Zasto je Islamska država objavila rat hrišćanima? Ovo je pravi i jedini razlog (FOTO) (VIDEO)
Četiri meseca nakon što je bombaš samoubica Islamske države ubio 28 hrišćanskih vernika u Kairu, ova džihadistička grupa je napala egipatske hrišćane ponovo, ovaj put sa dvostrukim bombardovanjem dve koptske crkve na praznik Cveti, kada je poginulo najmanje 44 osobe, a mnogo njih je i povređeno.
Mete novih napada, sa samo nekoliko sati razmaka, bile su crkva u Delta gradu u Tanti, kao i crkva u Aleksandriji, gde je koptski Papa Tavadros II predvodio službu. To je bio dan sa najsmrtonosnijim napadima usmerenim protiv najveće hrišćanske zajednice na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija.
Kada je ISIS preuzeo odgovornost nekoliko sati posle napada, nije bilo iznenađenja. Već mesecima Islamska država ubrzava uvoz sektaške taktike u "Irak-stilu" u Egipat. Na taj način, džihadisti se nadaju da će uspeti da destabilizuju najmnogoljudnije zemlje na Bliskom istoku i prošire domet svog do sada jasno genocidnog projekta na manjine u regionu.
Egipatske vlasti do sada nisu bile u stanju da održe korak sa ovim eskalacijama pretnji, što u mnogome može biti zbog njihove nesposobnosti, ali i sve veće sofisticiranosti akcija ISIS-a usmerenih na Egipat, piše "Atlantik".
Pošto su islamisti u defanzivi na drugim mestima, Egipat je kopno koje je previše atraktivno kao potencijalni budući džihadistički front i šansa koja ne sme da se ispusti. Čini se da oni sada fokusiraju više vremena, resursa i sav talenat ISIS-a da u Egiptu naprave situaciju koja se lako može pogoršati u budućnosti.
Ciljanje egipatskih hrišćana je hladna i proračunata strategija za džihadiste, stoji u analizi ovog portala. ISIS se nada da će raspaljivanjem sektaških sukoba u Egiptu napraviti prvi korak ka pripremi ove zemlje.
Podsetimo, nekoliko eksplozija potreslo je Kairo i Deltu od 2013. godine, sve u režiji ISIS-a i njihove ispostave u obliku grupe Ansar Bejt al Makdis, koja se obavezala na odanost džihadistima još 2014. Kako je u Egiptu većina stanovnika uz postojeću vladu, ova grupa je najbolje prošla u udaljenom Severnom Sinaju, gde je poslednjih godina ubijeno preko hiljadu vladinihe vojnika, ali je oblast je jednostavno suviše daleko od Kaira da predstavlja egzistencijalnu pretnju vladi.
Za ISIS su hrišćani u Egiptu ono što su šiiti u Iraku, jer po ISIS-u mogu biti ubijeni neselektivno i bez ikakvog razloga samo na osnovu onoga u šta veruju. Još od bombardovanja crkava u Kairu decembra 2016, pristalice ISIS-a su "gurale" ideju da su hrišćani u Egiptu su pre svega mnogobošci i da zato moraju biti ubijeni.
Ukoliko se ova strategija ISIS-a uspešno implementira u mase, to će imati ozbiljne posledice za bezbednost Egipta, a ako bude uspešna, za stabilnost u celom regionu. Godinama su se džihadisti mučili sa pitanjem zašto džihad nije uspeo na kopnenom Egiptu. Ovo pitanje je od suštinskog značaja za ISIS ne samo zbog veličine i značaja Egipta, već i zbog toga što testira da li projekat džihada može da uspe u zemljama koje nisu rastrzane građanskim ratom ili beznadežno destabilizovane.
U jednoj džihadističkoj studiji ideologa Abu Mavdud al-Harmasijapod nazivom "Tajna egipatske enigme", autor prvog žali što su egipatski muslimani kao stoka jer ne razumeju "realnost borbe," a zatim nudi svoje "ključeve za džihadski uspeh." U istoj studiji upućuje na "sektaško ubijanje hrišćana" kako bi se borbe razbuktale u ruralnim oblastima i ciljale direktno na svakog hrišćanina bez izuzetaka. On dalje kaže da je razbuktavanje sektaškog sukoba ključ za "otkrivanje realnosti sukoba", jer tek nakon što su targetirane manjine u Iraku, Siriji i Jemenu, džihad je zauzeo svoje mesto u narodu. Upravo zato su džihadisti poslednjih nekoliko meseci pored hrišćana napadali i sufije, koji čine veliki deo muslimana u Egiptu, raznevši dva Sufi klerika u Sinaju i prisilivši druge da se "pokaju."
Iako je malo verovatno da će ova strategija ISIS-a uspeti u Egiptu, ipak već sada ostavlja trag uništenja koji će prvenstveno opustošiti hrišćansku manjinu Egipta. Njihov genocidni program može doživeti neupeh kao i kod njihovih predhodnika iz 1980-ih i 1990-ih, čije je bezobzirno ubijanje civila dovelo do velikog nezadovoljstva naroda.
Egipat, kao i mnoge druge države u regionu, i dalje sprovodi bogohulne zakone, postavljaju diskriminišuće restrikcije na izgradnju crkava, a pritom ne goni sektaške počinioce. I dok islamisti nastavljaju da da seju mržnju protiv manjina, sektaštvo možda neće biti ključ uspeha ISIS-a za Egipat, ali će se na ovom iskustvu učiti i sticati veštine za naredne slične poduhvate, stoji u opširnoj analizi portala "Atlantik".
Pogledajte video:
(Gordana Ćosić)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
PEGIDA
Ali zato u Evropi dzamije nicu ko pecurke.Nikako da se dozovemo pameti.
Podelite komentar
Besha
Da izreal i amerika nisu svrgnuli legalno izabranog predsjednika i doveli klovna sisija nikad nebi vidjali ovakve zlocine..
Podelite komentar
Pera Kojot # 1
Zasto ! Zato sto se sve zna!
Podelite komentar