Svetska banka najavila brži ekonomski rast u zemljama zapadnog Balkana
Zemlje zapadnog Balkana beleže brži privredni rast nego u 2015. godini, pri čemu je rast regiona procenjen u 2016. godini na 2,8 odsto, a za ovu godinu na 3,2 procenta, prema najnovijem izveštaju Svetske banke o ekonomskim kretanjima u ovom regionu.
Preporučujemo
Radnici besni zbog otkaza i smanjenja plata: Zbog štrajka Alitalije ugašeno čak 60 odsto letova!
NAJVAŽNIJA VEST DANA: Doneta odluka da li će struja poskupeti u naredne tri godine
Ubrzanje rasta u Srbiji i Albaniji kompenzovalo je slabiju privrednu ekspanziju u Crnoj Gori i Makedoniji, dok je na Kosovu zabeleženo usporavanje rasta prošle godine, navodi se u izveštaju.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će, prema procenama Svetske banke, ostvariti rast od 3,0 odsto u ovoj godini, a u 2018. godini rast od 3,5 procenata.
Više radnih mesta i niske cene, kako se navodi u izveštaju, pomažu smanjenju siromaštva u regionu, sa prosečnom stopom siromaštva koja je u 2016. godini opala za skoro dva procentna poena u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, dopunjujući tako druge koristi koje su pomogle u izvlačenju oko 240.000 ljudi iz siromaštva u protekle tri godine.
Kontinuirani reformski napori bili su delotvorni u privlačenju privatnih investicija, stabilizovanju javnog duga i povećanju prihoda domaćinstava, a takođe su poboljšani rast, kao i spoljni i fiskalni bilansi zemalja koje su nastavile sa reformskim naporima, što je ojačalo njihovu otpornost na potencijalne ekonomske šokove.
Uprkos postignutom napretku, tržište rada, kako ocenjuje Svetska banka, i dalje predstavlja izazov na zapadnom Balkanu, sa stopom nezaposlenosti od oko 22 procenata u 2016. godini.
Za održavanje rasta na zapadnom Balkanu i rešavanje tekućih izazova nezaposlenosti će, prema podacima iz izveštaja, biti neophodno da zemlje ostanu na reformskom putu.
Pored toga, neophodna je dalja fiskalna konsolidacija i strukturne reforme u svih šest zemalja radi unapređenja efikasnosti njihovih javnih sektora i poboljšanja konkurentnosti njihovih ekonomija, a sve u cilju promovisanja razvoja privatnog sektora.
U izveštaju je naglašeno i da bi reforme trebalo da se fokusiraju na oblasti tržišta rada, poslovnog okruženja, efikasnosti javnog sektora i globalne integracije, uz obezbeđivanje održivog korišćenja energije i prirodnih resursa.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Povezane vesti
"Nisam bio na odmoru 10 godina!" Direktori sa Balkana otkrivaju kako je biti preduzetnik: Misle da smo lopovi
Dan žalost u Crnoj Gori povodom tragedije u Kočanima: "Toliko nesreća na malom Balkanu za kratko vreme"
Američka centralna banka FED sledeće nedelje odlučuje o kamatnim stopama
<% post.title %>
Svetska banka Srbiji odobrila zajam od 153,7 miliona evra za podršku reformama u zelenoj tranziciji
Video: Predsednik Vučić se obratio iz Brisela
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DONETA ODLUKA U SLUČAJU PORODICE KECMANOVIĆ Roditelji dečaka ubice porodicama ubijenih u Ribnikaru dužni da isplate MILIONE
VELIKI POŽAR NA PALILULI Vatra guta ogroman objekat, na ulazu nađeno telo
VLASNIK POGINUO U SVOM KLUBU! Detalji jezivog požara na Paliluli: Otkriveno šta je izgorelo, policija na ulazu zatekla jeziv prizor
Milence
Ništa ne može tako da izmiri narode kao interes.Ali i velike su razlike u valutama u odnosu na euro.Negde je euro valuta.Cena radne snage je različita,nisu regulisane obaveze poslodavaca u odnosu na radnike.Ali opet živeli smo i radili zajedno nekada i razumemo isti jezik.Najviše se može uštedeti na transportu isirovinama.Cena nafta je kod nas najveća muka i neregulisano tržište gde nemamo prioritet šta nam je nacionalni interes i da li privatan sektor može da nosi na grbaču neefikasnu državnu ekonomiju,lokalnu samoupravu i državnu administraciju.
Podelite komentar