Svetska banka najavila brži ekonomski rast u zemljama zapadnog Balkana

Zemlje zapadnog Balkana beleže brži privredni rast nego u 2015. godini, pri čemu je rast regiona procenjen u 2016. godini na 2,8 odsto, a za ovu godinu na 3,2 procenta, prema najnovijem izveštaju Svetske banke o ekonomskim kretanjima u ovom regionu.

Preporučujemo

Mladi se masovno sele u ovih 15 američkih država: Tamo se nude odlični poslovi i plate, a živi se "bogovski" (FOTO)

Ubrzanje rasta u Srbiji i Albaniji kompenzovalo je slabiju privrednu ekspanziju u Crnoj Gori i Makedoniji, dok je na Kosovu zabeleženo usporavanje rasta prošle godine, navodi se u izveštaju.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će, prema procenama Svetske banke, ostvariti rast od 3,0 odsto u ovoj godini, a u 2018. godini rast od 3,5 procenata.

Više radnih mesta i niske cene, kako se navodi u izveštaju, pomažu smanjenju siromaštva u regionu, sa prosečnom stopom siromaštva koja je u 2016. godini opala za skoro dva procentna poena u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, dopunjujući tako druge koristi koje su pomogle u izvlačenju oko 240.000 ljudi iz siromaštva u protekle tri godine.

Foto: pixabay.com

Kontinuirani reformski napori bili su delotvorni u privlačenju privatnih investicija, stabilizovanju javnog duga i povećanju prihoda domaćinstava, a takođe su poboljšani rast, kao i spoljni i fiskalni bilansi zemalja koje su nastavile sa reformskim naporima, što je ojačalo njihovu otpornost na potencijalne ekonomske šokove.

Uprkos postignutom napretku, tržište rada, kako ocenjuje Svetska banka, i dalje predstavlja izazov na zapadnom Balkanu, sa stopom nezaposlenosti od oko 22 procenata u 2016. godini.

Za održavanje rasta na zapadnom Balkanu i rešavanje tekućih izazova nezaposlenosti će, prema podacima iz izveštaja, biti neophodno da zemlje ostanu na reformskom putu.

Pored toga, neophodna je dalja fiskalna konsolidacija i strukturne reforme u svih šest zemalja radi unapređenja efikasnosti njihovih javnih sektora i poboljšanja konkurentnosti njihovih ekonomija, a sve u cilju promovisanja razvoja privatnog sektora.

U izveštaju je naglašeno i da bi reforme trebalo da se fokusiraju na oblasti tržišta rada, poslovnog okruženja, efikasnosti javnog sektora i globalne integracije, uz obezbeđivanje održivog korišćenja energije i prirodnih resursa.

(Telegraf.rs/Tanjug)