100 DANA TRAMPA! Da li su SAD i Rusija na ivici provalije? Ko od njih stvarno odlučuje o sudbini Srbije?

Od trenutka kada je Donald Tramp postao 45. američki predsednik gotovo svi su znali da svet više neće biti isti. Njegova kampanja je bila burna, neki bi rekli čak i skandalozna, međutim uspeo je da dođe do pobede, za koju mnogi kažu da su zapravo zaslužni Rusi koji su mu pomogli. Tramp je isticao da njegova zemlja više neće biti svetski policajac, odbacivao je ključne saveze u Evropi i Aziji, sporazume vezene za trgovinu, a posebno je omaložavao Meksiko i Kinu.

Preporučujemo

Međutim od inauguracije, kao da je zaboravio predizborna obećanja i otvorio nove frontove, a o delovanjima u Siriji i pretnjama Severnoj Koreji se još uvek neprestano priča. Njegovih prvih sto dana na čelu SAD ipak su dovele do toga da preuzme tradicionalnu ulogu u spoljnoj politici i da postane zaštitnik sistema koji je nekada kritikovao.

8 razloga zbog kojih Tramp NE SME da napadne Severnu Koreju!

U intervjuu za Rojters uoči navršavanja sto dana njegovog mandata, Tramp je rekao da je mislio da će sve biti mnogo lakše. Ističe da sada ima manje privatnosti i da se još uvek navikava na stalnu zaštitu tajne službe. Smatra da postoji šansa da Amerika uđe u sukob sa Severnom Korejom i da to trenutno najveća globalna briga. Takođe je istakao da islamskim teroristima ne bi smelo da se dozvoli da uđu u SAD i da se nada miru na Bliskom istoku, posebno u odnosima Izraela i Palestine, prenose Agencije.

Ekskluzivno za Telegraf.rs prvih sto dana Trampove vladavine analizirao je Stevan Nedeljković, asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i osnivač i direktor nevladine organizacije Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative, pod čijim okriljem je sproveden projekat Američki izbori 2016. godine.

Foto: Privatna arhiva

1. Bliži se prvih sto dana od kada je Donald Tramp na mestu predsednika SAD. Da li je ispunio očekivanja (predizborna obećanja za spoljnu i unutrašnju politiku) ili je razočarao birače i potvrdio ono što su svetski mediji već pisali o njemu?

Kao što ste naveli na početku pitanja, Tramp je na mestu predsednika SAD tek nešto manje od sto dana. Za puno primenu određenih predloga politika koje je Tramp iznosio u kampanji nije dovoljan ni ceo četvorogodišnji mandat. Dakle, prerano je govoriti o ispunjenju predizbornih obećanja, ali mi već u ovom trenutku možemo uočiti određene indikatore. Prvo, primetna je snažna volja Donalda Trampa da radi na ispunjenju iznetih obećanja i čini se da neće lako od njih odustati. Drugo, Tramp se suočava sa dubokim jazom između volje i sposobnosti da sprovede obećano. Taj jaz je nekada institucionalne prirode, kao kada u Kongresu SAD nije prihvaćen predlog ukidanja Zakona o pristupačnosti zdravstvene nege (takozvani Obamacare), ali i suštinske, uzmimo za primer predizborno obećanje da će Meksiko platiti izgradnju zida na granici između dve Severno-američke države koje je predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto odmah odbacio.

Foto: Tanjug/AP

Donald Tramp nastoji da logiku biznis poslovanja primeni na upravljanje državom i uveren je da, kao vrsni poznavalac umeća pregovaranja, može isposlovati najbolje dogovore za SAD na unutrašnjem i međunarodnom planu. Naravno, to nije uvek lako, a često je i neostvarivo. Unutrašnja i međunarodna politika sadrže složenije mehanizme odlučivanja, obuhvataju znatno veći broj aktera i njihove jednačine počivaju na većem broju nepoznatih. Trampu je izuzetno teško da se privikne na unutrašnja i međunarodna ograničenja, ali će morati da ih absorbuje ili će njegovo predsednikovanja proteći uz brojne turbulencije, a bez ikakvih rezultata.

Deluje da je raketni napad na vazuhoplovnu bazu Šajrat u Siriji naišao na široku podršku, dok je pokušaj ukidanja Obamacare podržala tek trećina građana SAD. Struktura glasačkog tela u SAD je takva da postoji značajan deo građana koji neće podržiti Trampa ma šta uradio, dok mu drugi bez obzira na okolnosti neće uskratiti podršku. Međutim, imajući u vidu karakter i mentalni sklop aktuelnog predsednika SAD, kao i prve poteze nakon dolaska na vlast, teško je očekivati da će svoje odluke donositi na osnovu očekivanja javnog mnjenja.

