U Srebrenici izviždani političari

Sahranom posmrtnih ostataka još 520 identifikovanih žrtava u Potočarima danas će biti obeležena 17. godišnjica zločina u Srebrenici, gradiću u istočnoj BiH u kome je Vojska Republike Srpske, kako je utvrđeno u Haškom tribunalu, u julu 1995. "sistematski ubila između sedam i osam hiljada muslimanskih muškaraca", dok je oko 30.000 civila evakuisano.

U vreme obeležavanja 17. godišnjice masakra u Haškom tibunalu sudi se tadašnjem predsedniku RS Radovanu Karadžiću i komandantu Vojske RS generalu Ratku Mladiću, koje optužnice terete i za "genocid u Srebrenici".

U Potočarima je do sada sahranjeno 5.137 žrtava, a među onima koje će biti sahranjene danas, vlasti u Sarajevu navode da je "48 mladih između 15 i 18 godina", kao i tri žene.

Žrtve koje su pronađene u grobnicama u okolini Srebrenice identifikovane su DNK analizom.

I 17 godina kasnije događaji na području Srebrenice nisu u potpunosti rasvetljeni, niti je broj stradalih Bošnjaka precizno utvrđen, a za zločine u tom gradiću u Haškom tribunalu zasad su izrečene 173 godine robije.

Uoči potpisivanja mira u Dejtonu, kojim je okončan rat u BiH, zapadni mediji i lideri operisali su brojkom vlasti u Sarajevu od 12.000 do 18.000 pobijenih, procene Međunarodne Komisije za nestale govore o 8.100 žrtava Srebrenice, dok Komisija Vlade RS - u izveštaju iz 2004. - navodi 7.108 imena nestalih, ali se poziva i na podatke iz presude generalu Radislavu Krstiću o između 7.000 i 8.000 mrtvih.

Srebrenica je za vreme rata u BiH bila muslimanska enklava pod zaštitom holandskih vojnika iz kontingenta UN. U toj zoni, koja je trebalo da bude demilitarizovana, ali se to nikad nije desilo, bile su stacionirane snage muslimanske armije sa oko 10.000 vojnika pod komandom Nasera Orića i Sefera Halilovića.

Prema podacima Komisije za ratne zločine RS, na području Srebrenice je tokom tri ratne godine, pre pada enklave, u napadima muslimanskih snaga ubijeno 3.267 srpskih civila.

Međunarodni sud pravde je po tužbi Federacije BiH 27. januara 2007. utvrdio da Srbija nije bila uključena u akciju oko Srebrenice, ali da je prekršila Konvenciju o genocidu pošto ovaj zločin nije sprečila.

U novembru 2004. godine Vlada RS je uputila izvinjenje porodicama muslimana stradalih u Srebrenici konstatujući da se desio "zločin ogromnih razmera".

Skupština Srbije je u aprilu 2010. godine usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

Jedini koji je pred Haškim tribunalom odgovarao za zločine nad Srbima na području Srebrenice, Bratunca i Skelana je Orić. On je kao komandant snaga bosanskih muslimana u istočnoj Bosni, uključujući Srebrenicu od 1992. do 1995, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora ,na osnovu individualne i krivične odgovornosti nadređenog, za bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela i ubistvo i okrutno postupanje.

Oko hiljadu Srebreničana koji su se okupili ispred bivše fabrike akumulatora izviždali su pojedine domaće i strane delegacije u trenutku dok su izlazili iz "Spomen sobe" u Potočarima.

Najviše gneva iskazano je prema američkom veleposlaniku u Bosni i Hercegovini Patriku S. Munu.

(Tanjug)