Prava istina o srpskoj ekonomiji od 2001. godine: Šta je koja vlada ZAISTA uradila za narod i državu (FOTO)

Strane neto direktne investicije "uzletele" su u poslednje četiri godine sa skromnih 752 miliona evra iz 2012. godine na zavidnih 1,9 milijardi u 2016, što "think tank" Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, InTER, kvalifikuje je kao skok.

Preporučujemo

Šta o Srbiji otkriva statistika UN i kakvi smo u poređenju sa Švedskom (FOTO)

Topi se javni dug Srbije - u januaru pao na 69 odsto BDP-a

To je samo jedan od pokazatelja rada aktuelne vlada Srbije, čije je rezultate, kao i rezultate prethodnih pet vlada u periodu od 2001. godine, InTER analizirao na osnovu kretanja ključnih ekonomskih indikatora, nasuprot, kako se navodi u analizi, procena i tumačenja građana i različitih političkih i društvenhi aktera sa pozicija definisanih njihovim političkim, ekonomskim, socijalnim i drugim interesima.

Kakva su, dakle, bila ekonomska kretanja Srbije u novom milenijumu?

Prema istraživanju InTER-a, realna stopa rasta BDP-a Srbije je 2001. godine, kada je na čelo vlade došao Zoran Ðinđić, iznosila 5 odsto, da bi, nakon njegovog ubistva 2003, tokom premijerskog mandata Zorana Živkovića, pala na 4,4 procenta.

Foto-montaža: Telegraf

BDP po stanovniku je 2001. godine iznosio 1.840 evra, a do kraja Živkovićeve vlade, do marta 2004. godine, taj racio je dostigao 2.505 evra.

Prosečna neto zarada je sa 98 evra u prvoj godini novog milenijuma porasla na 194 evra do 2004. godine.

Zaposlenost je u posmatranom trogodišnjem periodu pala sa 50,2 odsto na 45,2 procenta, dok se stopa nezaposlenosti popela sa 12,2 procenta na 14,6 posto.

Prosečan broj zaposlenih se istopio sa 2,25 miliona ljudi iz 2001. godine na 2,16 miliona 2003.

Javni dug je, međutim, smanjen sa 13,4 milijarde evra, koliko je iznosio 2001. godine, na 11 milijardi evra dve godine kasnije.

Neto strane direktne investicije su u tom periodu "katapultirane" sa nivoa od 184 miliona evra 2001. na visokih 1,19 milijardi evra 2003. godine.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kada je u martu 2004. za premijera izabran Vojislav Koštunica, BDP Srbije je zabeležio eksplozivan rast od 9 procenata, nakon čega se kontinuirano osipao, da bi na kraju njegove vlade, u julu 2008, privredni rast iznosio 5,9 odsto.

BDP po stanovniku je na početku Koštuničine vlade bio 2.675 evra, a na kraju njegovog mandata 3.990 evra.

Prosečna neto zarada je tokom analizirane četiri godine povećana sa 194 evra na 402 evra.

Stopa zaposlenosti se, međutim, sa 44,2 procenta 2004. godine survala na 40,4 odsto 2006, ali se u narednom periodu ipak oporavila, dostigavši nivo od 44,4 procenta 2008. godine.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Istovremeno, broj ljudi bez posla je rastao, pa je tako stopa nezaposlenosti skočila sa 14,6 odsto iz 2003. godine na 20,8 odsto 2005. godine, nakon čega je postepeno opadala, spustivši se na 13,6 procenata 2008.

Godišnji prosek broja zaposlenih je blago splasnuo sa 2,16 miliona iz 2004. godine na 2,08 miliona četiri godine kasnije.

Nivo javnog duga je u posmatranom periodu oboren sa 9,6 milijardi evra na 8,7 milijardi 2008. godine.