Foto: Tanjug/AP

2. Šta mislite o "zveckanju oružjem" između SAD i Severne Koreje? Da li postoji mogućnost da se sukob dogodi i šta bi novo ratno žarište značilo za spoljnu, a šta za unutrašnju politiku SAD?

Severna Koreja je neuralgična tačka u spoljnoj politici SAD još od predsednika Harija Trumana, ali i u međunarodnom sistemu uopšte. U pitanju je ”država izgnanik”, gotovo isključena iz međunarodne zajednice, ali i država za koju se veruje da poseduje nuklearno naoružanje. Donald Tramp vidi rešavanje problema Severne Koreje kao deo velikog ekonomsko-političkog dogovora sa NR Kinom i očekuje značajnu kinesku podršku u pronalasku rešenja.

Foto: AP/Tanjug

Uprkos zaoštravanju odnosa početkom aprila, kada je Severna Koreja izvršila novu probu, a SAD odgovorile slanjem nosača aviona Karl Vison u ovaj region i organizovanjem zajedničkih vežbi sa Južnom Korejom duž granice između dve države, teško je očekivati vojne sukobe ili bar one šireg razmera. Zapaljiva retorika nikada nije nedostajala na ovom poluostrvu, kao ni slanje (ne)diplomatskih poruka putem organizovanja vojnih vežbi. Ne treba zaboraviti da bi plamen oružanog sukoba zahvatio čitav region i da među ključnim regionalnim akterima ne postoji volja za vojnim rešavanjem problema. Jednostavno, Seul se nalazi na 35km od granice sa Severnom Korejom, ni Kina i Japan ne bi prošli bez posledica u slučaju oružanog sukoba, a jedan ekonomski izuzetno prosperitetan region postao bi mesto propadanja i nazadovanja.

Foto: Tanjug/AP

Naravno, vojni sukob se ne može potpuno isključiti, iako je malo verovatan, jer da su odnosi među državama uvek zasnovani na racionalnosti i zajedničkim interesima, ratova ne bi ni bilo. Američka javnost sigurno ne bi sa radošću dočekala novi sukob. Ne treba zaboraviti da su na ”završnom računu” nakon Iraka bili ispisani troškovi od preko dve hiljade milijardi američkih dolara, tako da posle iskustva sa invazijom na Irak, a priori podrške novim ratnim ”avanturama” nema.

Diplomatija je više puta zakazala na korejskom poluostrvu. Poslednji put pre gotovo deset godina kada su ”zamrznuti” Šestpartitni pregovori (Six-party talks) između dve Koreje, SAD, Rusije, Japana i Kine. Međutim, čini se da jedino diplomatija može da ponudi održivo rešenje na korejskom poluostrvu. Instant rešenja nema.

Foto: Tanjug/AP/Korea News Service

3. Da li bi taj sukob mogao da preraste u Treći svetski rat, s obzirom da Japan, Kina i Rusija u tom slučaju neće sedeti skrštenih ruku i biti samo nemi posmatrači?

Ne samo da neće, već u slučaju sukoba i ne mogu biti nemi posmatrači. Najpre, jer bi se potencijalni sukob odvijao na njihovim granicama, ali i zbog uverenja da Severna Koreja gotovo izvesno poseduje nuklearno naoružanje i da se ne bi libila da ga u slučaju sukoba upotrebi. Verujem da će sve tri navedene države učiniti sve da do oružanog sukoba ne dođe i njihovo čvrsto zalaganje za diplomatsko rešenje važan je element prevencije sukoba.

Već nakon kraja Drugog svetskog rata počelo se sa projekcijama trećeg. Svako zaoštravanje u odnosima između velikih sila propraćeno je nagađanjima o novom svetskom ratu. S obzirom da bi novi rat među velikim silama, usled njihovog razornog nuklearnog potencijala, verovatno, bio i poslednji i kraj sveta kakvog poznajemo, ne treba olako ulaziti u projekcije novog svetskog rata. Nisu svi potezi lidera velikih sila racionalni, često sa sobom donose i tragične posledice, ali verujem da se granica povlači kod dovođenja u pitanje egzistencije čitavog čovečanstva.

