Ovo su bile najlepše srpske kuće: Dobro ih pogledajte jer ih uskoro neće biti (FOTO)

Neće nam deca uskoro znati gde su im koreni, u kakvim su im kućama rođeni pradedovi, da su živeli u zdravijem prostoru nego mi. Pustili smo sve da se poruši! To je opomena Jagodinca Dragana Gligorijevića, koji putem interneta deli fotografije prastarih srpskih kuća u nadi da će nešto spasiti, da će neko reagovati.

Preporučujemo

Ovo je najlepša srpska kuća: Stara je 133 godine, a kad otvorite vrata, ulazite u magiju (FOTO)

KRALJEVSKO GREJANJE NA PAORSKU PEĆ: U domu Gačića je i usred zime leto, i to za samo dve hiljade dinara

- Srbima je bitno da po belom svetu vide stenu sa koje se nekada neka devojka bacila u more, a u Srbiji pradedovske seoske kuće, spomenici našeg postojanja - porušene. Tu ima takvih lepotica. Tu ima priča zbog kojih bi uzdisali danima.

- Delim fotografije pomoravskih kuća, pišem o njima, i vidim da se narod budi. Moramo se probuditi pre nego što se sve sruši - opominje Gligorijević koji je vlasnik jedne kuće lepotice, u čiju obnovu je uložio dobar deo ušteđevine.

Foto: Telegraf

Svoje fotografije kuća iz sela Gornji Račnik Dragan deli na svojoj Fejsbuk stranici, opisuje ih, kada su nastale, od čega građene, gde su svoje prvo dete dobili neki mladenci, kako je jedna žena očuvala kuću i porodicu tokom rata.

- U pitanju su kuće od "naboja" nastale krajem 19. veka. Kostur zidova je pravljen od pletenog pruća ili letvica, kao dupli zid širok oko 20 centimetara. Unutra se trpalo blato, takozvana čatma, umešeno sa plevom i slamom. Zove se naboj, jer je ta smesa gusto nabijana u dupli zid.

Foto: Telegraf

Zbog blata, odnosno čatme, kuće su se zvale čatmare. Dakle, kada se dupli zid dobro nabije i osuši na suncu, sledi stavljanje izolacije. A izolacija je opet čatma, i ona se lepila na zidove i unutra i spolja. Preko toga se kuća krečila. Zimi je bila topla, leti hladna - objašnjava Gligorijević.

Foto: Telegraf

Mr Miodrag Aleksić, etnolog Zavičajnog muzeja iz Jagodine, kaže da su u pitanju moravske kuće, prizemne, sa tremom koji nose stubovi.

- Sa ulaznih vrata čatmare, stupa se u "kuću", tako se zvala središna prostorija u kojoj je bilo ognjište, u kojoj se sedelo i jelo. Iz "kuće" su vrata vodila u sobe, jednu ili dve, zavisno od imovinskog stanja domaćina i broja čeljadi. Arhitektura ravničarske moravske kuće bila je pod uticajem kosovsko - južnomoravske etničke struje i zbog toga su kuće bile mahom prizemne. Razlikuju se od šumadijskih, koje su građene na brdima, pa je većina bila ukopana i imala te magaze i podrume, a gore verandu i sobe - objašnjava Miodrag Aleksić.

Foto: Telegraf

Moravska kuća razvila se od takozvane kosovske prizemljuše. Najpre joj je dodat trem, potom još jedna soba, pa onda proširenje trema- čardak, na kome se i spavalo. Tremovi su najpre bili od lepih drvenih greda da bi se kasnije pojavili i lukovi, koji su posebna karakteristika moravske kuće.

Foto: Telegraf

Nažalost, ove lepe kuće su u XX veku zamenjene modernijim i ružnijim tipovima. Danas ih možemo videti u dubini seoskog dvorišta, zapuštene i oronule. Poslednjih godina ponegde se i podigne poneka kuća moravskog tipa, a ovaj način građenja preživeo je jedino kod manastirskih konaka.

Foto: Telegraf

Nadu da će promocijom starih kuća bar neku sačuvati, gaji i Dejan Milenković iz Kragujevca. Za očuvanje seoskih kuća u Šumadiji bori se na skoro isti način kao Pomoravac Gligorijević. Dejan putem društvenih mreža deli fotografije pradedovskog sela Dulene. Priznanje za lepotu seoskih kuća i trud da to svetu pokaže dobio je od Fejsbuk prijatelja iz nekoliko zemalja Evrope, ali i Afrike.

(Telegraf.rs/Marija Raca)