Fotografija koja krije najveću tragediju Mome Kapora: Posle nje pala je bomba, a na Moma je legla majka da ga zaštiti. Razneta joj je kičma (FOTO)
Nedavno je obeleženo 80 godina od rođenja srpskog pisca i slikara Mome Kapora, a već od ranog detinjstva kada je pukom slučajnošću preživeo bombardovanje, dalo se naslutiti da je preodređen za velike stvari. U petak je u Domu vojske priređena izložba, na kojoj je izložena i jedina fotografija Mome Kapora s majkom mu Bojanom, a iza nje se krije teška sudbina.
Naime, na fotografiji majka Bojana drži malog Momu za ruku. To je ujedno i njihova jedina fotografija. A nakon nje počela je tragedija, koja je obeležila ceo život čuvenog pisca.
Nakon što je njegov otac otišao u rat 1941. godine, osim rastanka sa roditeljem zbog rata, naš pisac suočio se sa još većim gubitkom.
Imao je 3 godine, a u toku je bilo bombardovanje Sarajeva.
Njegova mama i baka, sa još četrdeset ljudi sakrile su se u jednu staru tursku kuću, misleći da ona neće biti bombardovana, jer je pored nje bila protivavionska baterija.
Bomba je pala direktno na kuću i svi su poginuli.
Svi osim Mome.
Njegova majka ga je zaštitila tako što je legla preko njega!
Kičma joj je bila raznesena, a imala je samo 28 godina!
Tom prilikom je i stradalo mače koje je Momo držao u rukama.
Ovu stravičnu tragediju je godinama duboko potiskivao u sebi.
O majci Bojani je znao veoma malo jer porodica nije želela puno da priča o njoj, verovatno zbog želje najbližih da zaštite dete i ne prisećaju ga na traumu koju je nosio sa sobom.
- To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bi složili s tim - rekao je Momo jednom prilikom.
(Jovana Jovanović Kulaš)
Video: Dragan Ričard Radić za Telegraf.rs o radu na holivudskim filmovima, o Sandri Bulok, Miri Furlan...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Maja
Majka, prava gospodja sa lepim, finim crtama lica. Takva je bila i moja. Obozavam da gledam te stare slike iz vremena kad sam bila mala i kad je sve bilo prirodno i lepse.
Podelite komentar
Tara
Tužna životna priča velikog pisca. Sreća u nesreći što se deca veoma malo sećaju perioda oko 5 godine a pre toga se uglavnom niko ničega ne seća. Tako da on izgubivši majku sa 3 godine nema nikakva sećanja na nju pa zato i kaže da to na njega nije ostavilo nikakve posledice. Nadam se da su sad zajedno i da su tamo negde nadoknadili sve ono što im je kao majci i sinu pripadalo.
Podelite komentar
ATIMUS
A jeste se napatio
Podelite komentar