Svi govore - kriza je, ali uvek nađu novca za kafu ili pivo: U Bosni se kafane i kafići munjevito otvaraju, a tako se stvara veliki problem

Od početka 2016. do marta ove godine registrovano je 16.882 novih preduzeća u BiH. Najveći broj registrovan je u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru, a skoro svako deseto je iz oblasti ugostiteljstva. Slede neke druge uslužne delatnosti kao i održavanja i popravka vozila.

Preporučujemo

Studenti iz Sarajeva zasadili maline i pokrenuli sopstveni biznis: Nismo hteli da sedimo i čekamo posao

Ekonomista Svetlana Cenić kaže da ovo samo pokazuje strukturu privrede Bosne i Hercegovine.

- Narod uvek sedi u kafanama, i to vidimo. Makar jedan čaj, jedna kafa. A, što se tiče vozila, i kad gorivo poskupi, točiće se za dvadeset maraka, ili će se smanjiti porcija hleba i mesa, da bi se moglo voziti. To je slika sredine i privredne strukture ove zemlje - objašnjava Cenić, piše RSE.

Ako se zna i da se najveći broj političkih događaja u Bosni i Hercegovini dešava u ugostiteljskim objektima, ne iznenađuje što i za strance ovo postaje zemlja kafana. Samo u Banjaluci, gradu koji prema poslednjem popisu iz 2013. godine, ima 185.000 stanovnika, ima više od 1.000 kafića i barova. Za Banjalučane otvaranje uglavnom ugostiteljskih objekta je očekivano jer osigurava sigurnu zaradu bez mnogo muke.

Foto: Flickr/David Bailey

- To je fenomen u BiH koji primećujem u Banjaluci jer tu živim i radim - bez obzira koliko da je teška materijalna situacija, svi ugostiteljski objekti rade i stalno su puni. Ti ljudi koji otvaraju očigledno imaju neki profit inače to ne bi radili. Koje pare se tu troše, ja nisam sigurna, ali sigurno da pazar tu ostaje - kaže Brankica Spasenić.

Nedeljko Vasilić dodaje: „Svi govore kriza je ali uvek se nađe nešto novca za kafu ili pivo. Kafane imaju uspone i padove ali će se sigurno održavati. Kako-tako.“

Foto: Flickr/Jan Furstenborg

Profesor Aleksa Milojević sa Ekonomskog instituta u Bijeljini ističe da osnivanje velikog broja malih firmi u BiH orijentisanih uglavnom na uslužne delatnosti neće popraviti ekonomsku situaciju u zemlji.

- Zapad, na masovnoj akcionarskoj svojini, u samo jedan posto velikih preduzeća pravi 80 posto svog bogatstva. U 95 posto malih preduzeća Zapad pravi svega pet posto bogatstva, tako da ova masa malih preduzeća bez oslonca na krupna preduzeća je naš potpuni ekonomski kraj - kaže Milojević.

Građani Sarajeva takođe misle da se sa otvaranjem ugostiteljskih objekata preteruje i da je i to jedan od razloga odlaska sve više mladih iz ove zemlje.

Foto: Flickr/Patrick Rasenberg

Dok i u BiH ne dođe do stvaranja velikih proizvodnih preduzeća neće biti ni ekonomskog napretka, a i osnivanje velikog broja malih firmi svake godine je pod znakom pitanja, naglašava Milojević.

- Velikim delom ova nova preduzeća se osnivaju kako bi se izbeglo plaćanje obaveza starih propalih preduzeća. Ugasi se staro preduzeće osniva se novo, na drugo ime - smatra Milojević.

Ovo potvrđuju i podaci Centralne banke BiH. Sa 3. aprilom ove godine u Bosni i Hercegovini ima skoro 72.000 blokiranih računa, a samo od početka 2016. i prva tri meseca 2017. godine blokirano je skoro 11.500 računa.

(Telegraf. rs)