Kako je Erdogan uspeo da od prodaje đevreka stigne do vrha države: 13 stvari koje niste znali o sultanu Turske!

Redžep Tajip Erdogan je trenutno najaktuelnija politička figura u svetu. Nakon što su se građani Turske na jučerašnjem referendumu izjasnili o ustavnim promenama kojima će se proširiti ovlašćenja predsednika, Erdogana se našao u žiži svetske javnosti.

Preporučujemo

Erdogan objavio koji bi mogao da bude njegov sledeći potez, a od kojeg strepi Evropa!

Mnogo toga znamo i svakoga dana slušamo o Erdoganu. Međutim, postoji mnogo stvari i sočnih informacija koje su skoro nepoznate široj javnosti van Turske (a neke možda čak i u Turskoj).

Evo 13 zanimljivih činjenica u vezi sa Erdoganom, koje ćete verovatno čuti prvi put.

1. Iako je rođen u Istanbulu, porodica mu je poreklom iz grada Rize koji se nalazi na istoku Turske, a u tom mestu je i proveo prvih 13 godina svog života dok se nisu vratili u grad na Bosforu.

Nakon toga, pomagao je porodici prodajući na ulici limunadu i đevreke.

2. 2014. godine je u televizijskom intervjuu rekao: “Nećete verovati šta sve o meni govore. Kažu čak i da sam Gruzin… čak i mnogo ružnije stvari, nazvali su me Jermeninom, ali ja sam Turčin”.

To je uzbudilo javnost u zemlji, delom zbog govora mržnje usmerenog prema Jermenima, a delom zato što su zaludni počeli da kopaju po internetu ne bi li našli kada ga je to neko nazvao Gruzinom.Ispostavilo se da je on, Erdogan, to lično izjavio 2003. godine tokom zvanične posete Gruziji. Navodno, rekao je: “Ja sam Gruzin, moja porodica je gruzijska porodica koja se iz Batumija doselila u Rize”.

Foto: AP/Tanjug

3. Za vreme studija igrao je fudbal na poluprofesionalnom nivou, i bio je očito toliko dobar u loptanju da mu je Fenerbahče ponudio profesionalni ugovor. Njegov otac je sprečio da se to desi, i tako, ni ne znajući, promenio tok turske istorije. Danas stadion kluba Kasimpaša, koji se nalazi u susedstvu u kojem je Erdogan odrastao, nosi ime po njemu.

4. Dok je bio član “Nacionalne turske studentske unije” i omladinskog pogona islamističke Partije nacionalnog spasenja, napisao je, režirao i glumio u komadu “Maskomja” u kojem je masoneriju, komunizam i judaizam predstavio kao jedinstveno zlo.

Šta više, sam naziv komada je abrevijacija toga (“mas” od mason, “kom” od komunista, “ja” od Jahudi, što znači Jevrejin). Sedamdesetih godina ova predstava se izvodila širom Turske, kao deo kulturnih aktivnosti omladinskog krila pomenute stranke.

5. Već tokom studija postao je zagriženi pobornik političkog islama. 1994. godine postao je prvi islamistički gradonačelnik Istanbula čime je zatresao sekularni establišment Republike Turske.

Ipak, pokazao se kao sposoban i spretan rukovodilac. Primera radi, značajno je smanjio zagađenost vazduha planskim prebacivanjem na grejanje prirodnim gasom, smanjio je gužve u saobraćaju gradnjom preko pedeset mostova, vijaduktova i autoputeva, rešio je problem vodosnabdevanja.

Foto: Tanjug/AP

6. 1998. godine osuđen je na deset meseci zatvora zbog širenja verske mržnje. Naime, održao je govor u kojem je džamije uporedio sa kasarnama, kupole sa šlemovima, minarete sa bajonetima, a vernike sa vojnicima. Nakon presude je momentalno podneo ostavku na mesto gradonačelnika, ali je odslužio samo četiri meseca robije.

