Više od 500 zadruga u Srbiji je pred gašenjem: Postoji plan da to prestane, evo o čemu se radi

Više od 500 zadruga u Srbiji nalazi se pred gašenjem, jer duguju novac i državi i dobavljačima i zaposlenima, a s obzirom na to da im je oduzeto zemljište, danas najčešće žive od izdavanja poslovnih prostora i to ako imaju sreću pa im se objekti nalaze u gradovima.

Preporučujemo

U naredne 3 godine u 500 velikih sela formiranje 500 zadruga

Krkobabić: Zadruge vraćaju život selu

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, najavio je oživljavanje srpskog zadrugarstva i da će u naredne tri godine u 500 velikih sela u Srbiji biti formirano 500 zadruga. Maksimalan iznos pomoći za osnivanje novih zadruge biće šest miliona, a za postojeće 12 miliona dinara.

Ivan Medaković iz Zadružnog saveza Beograda kaže, da je situacija u zadrugarstvu loša, a kako procenjuje, svega 50 do 60 zadruga će uspeti da prođe na konkursu.

- Zadruge u Srbiji gotovo i ne postoje, jer su postala privatna preduzeća za trgovinu. Zato, drzava i Savez podržavaju inicijativu da se otvore nove, a stare reorganizuju. Oko 500 zadruga treba da se prijavi na konkurs, ali je verovatnoća da će 50 do 60 njih ostvariti pravo na pomoć - kaže Medaković i objašnjava da je to zato, jer zadrugari u ruralnim krajevima ne umeju da naprave biznis planove te da u tome treba da im pomognu lokalne privredne komore.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Prema njegovim rečima, od 2.124 zadruga koliko ih je registrovano u Srbiji, svega pet odsto njih usaglasilo je svoj rad sa Zakonom o zadrugama koji je donet pre dve godine. Međutim, on kaže da ima nade za zadruge i da to pokazuju one zadruge koje dobro rade u kopaoničkom kraju i proizvode i prodaju maline, kupine, aroniju i drugo voće:

- Njima je potrebno osavremenjivanje, kupovina hladnjača i neophodnih alata za rad, kako bi nastavile da funkcionišu u savremenim uslovima.Država će pomoći starim zadrugama, ali i novim i to najviše u ruralnom delu Srbije.

Medaković napominje da je usaglašavanje rada sa Zakonom o zadrugama, bitno za njihov dalji opstanak.

- Trebalo je da u Agenciji za privredne registre usklade svoj rad sa novinama u Zakonu ali najveći broj njih to nije učinio - napominje Medaković koji smatra i da je bolje osnovati nove, nego raditi po starom. Kako kaže, svaka zadruga u Srbiji ima potraživanja prema državi ili sadašnjim vlasnicima koji upravljaju njihovom oduzetom zemljom, ali, 90 odsto njih nikada neće dobiti zemlju nazad.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kako bi se zaustavio negativan trend nestajanja sela, Srpska akademija nauka i umetnosti je ocenila da se to može jedino kroz povratak zadrugarstvu.

- Do sada je u Srbiji više od 120 hiljada hektara zadružne imovine privatizovano. Svake godine u Srbiji nestane po 100 zadruga, a 50 do 80 odsto njih nema zaposlenog ni jednog poljoprivrednog inženjera - kaže Branislav Gulan iz Odbora za selo SANU-a i dodaje da su mnoge zadruge likvidirane, a imovina je preneta na Republičku direkciju za imovinu Srbije čime je zadružna imovina, u stvari, podržavljena.

Danka Manojlović iz Zemljoradničke zadruge "Budućnost" iz Dobanovaca, kaže da ako se sudstvo ne umeša i ne reši otimanje zadružne zemlje, neće biti više ni jedne ovakve organizacije i to će najzad biti kraj zadrugarstva koje je, kako kaže, bolje funkcionisalo pre 100 godina.

U Privrednoj komori Srbije kažu da se od ukupnog broja zadrugara, manje od polovine njih bavi proizvodnjom, a zbog toga što ne mogu da se uknjiže na zemljištu i objektima, ne mogu da dobiju ni kredit od banaka.

Foto: Pixabay

- Zadruge u Srbiji dele sudbinu privrede. Ne mogu da uknjiže svojinu, a to im otežava uslove poslovanja. Izmena zakona je trajala dosta dugo u prethodnom periodu ali ismatram da je sporan član 53, koji definiše imovinu zadruge. To bi po mišljenju zadrugara trebalo menjati tako da se definiše šta je i kome pripada zadružna svojina iz perioda socijalizma, a šta je ona koja se danas stvara. Ako ta svojina nije svojina zadrugara, nema smisla ni udruživanje - kaže Aleksandar Bogunović iz PKS.

- Ako se sudstvo ne umeša i ne raščisti imovinske odnose, nema ništa od zadrugarstva. Potrebno je da se uključi zadružna revizija i da je oformi Ministarstvo poljoprivrede. U Srbiji ima između 500 i 550 zadruga, ali ni jedna od njih ne funkcioniše kao zadruga, već se bave trgovinom i preprodajom. Od 550 zadruga, realno, svega nekoliko posluje kako treba. Jedino naša zadruga funkcioniše po zadružnim principima. Pokusali smo da pronađemo i neku drugu ali nismo uspeli. Mi nemamo dugovanja prema dobavljačima, ali zato i ne primamo platu tri godine - objašnjava ona i ističe da "Budućnost" potražuje 181 hektar zemlje koja im je oduzeta.

Foto: Pixaby

Govoreći o najavljenim subvencijama za zadrugare, on kaže da je potrebno pre svega pozabaviti se revitalizacijom i podrškom postojećim zadrugama pa tek onda formirati nove.

Koliko je situacija na selu loša, pokazuju i podaci SANU-a koji kažu je čak 50.000 napustenih kuća u selima, a da se blizu milion hektara zemlje u Srbiji nalazi u parlogu, neobrađeno. Poslednji podaci govore da u svetu postoji oko 750.000 zadruga koje imaju oko 800 miliona ljudi, a u Srbiji 123.000 građana su članovi neke od zadruga, pokazuju podaci SANU-a.

(Telegraf.rs / Tanjug)