Poslednja žrtva mučenja UDBE: Zbog krmače mu amputirane obe noge!

Osamdesetjednogodišnji Piroćanac Ranko Jocić jedan je od poslednjih živih svedoka zverskih mučenja, koja je svojevremeno UDBA sprovodila nad svojim zatočenicima.

Njega su agenti UDBA-e 40 dana držali zatočenog u odžaku, nakon čega su ga pendrecima toliko tukli da su mu morale biti amputirane obe noge ispod kolena, pa je poslednjih 60 godina težak invalid. A sve to zbog toga što je pitao ljude u tamnim mantilima zašto su im oduzeli svinju.

Deda Ranku , koji je preživeo neviđenu torturu, ipak je najviše žao što ga se i posle 60 godina niko ne seti i bar na neki način oduži grehe tadašnje države za stravičan zločin.

Deda Ranko danas sa suprugom živi u selu Petrovac. Teško je bolestan. Jedva vidi, slabo čuje i ima mnogobrojne zdravstvene probleme. Kroz suze u očima priseća se dešavanja od pre šezdesetak godina.

- Pravi razlog za hapšenje ne znam, ali pretpostavljam da je povod bio to što sam pokušao da sprečim jednog udbaša da nam odvede svinju iz dvorišta. Čovek je ušao u naš svinjac i bez reči odveo krmaču. Tada sam imao 18 godina i nisam mogao da shvatim taj postupak. Stigao sam ga i pitao zašto to radi, a on mi je rekao da će me pojesti mrak. Ubrzo su me uhapsili, po tabanima su me satima tukli pendrecima - priča deda Ranko.

On dodaje da, kada bi se od bolova onesvestio, vodom su ga osvešćivali i nastavljali sa torturom.

- Toliko su tukli pendrecima po tabanima da su mi se noge bukvalno rascvetale i prestao sam da osećam svoje ekstremitete. Torturu su nastavili tako što su me utamničili u dimnjaku zgrade tadašnje UDBA-e. Četrdeset dana su me držali u dimnjaku, bez kapi vode. Ništa mi nisu davali, jedino po nekad nešto hrane da ne bi se potpuno izgubio. Pošto nisam imao vode preživljavao sam tako što sam pio sopstvenu mokraću - kaže on.

Deda Ranko navodi da su ga izvukli posle četrdeset dana.

- Molio sam, preklinjao da mi kažu šta da priznam, ali oni su nastavili sa mučenjem. Kada su mi noge potpuno poplavele, odveli su me u bolnicu u Beograd, jer sam dobio gangrenu. Lekar mi je rekao da će morati da mi odseku obe noge ukoliko želim da živim - kroz suze priča dekica.

Tadašnji čelnik tajne policije Slobodan Penezić Krcun, saznavši za zversko mučenje od strane pirotskih udbaša, kaznio je sve monstrume. Sud je deda Ranka pre tri godine rehabilitovao, ali njega najviše boli što država nikako da ga se seti.

- Kukovi su mi oslabili od nošenja proteza. Treba da idem na operaciju, ali nemam para za to. Imam srčanih problema, šećer, jedva vidim. Najviše mi je žao što više ni novine ne mogu da čitam, a to sam stalno radio ranjiih godina i to mi je bio lek za dušu. Ni dinara odštete nisam dobio od države, a nije mi puno od života ostalo. Žao mi je samo što ću uskoro umreti, a da od nikoga nisam čuo da mi se bar izvini za ono što sam preživeo i što mi je život potpuno upropašćen - zaključuje deda Ranko.

(G. P.)