NAJČUVENIJE JELO IZ "MUĆKI": Da li se sećate "dželid ilsa" i da li znate kako se sprema? (FOTO) (VIDEO)

U epizodi "Ko želi da bude milioner?" Delboj sreće svog starog prijatelja Džamba Milsa koji je 1967. godine emigrirao u Australiju i obogatio se. Tada saznajemo da su njih dvojica nekada davno držali riblju tezgu.

Preporučujemo

Dosta kasnije, u epizodi "Izlet veselih momaka", kada junaci naše omiljene serije idu u Margejt pa im u povratku eksplodira autobus zbog albanskog radija koji je Delboj prodao autoprevozniku, iz razgovora braće Troter na plaži saznajemo da je u pitanju bila tezga ispred "Ragine glave" na kojoj su prodavali pihtije od jegulja ali da su morali da je zatvore zbog sanitarne inspekcije i humanizovanja životinja u crtanim filmovima.

Pihtije od jegulja u nekom engleskom pabu. Jelo je nastalo na londonskom Ist Endu u XVIII veku. Bila je to hrana radničke klase, jeftina a hranjiva. Foto: Wikimedia Commons/Secretlondon

Nešto nakon toga u epizodi "Tri muškarca, žena i beba" čujemo ponovo da je Delboj nekada držao radnju sa pihtijama od jegulja, što čini da Albertu presedne sendvič koji je počeo da jede. A skoro od trenutka u kojem se u seriji pojavio Kasandrin otac Alan neprestano slušamo o ovom jelu koje je njegovo omiljeno.

Prema tome, pihtije od jegulja su kao i svake druge pihtije. Nekome su odvratne, neko ih obožava (mada očigledno ne "dolaze sa godinama" kao kod nas jer je Albert najstariji). Jedno je sigurno: u pitanju je verovatno najčuvenije jelo u "Mućkama".

Londonska radnja sa pihtijama od jegulja, popularnim narodnim jelom londonskog Ist Enda koje se često pominje u Mućkama. Foto: Wikimedia Commons/Peretz Partensky

A to je zapravo tradicionalno englesko fast-fud-jelo koje se u XVIII veku pojavilo na londonskom Ist Endu, siromašnijem delu prestonice Engleske. Evropske jegulje su nekada bile brojne u Temzi, a mreže za njihovo hvatanje nalazile su se daleko uzvodno. Zbog toga je ovo hranljivo jelo bilo jeftino, pa su se odmah pojavile i specijalizovane radnje koje su ih prodavale.

Najstarija koja i dalje kontinuirano radi otvorena je 1902. godine i zove "M. Manze", a nalazi se ni manje ni više nego baš u Pekamu. Nakon Drugog svetskog rata bilo ih je oko stotinak, krajem prošlog milenijuma 87. Postoje svi uslovi da se evropska jegulja masovno vrati u Temzu jer se kvalitet vode u ovoj reci popravio ekološkim merama u poslednjih pola veka; međutim, Englezi u sve većem broju nalaze pihtije od jegulja odvratnim i one više nisu popularne kao nekada.

Sleva nadesno na stolu ovog engleskog paba su činija sa pihtijama od jegulja te tanjir sa krompir-pireom i pitom od mlevene govedine. Tu je sirće, a naravno i — pivce. Foto: Wikimedia Commons/Goddards Pies Limited

Kako se sprema? Slatkovodna se jegulja secka na okrugle komade te se kuva u vodi i sirćetu ne bi li se napravio riblji buljon, nakon čega se dodaje orašćić i malo limunade pre nego što se ostavi da se ohladi. Pošto je jegulja prirodno želatinasta riba, kuvanjem se u tečnost oslobađaju proteini poput kolagena koji se tokom hlađenja zgušnjavaju čime se stvaraju pihtije.

Jedino more na svetu koje nema obalu je mesto na kome se odigrava najveće čudo životinjskog carstva (FOTO)

To je, razume se, okvirni recept, svaka radnja i svaki deo Londona ima neku svoju posebnost, pošto se dodaju i bilje i začini. Pihtije od jegulja se obično služe uz pitu od mlevene govedine i krompir-pire, a jedu se uz čili-sirće ili balzamiko i beli biber. I naravno — pivce.

(O. Š.)