Mnogo prezimena ima u Beogradu, a samo jedan muškarac ima ova 4 slova! (FOTO)

Srpska prezimena su brojna i raznovrsna i pogrešno je smatrati da moraju da se završavaju na -ić. Sigurno ste nekada naleteli i na prezime za koje ste sigurni da nikada niste čuli ranije. Ona uobičajena prezimena, koje nosi svaki drugi državljanin Srbije, kao najčešća Jovanović, Petrović, Nikolić, čujete i istog trenutka zaboravite. Ali kada čujete prezime Gaće, Derikravić, Gloginja, Gužvica ili slična, sigurno zapamtite i onoga ko takvo prezime nosi.

Preporučujemo

Zlikovac, Lešine, Guzina, Šupljeglav, Prdavac, Zaklan, Balavac: Hercegovci su imali najluđa prezimena u Jugoslaviji

Otkrijte koliko ljudi na svetu nosi vaše prezime i saznajte gde oni žive!

Državni činovnici zemalja koje su vladale ovim prostorima su često kao oficijelna prezimena upisivali lične ili porodične nadimke, naročito one koji su imali pogrdno i značenje. Tako su nastala prezimena tipa Šupljeglav, Kukavica, Nakarada, Poplašen, Ušljebrka, Klipa... Otud i razlike u prezimenima Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva - jedna su formirale strane vlasti, a druge srpska vlast, u skladu sa narodnom tradicijom.

Svi bismo da po nečemu budemo posebni, ali to mogu da kažu pripadnici porodice Ivas, bar kada je prezime u pitanju. Ono je naime, greškom administracije, promenjeno. Kada su se preci iz Dalmacije doselili u Resavicu  prilikom upisivanja u matične knjige od Ivaza podstadoše Ivas. I ta greška je ostala do danas.

Primera radi, u Beogradu postoji samo jedan muškarac koji se preziva Ivas - odličan je novinar, a retko ko zna da je jedinstven u glavnom gradu.

Foto-Ilustracija: sxc.hu/sykicktb

Ostala je i priča koju prepričavaju studenti Fakulteta političkih nauka. Tada asistent na predmetu Stilistika i retorika, profesor Dobrivoje Stanojević je ispričao priču o devojci koja je upoznala momka. Na početku veze je smatrala da ne treba da mu kaže prezime, a krila ga je, jer ga se stidela. Momak nije ni navaljivao. Veza je napredovala i stigla do braka.

Mlada je planirala da uzme muževljevo prezime, jer svoje nije volela. Do trenutka kada je trebalo da odluče koje prezime će zadržati ulaskom u brak, oboje su se nekoliko puta preznojili, jer i mladoženja je krio svoje. Posle nervoze, bilo je i smeha, pa je pao i dogovor, oboje će zadržati svoje i uzeti prezime supružnika, ona je bila Mandžuka, on Banduka.

Foto: Wikipedia/Vlada Republike Hrvatske

Prezimena su nastajala na najrazličitije načine. Tako među prezimenima ima onih nastalih na osnovu naravi, telesnih mana, duševnih stanja ili intelektualnih odlika: Dobrić, Lošić, Brzić, Gužvić, Gordić, Žestić, Zvocić, Durić, Kavgić, Zlomislić, Mazić, Čepić, Trpić, Leleković, Plakalović, Mrzić, Blesić, Balvanović i Zvekanović, kao i Bistrica, Zvekan, Magarac, Mudreša i Šušumiga.

Među najređim prezimenima su i: Ambulija, Andulajević, Blitva, Babac, Bulj, Bubreško, Ćurguz, Čpajak, Čukvas, Capurelović, Derikonjić, Derikrava, Derikravić, Derikučka, Dronjak, Džodžo, Gaće, Germanac, Golo, Gloginja, Gugleta, Gužvica, Jednak, Kukavica, Krivokuća, Krivošija, Šupljeglav, Šupica, Susurović, Šikuljak, Sužnjević.

Foto-ilustracija: Profimedia, Telegraf

Osim imena, osnovu prezimena mogu da čine i drugi faktori. Zanimanje rodonačelnika određene familije (kovač, kolar), njegove lične osobine (ćosa, brka), etnička pripadnost, vojno zvanje (kaplar, kapetan), crkvena hijerarhija (pop, klisar), mesto odakle je doseljen (Erdelj, Srem)...

Pa se u konkretnim uslovima javljaju prezimena: Kovačević, Kolarević, Ćosović, Brković, Bugarinović, Ciganović, Kaplarević, Kapetanović, Popović, Klisarević, Erdeljanović, Sremčević.

(Telegraf.rs)