7. Član je sufijskog reda “Zajednica Iskenderpaše”, koja pripada nakšibendijskoj struji u okviru sunitskog islama. Ovaj red je imao i ima mnoštvo istaknutih članova, među kojima i mnogi bivši i sadašnji političari poput Sulejmana Demirela, Nedžmetina Erbakana i Turguta Ozala.

Sufizam je, inače, pokret star koliko i sam islam, a naglašava mistički aspekt muhamedanske vere, i način života usmeren ka ostvarenju jedinstva sa Bogom putem ljubavi, samospoznaje, asketizma, i tako dalje. Pripadnici sufijskih redova se nazivaju sufiji, ali često i derviši. Erdogan je derviš, kao Ahmed Nurudin (mada je ovaj pripadao mevlevijskom redu).

8. Tokom prvih deset godina njegove vlasti (2002-2012), realni BDP je porastao za 64 odsto, a BDP po glavi stanovnika za 43 odsto. Prosečni godišnji rast je bio neverovatnih 3,6 odsto.

9. Tokom svoje vladavine duge deceniju i po, povećao je broj aerodroma u toj zemlji sa 26 na 50. U periodu 1923-2002, Turci su sagradili oko 6.000 kilometara autoputeva. Za vreme Erdogana: 13.500 kilometara. Broj saobraćajnih nesreća je pao za 50 odsto. Takođe je sagradio i hiljadu kilometara brzih pruga, a pet hiljada kilometara postojećih je obnovio. Trenutno se gradi podzemni tunel ispod Bosfora.

Foto: Tanjug/AP

10. Februara 2014. godine pojavili su se na Jutjubu audio snimci navodnog Erdoganovog razgovora sa svojim sinom, u kojima mu daje uputstva kako da sakrije ogromne novčane iznose. Sam Erdogan je priznao da mu telefon prisluškuju, ali je tvrdio da je razgovor montaža. Američki analitičar Džošua Marpet tvrdi da su snimci verovatno autentični, a ako nisu, onda je fabrikacija sofisticirana u meri “koju on prethodno nije video”.

11. U skladu sa svojim konceptom “Nove Turske”, Erdogan je sagradio sasvim novu predsedničku palatu u Ankari, grandioznu po svojim dimenzijama. Koštala je navodno preko 600 miliona dolara, a postoji mnoštvo optužbi za korupciju nastalu prilikom njene gradnje. Šta više, pošto je suprotno zakonu i odlukama sudova sagrađena na tlu zaštićene “Ataturkove šumske farme”, tehnički je nelegalna, kao da je kuća u Kaluđerici.

Kolokvijalno se nazivala “Ak Saraj”, što znači “Bela palata”, ali je jula 2015. godine prihvaćena Erdoganova sugestija da zvanični naziv bude “Predsednički kompleks”. Troškovi njenog mesečnog održavanja su astronomski, što i ne čudi ako se uzme u obzir da ima preko hiljadu soba.

12. Nakon što je palestinskog predsednika Abasa dočekao s gardistima obučenim u osmanlijske i staroturske ratnike, i nakon što je predložio da otomanski pojam za univerzitetske komplekse – “külliye” – zameni reč “kampus”, uz već mnogima vidljive naznake “osmanlijske” spoljne politike, mnogi su u Turskoj optužili Erdogana da želi da ukine sekularne i demokratske tekovine republike i sebe proglasi za sultana i kalifa. Mnogi to i dalje misle.

Foto: Tanjug/AP

13. Erdogan navodno ne voli obrazovane ljude i intelektualce, i često pogrdno govori o njima.

Ovo ne bi trebalo da čudi. Norman Stoun – engleski istoričar i profesor na jednom univerzitetu u Ankari – objašnjavao je nedavno da je Erdoganovo glasačno telo jednako neprijateljski nastrojeno prema akademskoj klasi i uz smeh objasnio kako intelektualce nazivaju obični Turci: “obrazovani mikrobi”.

(K. H.)