nama se ne isplati da transportujemo. Drugo u svetu sr koriste na stotine novih materijala. Licno sam dao Institutu za puteve armaturnu mrezu of staklo vlakna koja bi dprecila mrrzanje tj.pucanje adfalta kso i pojavu rupa. Fobio pozitivno misljenje i odgovor da oni.mogu da prrpotuce sli ne i da uticu fa se primeni iako ima opravdanje za to. Odgovor nadleznih je a kako da zaposle ljude ako nema popravke luteva i udarnih tupa. Bolje receno kako da drpimo pare.
Podelite komentar