Fotografija koja krije najveću tragediju Mome Kapora: Posle nje pala je bomba, a na Moma je legla majka da ga zaštiti. Razneta joj je kičma (FOTO)
Nedavno je obeleženo 80 godina od rođenja srpskog pisca i slikara Mome Kapora, a već od ranog detinjstva kada je pukom slučajnošću preživeo bombardovanje, dalo se naslutiti da je preodređen za velike stvari. U petak je u Domu vojske priređena izložba, na kojoj je izložena i jedina fotografija Mome Kapora s majkom mu Bojanom, a iza nje se krije teška sudbina.
Naime, na fotografiji majka Bojana drži malog Momu za ruku. To je ujedno i njihova jedina fotografija. A nakon nje počela je tragedija, koja je obeležila ceo život čuvenog pisca.
Nakon što je njegov otac otišao u rat 1941. godine, osim rastanka sa roditeljem zbog rata, naš pisac suočio se sa još većim gubitkom.
Imao je 3 godine, a u toku je bilo bombardovanje Sarajeva.
Njegova mama i baka, sa još četrdeset ljudi sakrile su se u jednu staru tursku kuću, misleći da ona neće biti bombardovana, jer je pored nje bila protivavionska baterija.
Bomba je pala direktno na kuću i svi su poginuli.
Svi osim Mome.
Njegova majka ga je zaštitila tako što je legla preko njega!
Kičma joj je bila raznesena, a imala je samo 28 godina!
Tom prilikom je i stradalo mače koje je Momo držao u rukama.
Ovu stravičnu tragediju je godinama duboko potiskivao u sebi.
O majci Bojani je znao veoma malo jer porodica nije želela puno da priča o njoj, verovatno zbog želje najbližih da zaštite dete i ne prisećaju ga na traumu koju je nosio sa sobom.
- To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bi složili s tim - rekao je Momo jednom prilikom.
(Jovana Jovanović Kulaš)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Maja
Majka, prava gospodja sa lepim, finim crtama lica. Takva je bila i moja. Obozavam da gledam te stare slike iz vremena kad sam bila mala i kad je sve bilo prirodno i lepse.
Podelite komentar
Tara
Tužna životna priča velikog pisca. Sreća u nesreći što se deca veoma malo sećaju perioda oko 5 godine a pre toga se uglavnom niko ničega ne seća. Tako da on izgubivši majku sa 3 godine nema nikakva sećanja na nju pa zato i kaže da to na njega nije ostavilo nikakve posledice. Nadam se da su sad zajedno i da su tamo negde nadoknadili sve ono što im je kao majci i sinu pripadalo.
Podelite komentar
ATIMUS
A jeste se napatio
Podelite komentar