Hrvatska izgleda pronašla način da se obračuna sa neradnicima u državnom sektoru

Ministarstvo uprave Hrvatske pripremilo je Nacrt predloga Zakona o javnim agencijama. Sada takav zakon ne postoji, pa mnogo toga uređuju agencije same za sebe što je često rezultiralo apsolutno bizarnim situacijama. Ovim bi zakonom trebalo da se uredi i racionalizuje poslovanje i rad agencija, plate i bonusi zaposlenih, a na kraju, to bi trebalo da dovede i do smanjenja broja agencija.

Preporučujemo

Broj smanjen za 23.600 ljudi: Ministarka Ana Brnabić otkrila koliko sada ima državnih službenika

Evropska unija često je percipirana kao birokratsko čudovište. Unija, međutim, ima isti broj agencija kao njena najmlađa članica. Od tih 57 hrvatskih agencija, neke su nastale zakonom, a neke Vladinom uredbom. Ista radna mesta različito su plaćena, a vlastitim internim uredbama agencije neretko slobodno dodeljuju i određuju dodatke i bonuse. Nejasni su i kriterijumi za određivanje rukovodećih ljudi, pa su tako u nekim agencijama gotovo svi, barem nekakvi, šefovi.

Ministarstvo uprave, kako doznaje Telegram, priprema Zakon o javnim agencijama kojima planiraju da uredi osnivanje i rad agencija. Takav zakonski akt kojim bi bile obuhvaćene sve agencije do sada nije postojao, a novi bi zakon trebalo agencije da podeli na regulatorne i izvršne.

Foto-ilustracija: pixabay.com

U Ministarstvu uprave konsultovali su se pri izradi ovog zakona s vodećim hrvatskim stručnjacima poput Ivana Koprića, šefa katedre za Upravnu nauku na Pravnom fakultetu i predsednika Instituta za javnu upravu. Te konsultacije i dalje traju, tako da su pojedine stvari još uvek podložne promenama. Ovo je vodič kroz novi zakon:

1. Jedinstven zakon za osnivanje i rad agencija (kakav sada ne postoji)

Javne agencije bi se, prema ovom predlogu, osnivale isključivo zakonom. Sada je 40 agencija osnovano posebnim zakonom, a 17 uredbom Vlade. Trenutno Ministarstvo uprave nema sve podatke o agencijama, a ovim bi se zakonom oformila baza, odnosno registar agencija. Agencije sada nemaju obavezu da dostave ključne podatke, poput broja zaposlenih, broja rukovodećeg kadra ...

2. Ista plata za isto radno mesto (a sada agencije same određuju kako hoće)

Plate u agencijama dosad su se mogle određivati internim aktima, što je rezultiralo time da su ista radna mesta u različitim agencijama bila drugačije plaćena. Podaci o poslovanju danas su teško dostupni, ne samo novinarima, već i samom Ministarstvu uprave. Prema ovom zakonu, sredstva za plate zaposlenih osigurale bi se u državnom proračunu i tada bi sve agencije bile u Centralnom obračunu plata. Nadležno ministarstvo davalo bi saglasnost na godišnji program rada, finansijski plan i opšte akte.

3. Više neće svi moći da budu šefovi (i tako, naravno, da zarađuju više)

Ministarstvo uprave moći će da reguliše broj šefova u odnosu na broj zaposlenih. Situacija u nekim agencijama pokazuje kako je gotovo polovina zaposlenih bila na rukovodećim pozicijama. Tako je na primer, u Agenciji za nauku i visoko obrazovanje sa 70 zaposlenih delovalo sedam pomoćnika direktora, 15 načelnika odeljenja i 37 rukovodilaca odseka. Sasvim konkretno, znaće se koji je ministar omogućio da u pojedinoj agenciji bude prevelik broj rukovodećeg kadra. Predviđeno je da plate u agencijama za jedinstvena radna mesta ne mogu biti veće od plata za jedinstvena radna mesta u državnoj upravi.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

4. Malo će im se smanjiti i razni dodaci i bonusi

Ministarstvo uprave sada želi da reši nastali haos – koeficijenti za izračunavanje plata direktora i ostalih zaposlenih uređivaće se uredbom Vlade, neće ih određivati agencija. Dodaci su se razlikovali od agencije do agencije što je dovelo do velike neujednačenosti zaposlenih različitih agencija koji su obavljali isti posao. Kada je pre nekoliko godina uvedena zabrana povećanja plata u javnom sektoru, mnoge javne institucije su u dodacima pronašle način kako to da zaobiđu – isplaćivali su tzv. "voditeljski dodatak".

5. Agencije će sklapati programski ugovor s ministarstvom

Prema novom nacrtu zakona, agencije bi trebalo da sklapaju programski ugovor s resornim ministarstvom, kojim bi zajednički dogovorili ciljeve rada agencije. Ugovor bi se sklapao na dve godine i time bi se definisala finansijska sredstva i ciljevi agencije.

6. Kriterijumi za osnivanje

U zakonu bi trebalo da budu nabrojani i kriterijumi za osnivanje agencija odnosno da li se poslovi mogu racionalnije i kvalitetnije obavljati u agenciji nego u ministarstvu. Predlaže se da izvršnim agencijama upravlja direktor koji bi imao zamenika. U oko 50 izvršnih agencija ima oko 295 članova veća ili odbora. Mandat direktora biće ujednačen za sve agencije, a mogao bi da traje četiri godine.

Foto: PIxabay

7. Koji su dosad bili najveći problemi?

Prema podacima OECD-a, hrvatska javna uprava nije brojčano velika, nalazi se negde u sredini u odnosu na druge zemlje. Ključni su problemi neučinkovitost i neracionalnost. Sredstava negde ima previše, a negde premalo, smatraju ljudi koji su sudelovali u pripremi zakona, a tu će pokušati da potraže i rešenja.

8. I šta sad, oko toga će se opet Most i HDZ mesecima prepucavati?

Za očekivati je kako će i prema ideji i predlogu zakona postojati određeni politički i interesni otpori, pre svega onih koji bi ovakvim uređenjem stvari izgubili neka prava koja imaju danas. Ali, isto je tako verovatno kako ovo neće biti najveći razdor između Mosta i HDZ, pa čak ni najveći o predlozima zakona i inicijativa koji će doći iz Ministarstva uprave.

- Ako ne možemo da donesemo zakon o agencijama, kako ćemo da usvojimo nešto veće - rekao nam je izvor iz Vlade.

Nacrt zakona pripremilo je Ministarstvo uprave na čijem je čelu Ivan Kovačić. Ubrzo će se  videti kakve su reakcije HDZ-a na ovaj nacrt.

Foto: Profimedia

9. Okej, sve to lepo zvuči. Ali, hoće li se neke agencije ukinuti?

Za obavljanje poslova u istom upravnom području neće moći da se osniva više agencija. Ali, upravna područja za sada nisu jasno navedena. To je predviđeno za treći kvartal ove godine. Pošto bi se ovaj zakon doneo i implementirao, sve bi moglo da rezultira smanjenjem broja agencija za 20 do 30 posto – neke bi se agencije spojile međusobno, a neke s ministarstvima.

Prema proračunima, spajanjem nekih agencija najmanje očekivana ušteda iznosila bi 55,15 miliona kuna ( oko 916 miliona dinara), a srednjoročna 92,35 miliona kuna (odnosno oko milijardu i po dinara).

(Telegraf.rs / Izvor: telegram.hr)