Jedini referendum gde narod treba da kaže DA ili NE, a pitanje ne postoji: Erdogan svim silama protiv svih, predviđa se kataklizma u nedelju (FOTO) (VIDEO)

Turci će u nedelju glasati za jedno od možda najvažnijih pitanja u svom životu. Ali, za šta glasaju i dalje je nejasno. Na glasačkom listiću za referendum stoje samo opcije "da" i "ne", tako da će građani sami morati da tumače pitanje koje se ne nalazi na papiru. 16. aprila na referendumu će se izjasniti da li prihvataju ustavne promene, koje bi omogućile prelazak sa kancelarskog na predsednički sistem vlasti. Ukoliko izmene ustava budu potvrđene na referendumu, stupiće na snagu 2019. godine.

Preporučujemo

ERDOGAN PONOVO PRETI: Evropljani neće moći bezbedno da hodaju ulicom

Pitanje na referendumu je jedno od najvažnijih ovlašćenja koji vlada ima i koje utiče na konačni ishod. Postavlja se pitanje zašto je turska vlada izabrala da na glasačkom listiću za referendum nema pitanja.

Najverovatniji odgovor je da pokušava da iskoristi popularnost predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kako bi konsolidovao i mobilisao svoju izvornu bazu. Pošto nema pitanja na glasačkom listiću, vlada pokušava da preformuliše referendum u popularni glas za Erdogana. Ipak, smatra se da je ovaj potez rizik s obzirom da su ankete pokazale da su trenutno izjednačeni rezultati dve opcije.

Odluka da se fokusiraju na Erdogana umesto na predložene reforme, najbolji je način da na kraju pobedi "da" opcija. Prethodnih dana Erdogan je prisutan u celoj Turskoj. Dominira u vestima sa svojim govorima koji se emituju uživo na skoroj svakoj TV stanici. Njegovo lice je na posterima i banerima širom zemlje, a ispod svakog stoji reč "da".

Foto: Tanjug/AP

Ukoliko se budu izglasale ustavne promene, to bi moglo da bude jedna od najkotroverznijih političkih promena, sa potencijalno dalekosežnim i višegodišnjim posledicama.

O ČEMU SE ODLUČUJE NA REFERENDUMU?

Glasačima je ponuđeno da odluče da li žele Turska želi da pređe sa parlamentarni na predsednički sistem.

Glasanjem za opciju "da" de fakto bi se institucionalizovala vlast predsednika, koji bi imao svu moć u državi, dok bi "ne" značilo trajno odbacivanje Erdoganove drastične reforme.

Predsednik Turske saopštio je da bi se time pojednostavila primena politike, jer bi mogao da zaobiđe naporne parlamentarne procese.

Foto: Tanjug/AP

Pobedom opcije "ne", odbacila bi se mogućnost da Turska postane predsednička republika i blokirala bi Erdogana da dobije veća ovlašćenja.

Prema predloženim izmenama, predsednici više neće morati da budu neutralni u turskoj politici i neće više biti demokratskog principa upravljanja - podele vlasti. Predsednik bi i odlučivao o nominacijama za poslanike, postavljao bi ljude u svom kabinetu bez zakonodavnog glasanja o poverenju. Na kraju, mogao bi i da imenuje 4 od 13 sudija u najvišem sudskom odboru u državi, koji su zaduženi da nadgledaju izbor sudija u zemlji.

Turski ministri kopiraju Erdogana: Njegove brkove svi žele! (FOTO)

ZAŠTO JE GLASANJE VAŽNO?

- Ovo glasanje predstavlja radikalnu transformaciju koja konsoliduje moć u rukama izvršnog predsednika, a ne parlamenta - rekla je Fadi Hakura, pridruženi saradnik i menadžer projekta u Turskoj za Kraljevski institut za međunarodne poslove.

Foto: Tanjug/AP

Ukoliko pobedi glas za "da", prema Hakuri to bi dalo veliki uticaj za sastavljanje zakonika i Erdogan bi povećao ionako veliki uticaj na kreiranje politike.