Foto: Tanjug/AP

4. Dosta se u svetskim medijima pisalo o tome da je Tramp nepodoban da bude predsednik. Da li se može očekivati njegova smena i šta bi moglo da dovede do toga? Da li bi Tramp mogao da dođe na ideju da podnese ostavku, ako bi izazovi postali preveliki za njega i u kom slučaju bi prema Vašem mišljenju mogao tu ostavku da podnese?

Najpre bih odgovorio na lakši deo pitanja. Ne smatram da postoji i minimum mogućnosti za Trampovo podnošenje ostavke. Njegov mentalni kod je takav da nikada ne odustaje. Čvrsta vera u uspeh je, po njegovom mišljenju, jedan od odlučujućih faktora u dostizanju krajnjeg cilja. Pogledajte, on je 2008. godine objavio knjigu pod naslovom Tramp nikad ne odustaje: kako sam svoje najveće izazove pretvorio u uspeh. Neće odustati i ustuknuti ma kakvi izazovi bili ispred njega.

Foto: AP/Tanjug

Sa druge strane, još od 8. novembra i pobede na predsedničkim izborima počinje da se govori o mogućnosti da Tramp bude opozvan, odnosno, da protiv njega bude pokrenuta procedura impičmenta. Čak je i Alen Lihtmen, koji je predvideo Trampovu pobedu i pobednike svih predsedničkih izbora u SAD od 1984. godine, u svojoj knjizi Slučaj impičment objavljenoj pre nekoliko dana istakao da će Tramp biti opozvan. Mogućnost njegovog opoziva se ne sme isključiti. Njegovi najbliži saradnici su dovođeni u sumnju za kršenje Loganovog akta, odnosno, neovlašćenog učešća u pregovorima u rešavanju sporova između SAD i strane države.

Foto: Tanjug/AP

Majkl Flin, Trampov Savetnik za nacionalnu bezbednost, podneo je ostavku na tu funkciju zbog iznošenja netačnih informacija o sastanku sa ambasadorom Ruske Federacije u SAD pre izbora na mesto savetnika. Takođe, američke demokrate se trude na sve načine da pronađu povezanost između Trampa i ruskih hakerskih napada na mrežni sistem Demokratskog nacionalnog komiteta tokom kampanje 2016. godine, ali i generalno povezanost Rusije i Trampove izborne kampanje. Ne treba isključiti mogućnost opoziva, ali ni biti preterano optimističan da će do opoziva doći.

5. Da li je njegova intervencija u Siriji za Vas bila iznenađenje ili se to na neki način i očekivalo? Da li bi mogao ponovo da uradi nešto slično?

Donald Tramp je tokom kampanje osporavao gotovo svaki spoljnopolitički potez Baraka Obame. Kritikovao je učešće SAD u intervenciju u Libiji, povlačenje iz Iraka, strategiju za borbu protiv terorizma, slabost u odnosima prema Rusiji i Kini, potpisivanje, prema njegovom mišljenju, štetnih međunarodnih trgovinskih sporazuma i Obaminu politiku prema Siriji. Po svaku cenu, želeo je da napravi diskontinuitet u odnosu na Obaminu politiku već na početku mandata.

Foto: Tanjug/AP

Hemijski napad na grad Kan Šejhun, za koji se sumnjalo da su izvele snage snage sirijske vlade, poslužio je kao prilika za isticanje odlučnosti i jasne poruke da SAD nisu odustale od Sirije. Ograničeni napad na vazduhoplovnu bazu Šajrat nije proizveo dramatične posledice po odnose sa Ruskom Federacijom, kako se u prvi mah pretpostavljalo, a Tramp je pokazao da je i direktno suprotstavljanje ruskim interesima otvorena opcija.

Foto: Tanjug/AP

6. Da li smatrate da može da dođe do još većeg zaoštravanja odnosa između SAD i Rusije? Da li je Tramp Putinova marioneta kako pišu svetski mediji? Šta se po Vašem mišljenju događa iza scene po tom pitanju?

Svega desetak dana nakon raketnog napada SAD na Siriju, odnosi između dve najveće vojne sile vraćeni su na nivo od pre napada. Državni sekretar SAD, Reks Tilerson, posetio je Rusiju, obnovljena je ”crvena linija” između ministarstava odbrane dve države, a pre nekoliko dana je Rusila izvestila da je memorandum o bezbednom letu iznad Sirije ponovo na snazi. Sa druge strane, odnosi jesu vraćeni na pređašnji nivo, ali je i lestvica pre napada bila postavljena prilično nisko. Rusija i SAD imaju niz bilateralnih problema kao što su Ukrajina, Sirija, pokušaj uticaja ruskih hakera na predsedničke izbore u SAD 2016. godine, optužbe za podsticanje antivladinih protesta u Rusiji 2011. godine, razmeštanje raketnog štita na ruskim granicama, geopolitička ekspanzija NATO i mnoge druge.

