Jovanka je majka hrabrost: Odgajila je sedmoricu sinova u teškim uslovima, a lavovski se i danas bori

"Kad imaš kuću punu ljubavi, sedam divnih sinova, ni okrutna vremena u kojima smo skromno živeli ne padaju toliko teško, koliko činjenica da smo danas daleko jedni od drugih". Ovo su reči Jovanke Đukić (57) iz Šipova, majke sedam sinova, koja se, uprkos skromnom životu, lavovski bori za bolji status višečlanih porodica, vodeći lokalno udruženje porodica sa četvoro i više dece “4+”.

Preporučujemo

Ima troje dece i kažu da je najlepša mama Bosne i Balkana (VIDEO)

- Njih četvorica su otišla u Srbiju, jedan je u Foči na studijama, a samo dvojica su kod kuće. Svesna sam da su sinovi otišli za boljim životom, ali potajno patim za danima kada je našom malom brvnarom odzvanjao njihov smeh. Nismo imali puno, ali odgajala sam ih u pravoslavnom duhu i učila da budu vredni i pošteni. Danas se ponosim njihovim desetkama, poslovima koje rade i srce mi je puno kada vidim da smo ih izveli na pravi put. Boli me to što sinovi, snahe i unuci nemaju gde da dođu, ali mi je drago da su zbog sebe otišli iz države u kojoj ovako završe višečlane porodice. Status tih porodica treba poboljšati i njima treba veća podrška - priča ova majka.

Pre 11 godina iz revolta je osnovala lokalno udruženje “4+”, koje je deo istoimenog republičkog udruženja od javnog interesa. Više od decenije, kao volonter nesebično pomaže preko 80 višečlanih porodica i bori se za njihov bolji status.

- Za udruženje nemam ni kancelariju, radim u svojoj brvnari, a nemam ni računar za bazu podataka niti fotoaparat kojim bih zabeležila ono što radim - kaže Đukićeva.

Braća Đukići ponosni su jedni na druge, ali i na brižne roditelje koji su im pružali koliko su mogli, skromno, ali s puno ljubavi.

- Naša porodica je kao najdragocjeniji biser koji sebično čuvamo i nesebično negujemo. Nas sedmorica braće ponos smo jedan drugome i u životu nas je uvek vodilo pravilo "svi za jednog, jedan za sve” - ističu braća.

Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / photostock

Na pitanje da li je bilo teško vaspitati sedmoricu sinova i da li su ona i muž bili strogi roditelji, Jovanka kaže da nikada nije podigla ruku na dete, ali je njen ili mužev prekorni pogled bio dovoljan da shvate ko je autoritet, prenose Nezavisne novine.

Najviše su se radovali praznicima, a uvek su se trudili da ih proslave onako kako to dolikuje.

Osim ratnih dešavanja, najteže im je pao period kada je otac, koji ih je hranio obućarskim zanatom, pao sa bicikla i pretrpio teške povrede od kojih se ni nakon više od decenije nije oporavio. Komšije za ovu porodicu imaju samo reči hvale jer su vredni i pošteni.

20 godina na birou

- U ovu knjižicu stao je sav odnos države prema meni kao majci sedmoro dece, a evo ovo mi je nagrada - priča Jovanka pokazujući svež pečat iz radne knjižice koji potvrđuje njen dvadesetogodišnji nezaposlen status.

Foto-ilustracija: Profimedia

“Kao udruženje borimo se da svaka majka dobije pravo na dečji dodatak, za koji sam godinama dobijala samo odbijanja. Zar bi mi majke trebalo da pognute glave hodamo zato što smo izrodile decu? Izborili smo se za to da dobijemo po godinu staža za svako dete, ali se starosne granice samo pomeraju. Neka nam barem otvore put u neke države u kojima će nas i našu vrednu decu oberučke da prihvate - kaže Jovanka Đukić.

Dvojica sinova su se oženila, ima dva unuka, a pre tri godine u njihov život konačno je ušla devojčica – i to unuka.

- Ne mogu reći da nisam maštala da imam curicu, ali i sinovi su bili divni. Tačno se znalo ko šta radi, bili su čisti i uredni. Unuci su nam doneli veliku radost, ali rođenje naše unuke je poseban događaj - priča Đukićeva.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Da ju je život šibao, vidi se na njenom licu, ali ponosna je na svaku boru, prenose Nezavisne novine. Pre rata, Jovanka i muž Borislav radili su i, kako kaže, dobro živeli u Jajcu, gde su stekli petoricu sinova, a njihovu idilu poljuljalo je izbeglištvo.

Na ognjište se nisu mogli vratiti jer im je uništeno, a novi dom su potražili u Šipovu. Kao podstanara, zadesila ju je tada i teška bolest, tumor sa kojim se ipak izborila, a u to vreme živeli su od muževog zanata.

Opština Šipovo donirala je plac za ovu devetočlanu porodicu, a kuću su gradili uz pomoć crkvenih donacija i dobrih ljudi. U međuvremenu su sagradili brvnaru u kojoj i danas žive, jer im nova kuća još nije završena.

(Telegraf.rs)