KO ĆE TRIJUMFOVATI - "DA" ILI "NE"?

Erdoganova međunarodna kampanja za opciju "da" dobila je rasprostranjeni prezir. Lider Turske prihvatio je obračun sa svojim evropskim susedima, čak je nemačke i holandske vlasti opisao kao nacističke.

Erdogan je odlučno išao u kampanju za turske državljanje u inostranstvu kako bi ga podržali na izborima, a odluka Holandije i Nemačke da zabrani njegove skupove, naišla je na žestoke kritike predsednika Turske.

Ankete objavljene u sredu pokazali su da bi glas "da" dobio tesnu većinu, negde oko 51-52 odsto građana izjasnilo se da se glasati u korist predloženih ustavnih reformi, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, rezultati su skoro izjednačeni između dve opcije i nije sigurno koliko su ovi podaci iz anketa istiniti.

KOJE SU POSLEDICE UKOLIKO POBEDI OPCIJA "DA"?

- Pobede opcije "da" verovatno bi bio način da dođe do postepene eskalacije neke od geopolitičkih tenzija s kojima se Turska trenutno suočava - rekao je Džejms Sojer, istraživač Evroazijske grupe.

Erdoganovi kritičari osudili su njegovu ponudu za ojačavanje svojih moći i ukazivali su na njegovo predsedavanje državom kao najvećeg svetskog tamničara novinara, u zemlji koja je uhapsila ili suspendovala više od 140.000 ljudi od neuspelog vojnog puča prošle godine.

- Erdogan je jasno pogrešna vrsta osobe koja bi želela da ima nesputanu moć - rekao Majkl Tajler, viši analitičar na Oksford analitici.

Foto: Tanjug/AP

- Oko 85 odsto prihoda Turske ide centralnoj vladi... Zamislite samo centralizovanu vlast predsednika u ovom slučaju - istakao je Hakura.

ŠTA AKO ERDOGAN IZGUBI?

- To bi bio užasan šamar, on bi to shvatio vrlo lično. Opet, ako pobedi glas "ne", nastavio bi da bude predsednik u svakom slučaju - kazao je Tajler.

Prema rečima Hakure, pobeda opcije "ne" situacija u državi bi postala još teža.

ŠTA SE ONDA DEŠAVA?

- Očekujem da će se posledice ovog glasanja osetiti na dugoročnom planu, ništa se neće promeniti sutra - ističe Sojer.

Foto: Tanjug/AP

Politička sudbina Turske visi o koncu, ali ono što analitičari predviđaju je da će ekonomska putanja i dalje ići ka negativnom toku.

- Iznos štete koja je već nanesena društvenoj strukturi Turske, institucijama, vladavini prava i poslovnom okruženju je značajna. Uvek prisutna atmosfera i opsade mentaliteta duboko se usadila u tursko društvo, a lažiranje glasova na referendumu moglo bi produbiti polarizaciju i nezadovoljstvo. Normalizacija turske unutrašnje politike teško da bi mogla da se dogodi, bez obzira na rezultat referenduma - stoji u belešci analitičara kompanije Teneo.

ZAKLJUČAK

Erdoganovom pobedom, to bi njemu, koji je bio premijer od 2003-2014. godine pre nego što je postao predsednik, dozvolilo da ostane na ovoj funkciji do 2029. godine.

Foto: Tanjug/AP

Institunacionalizacija autoritarnog sistema rizikuje da dođe do kataklizmničnog kolapsa, slično onome što se trenutno dešava u Venecueli, osim što je Turska daleko važnija za Evropu i Bliski istok.

- Uvođenjem predsedničkog sistema Redžep Erdogan želi da postane "Ataturk posle Ataturka" i da istovremeno poništi sekularnu tradiciju Mustafe Kemala. U tome mu pomaže konzervativna energija velikog broja Turaka - piše Dojče Vele.

Pogledajte video:

(L.C.)