Sultan, gospodar i šef: Sve o Redžepu Tajipu Erdoganu, svemogućem vladaru Turske

Redzep Tajip Erdogan, političar skromnog porekla, brzo je, kao šef turske vlade, a kasnije i države, privukao strastvene sledbenike.

Preporučujemo

(UŽIVO) Erdogan održao pobednički govor: Turska je donela istorijsku odluku (LIVESTREAM) (FOTO)

Erdogan je, međutim, uskoro postao neko koga se plaše i mrze mnogi koji ga smatraju sve većim autokratom što nastoji da podrije sekularnu tradiciju Turske, nametanjem konzervativnih verskih pogleda.

Na referendumu, tesnom većinom, turski birači su odlučili da mu daju još više vlasti.

Erdogan je od 2003. godine, kao lider Partije Pravde i razvoja, u tri mandata bio premijer, pre nego što je 2014. postao predsednik Turske.

Sledbenici u njemu vide ličnost koja je omogućila da se čuje glas religioznih Turaka iz radničke i srednje klase, koji su se dugo smatrali marginalizovanim od strane elite okrenute Zapadu, navodi AP.

Foto: AP/Tanjug

Smatrali su ga nekim ko je doneo period stabilnosti i ekonomskog prosperiteta, izgradnje puteva, škola, bolnica i aerodroma u ranije zanemarenim delovima zemlje.

Sa svakim izbornim ciklusom, Erdogan je postajao sve moćniji, a kritičari kažu - i sve autoritarniji.

Njegova izborna kampanja bila je žestoka i ogorčena, i u njoj je Erdogan svoje protivnike optuživao da ugrožavaju zemlju i da, čak, podržavaju terorizam.

Pošto je preživao pokušaj državnog udara u julu prošle godine, Erdogan je krenuo u obračun sa sledbenicima islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koga optužuje da stoji iza tog pokušaja.

U tom obračunu, skoro 100.000 ljudi izgubilo je posao, a među njima su sudije, pravnici, nastavnici, novinari, vojna lica i policajci. Više od 40.000 ljudi je bilo uhapšeno i zatvoreno, uključcujući i kurdske poslanike.

Foto: AP/Tanjug

Stotine nevladinih organizacija i medija je zatvoreno, kao i mnoge ustanove, od škola do klinika za plodnost.

Erdogan, takođe, nije poštedeo ni evropske zemlje, optuživši vlasti u Holandiji i Nemačkoj da su "nacisti" jer nisu dozvolile da turski ministri na njihovom tlu vode referendumsku kampanju među turskim državljanima.

Kao premijer, Erdogan je imao podršku kurdske manjine, koja čini oko petine stanovništva Turske. On je smanjio ograničenja u pravu na obrazovanje na kurdskom jeziku i davanju deci kurdskih imena.

U to vreme je postignut i krhki prekid vatre sa kurdskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje, koji se međutim, raspao 2015. godine i od tada je oko 2.000 ljudi poginulo u sukobima pobunjenika i pripadnika snaga bezbednosti.

Erdogan je, pred referendum, obećao da će novi predsednički sistem doneti period stabilnosti i prosperiteta za Tursku.

Foto: Tanjug/AP

Kada bi postojalo svetsko takmičenje u pobeđivanju na izborima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi bio viđen kao neosporni i nepobedivi svetski šampion u teškoj kategoriji, piše agencija AFP u analizi, nakon što su građani Turske na referendumu podršali ustavne reforme kojima predsednik dobija šira ovlašćenja.

Partija pravde i razvoja Erdogana je pre 15 godina došla na vlast, a Erdogan je od tada učestvovao na 11 izbora - pet parlamentarnih, dva referenduma, tri puta na lokalnim izborima i jednom na predsedničkim - i na svima je odneo pobedu.

Poznat kao "gospodin" ili "šef" među onima koji ga podržavaju, Erdogan dok drži mitinge na sceni izgleda moćno, držeći pažnju prisutnih.

Foto: AP/Tanjug

Zapadni mediji ga, međutim, vide kao "skoro svemogućeg sultana".

Referendum o ustavnim reformama održan je u najturbulentnijoj godini njegovog političkog života, u kojoj je bilo više terorističkih napada, u kojoj su pogoršani odnosi sa Evropom, a povrh svega bio je i neuspeli vojni puč 15. jula prošle godine.

Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija.

(Telegraf.rs/Tanjug)