Električna vozila rariteti u Srbiji, iako se na njih NE PLAĆA POREZ! Ovo je razlog zbog koga ih nema mnogo

Od 2011. godine od kada se u Srbiji izdaju nove registarske tablice, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, registrovano je ukupno 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih vozila.

Preporučujemo

Samo jedan pogled na registarske tablice reći će vam ko je za volanom! Evo u čemu je trik

Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji registrovano više od 1.8 miliona putničkih automobila, jasno je da se radi o čistoj egzotici, mada su glavni trend u auto-industriji u narednim godinama upravo električni automobili, piše "Danas".

Kod nas su već duže vreme prisutni hibridni automobili starije generacije, odnosno automobili koji imaju ugrađene baterije koje se dopunjuju radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, poput akumulatora i koji služe samo za "kreni stani" situacije u gradskoj vožnji.

U svetu su poslednjih godina sve češći "plag in" hibridi, automobili čija baterija može da se dopunjava spolja i koji imaju nešto veću autonomiju na struju, oko 70-80 kilometara, dok posle preuzima benzinski motor.

Ove godine na sajmu automobila pojavili su se neki novi modeli potpuno električnih automobila, kao što su BMW i3, e-golf i e-up kod Folksvagena ili KIA soul EV.

Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije. Procedura je ista kao i za obične automobile, a kako su listu "Danas" rekli u MUP-u, postoji i olakšica a to je neplaćanje poreza na motorna vozila sa isključivo električnim pogonom.

Foto-ilustracija: Profimedia/Photononstop

Ovaj porez se za obična vozila naplaćuje po kubikaži u kreće se od 1.200 dinara za vozila ispod 1.150 kubika, pa do 222.000 dinara za vozila sa motorom zapremine preko 3.000 kubnih centimetara. Takođe, prema istom zakonu lokalne samouprave mogu da oslobode električna vozila plaćanja i komunalne takse koja se kreće od 500 do 5.500 dinara.

Ali to i nije bog zna kakva povlastica ako se uporedi sa recimo Austrijom, koja je početkom ovog meseca ponudila podsticaj od 4.000 evra za kupovinu električnog automobila. U nekim drugim zemljama osim finansijske subvencije date su pogodnosti kao na primer mogućnost vožnje u žutoj traci ili jeftiniji parking za vlasnike vozila na struju.

Da li će na srpskim putevima biti više električnih automobila zavisi pre svega od toga da li će imati gde da se pune. Iako su oni predviđeni za gradsku vožnju, a sa dometima od 150 do 250 ili 300 kilometara može sasvim dobro da posluži i kućno punjenje, mogućnost da se u nekoj saobraćajnoj gužvi ostane bez baterije izaziva probleme.

Zato će do kraja godine biti napravljene prve stanice za punjenje automobila u Beogradu, najavljeno je na okruglom stolu "Električni automobili i razvoj infrastrukture za punjenje vozila u Srbiji".

(Telegraf.rs/Danas)