KO SU VLASNICI: Spisak najvećih akcionara u bankama u Srbiji

Komercijalna banka, koja je 2011. godine imala dobit od oko četiri milijarde dinara i za koju će Srbija morati da odluči da li će je privatizovati, je jedna od 12 u Srbiji koje su u domaćem vlasništvu. Osam banaka je u vlasništvu države, kao većinskog ili najvećeg pojedinačnog akcionara.

S druge strane, u Srbiji posluje 21 banka koju drže stranci. Najviše banaka potiče iz Italije i Austrije, a slede grčke i francuske.

Za većinu njih vlasnički udeo nije sporan, ali je interesantno da pojedine banke najviše kredita povlače iz zemalja koje ih nisu osnovale. To je slučaj i sa jednom grčkom bankom.

- Još pre dve godine prestali smo da povlačimo kredite iz Grčke. Preusmerili smo se u najvećoj meri na Švajcarsku, a to je manje poznato, pa nas i dalje vezuju za probleme u matičnoj zemlji. Nije sporno da nas je osnovala grčka banka, međutim sa njima gotovo da uopšte i ne poslujemo - navode u jednoj od četiri grčke banke koje rade u Srbiji.

Iako su i za svaku domaću banku imena akcionara poznata i dostupna javnosti, ipak je sve malo komplikovanije. Tako, na primer, AIK banku poseduje čak oko 7.400 akcionara, od kojih većina ima neznatan akcionarski udeo, manji od promila. Među njima ima i pojedinaca i preduzeća, a najveći udeo imaju srpske državne firme, od kojih su neke u stečaju.

Zanimljiva je i Jubmes banka, čijih je 5,5 odsto akcija u vlasništvu građana, 83 odsto poseduju preduzeća, dok je 11,4 odsto sakriveno iza kastodi računa. Pored mnogobrojnih malih akcionara, udeo u Jubmes banci imaju i Ministarstvo finansija BiH, Ministarstvo finansija Makedonije...

Ko su najveći akcionari u svakoj od banaka koje posluju u Srbiji možete pogledati ovde.

STRUČNJACI: ZAKON ISPOŠTOVAN

Stručnjaci objašnjavaju da je Zakonom o bankama propisano da kompanija ili pojedinac, koji želi da poseduje pet ili više procenata udela u vlasništvu banke, mora da podnese zahtev NBS i dobije saglasnost. Upravo to je razlog zašto je vlasništvo pojedinih banaka rasparčano na stotine, pa i hiljade malih akcionara.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je zakonska regulativa oko vlasništva u bankama ispoštovana.

- Ipak, ne može se tačno utvrditi ko stoji iza određene kompanije i da li jedna osoba ima više firmi od kojih svaka ima manje od pet odsto učešća, kako ne bi morao da podnosi zahtev NBS - navodi Grubišić.

On objašnjava da je učešće u vlasništvu jedne banke značajno, jer se na taj način lobira i utiče na odobravanje određenih kredita. Grubišić dodaje i da se poreklo kapitala često skriva iza takozvanih kastodi računa.

- Svako može biti iza kastodi računa bilo koje banke, ali to je legitiman način da se zaštiti ime koje stoji iza tog računa - navodi Grubišić.

Ekonomista Ljubomir Madžar takođe kaže da nije neuobičajeno da iste kompanije koje su rasparčane na nekoliko manjih firmi imaju manjeg udela u jednoj banci, koji zbirno premašuje čak i 50 odsto vlasništva.

(Telegraf.rs / Izvor: Press)