Foto: Tanjug/AP

Dublje zaoštravanje bi samo približilo dve sile ivici provalije. Problem je što lakih rešenja nema. U poslednjih 25 godina, svaki predsednik SAD je poboljšanje odnosa sa Ruskom Federacijom postavljao na visoko mesto spoljnopolitičke agende. Međutim, uvek se tome isprečila neka Jugoslavija, Irak, Gruzija ili Ukrajina. Ukoliko se u proces otopljavanja odnosa krene sa relativno lakšim pitanjima kao što su obnova Sporazuma o protivbalističkim projektilima, povratak Rusije Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, postizanje dogovora o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (New START) i nakon 2021, postepeno popuštanje sankcija prema Ruskoj Federaciji, šanse za uspeh će biti veće. Nema previše nepodudarnih interesa ni u Siriji i možda je upravo okončanje sukoba u ovoj državi put ka novom resetovanju odnosa između dve velike sile.

Foto - Montaža: Tanjug/AP, rofimedia/Zuma Press

Izjaviti da je predsednik ekonomski, vojno, politički i kulturno najveće sile na svetu bilo čija marioneta najviše govori o onome ko takvu izjavu daje. Svako ko tako nešto izjavi ne poznaje najbolje ni politički sistem SAD, granice mogućeg u odnosima velikih sila, ali i karakter Donalda Trampa.

Foto-montaža: Tanjug/AP, freeimages.com/Alexander Korabelnikov

7. Dosta se pre izbora pričalo da će ako Tramp postane predsednik to značiti i bolje odnose SAD i Srbije. Do sada nismo imali neku posebnu priliku da to vidimo. Da li bi nešto moglo da se promeni u skorije vreme, i kakav bi mogao da bude njegov odnos prema našoj zemlji i ujedno prema celom regionu?

Pojedini političari u Srbiji su podgrevali nade građana da bi dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao označiti početak velikog zaokreta u politici Sjedinjenih Američkih Država prema našoj državi i regionu. S obzirom da su ljudi skloni da potencijalno lepe vesti prihvataju zdravo za gotovo, ali imajući u vidu i legat porodice Klinton, u Srbiji gotovo da je zavladala histerija nakon Trampove pobede. Inače smo i bili jedna od retkih evropskih država u kojoj je Tramp imao veću podršku od Hilari Klinton. ”Ali nade su se srušile za tren” kako to lepo reče jedna pesma iz 90ih. Prve izjave američkih zvaničnika su jasno ukazale da promene politike neće biti i da su nade podgrevane na vatri koje nije bilo.

Foto: Tanjug/AP, Pixabay

Mi još uvek ne možemo savladamo prelazak iz velike Jugoslavije na život u maloj Srbiji. Period Hladnog rata je davno okončan i čak ni Jugoslavija ne bi imala značaj kakav je imala do kraja osamdesetih godina. O politici SAD prema Srbiji i našem regionu odavno više ne odlučuju predsednici, državni sekretari ili savetnici za nacionalnu bezbednost, već srednji i niži ešalon administrativaca u okviru Biroa za Evropu i Evroaziju Stejt Dipartmenta. Baš oni koji su stasali na svoje funkcije tokom devedesetih godina i u čijim je očima Srbija ”permanentni negativac”.

Foto: Tanjug/AP

U dogledno vreme ne možemo očekivati promene u spoljnoj politici SAD prema regionu, a kontinuitet dosadašnje politike bi uključivao: dalju podršku izgradnji Kosova* kao suverene države; težnju ka očuvanju suvereniteta i nezavisnosti Bosne i Hercegovine; održanje regiona Zapadnog Balkana mirnim, stabilnim i bez konflikata; podršku državama regiona u njihovim evropskim i evroatlantskim integracijama i nastojanje da suzbije politički i bezbednosti uticaj Ruske Federacije u regionu. Naravno, države menjaju svoje partnere, saveznike i politike. Tako se i Srbija može nadati na drugačijem odnosu sa SAD, ali za to je potrebno vreme i u međuvremenu potrebne značajne promene. Na neke od njih, kao što su unutrašnje reforme, ekonomska i politička stabilnost, odgovorno delovanje u međunarodnim odnosima, Srbija može da utiče. Na druge, spoljašnje faktore, znatno teže i krajnje ograničeno.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)