Najveći priliv stranih direktnih investicija, u iznosu od 3,32 milijarde evra, zabeležen je tokom Koštuničine vlade 2005. godine, a na isteku njegovog mandata su iznosile 2,52 milijarde evra.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović, Miloš Jelesijević

Za vreme vlade Mirka Cvetkovića, od 2008. do jula 2012. godine, koja je startovala kada i svetska ekonomska kriza, rast BDP Srbije na početku njenog mandata iznosio je 5,4 odsto, a već naredne 2009. godine zabeležio je negativnu stopu rasta od minus 3,1 odsto.

Privreda se tokom naredne dve godine polako oporavljala i 2011. godinu je završila sa pozitivnim rastom od 1,4 procenta.

Na kraju te vlade, međutim, 2012. godine, privreda je ponovo upala u recesiju sa privrednim padom od 1 odsto.

Domaći bruto proizvod je od 2008. godine, kada je bio 4.586 evra po stanovniku, u narednom periodu oscilirao, dostigavši u 2011. godini 4.619 evra, ali je naredne godine pao na 4.400 evra po stanovniku.

Prosečne neto plate su takođe tokom ove vlade skliznule naniže sa 402 evra na 366 evra.

Nastavljen je negativan trend i u pogledu stope zaposlenosti, koja je pala sa 44,4 odsto na 36,5 procenata 2012. godine, uz posledičan rast stope nezaposlenosti sa 13,6 na 23,9 odsto.

Prošečan broj zaposlenih osuo se sa 2,08 miliona ljudi na 1,86 miliona godišnje.

Javni dug je sa rekordnog minimuma iz 2008. godine od 8,7 milijardi evra počeo da raste, popevši se na 17,7 milijardi evra 2012. godine.

Strane direktne investicije su od 2010. zabeležile snažan rast, dostigavši 2011. godine čak 3,31 milijardu evra, ali su nakon toga isto tako naglo pale i u poslednjoj godini Cvetkovićeve vlade zabeležile skromnih 752 miliona evra.

Foto: pixabay.com

Posle parlamentarnih izbora u maju 2012, na kojima je Srpska napredna stranka osvojila najviše mandata (73), ali nedovoljno da samostalno formira vladu, Srbija dobija koalicionu vladu sa Ivicom Dačićem na čelu, a posle vanrednih izbora u martu 2014. na čelo vlade dolazi Aleksandar Vučić, koji je i dalje na toj funkciji.

Pod vladavinom ove koalicije, srpska privreda je krenula iz recesije od minus 1 odsto iz 2012. godine da jača, zabeleživši 2013. stopu rasta od 2,6 odsto.

Nakon toga je, međutim, usledila godina koja će ostati upamćenu po katastrofalnim poplavama, uništenoj poljoprivrednoj proizvodnji i velikim štetama koje su pretrpeli građani, saobraćajna infrastuktura, energetski sektor i mnoge druge privredne grane, zbog čega je 2014. završila sa padom BDP-a od 1,8 procenata.

Foto: Marko Todorović

Već naredne godine BDP se vratio "u pozitivnu teritoriju" sa rastom od 0,8 procenata, a u 2016. je ubrzao uspon, zabeleživši skok od 2,8 odsto.

Bruto domaći proizvod po stanovniku je takođe skočio sa 4.400 evra iz 2012. godine na 4.821 evro 2016.

Oporavak su registrovale i prosečne neto plate, koje su sa nivoa od 366 evra iz 2012. godine stigle do kote od 374 evra u 2016. godini.

Stopa zaposlenosti je tokom minule četiri godine povećana sa 35,5 odsto na 45,2 procenta, a stopa nezaposlenosti srezana sa 23,9 posto na 15,2 odsto.

Printskrin: Tanjug/Nenad Dilparić

Prosečan broj zaposlenih, koji je od 2001. godine kontinuirano bio u padu, od 2012, kada je iznosio 1,86 miliona ljudi, beleži iz godine u godinu uspon, a na kraju prošle godine je premašio cifru od dva miliona zaposlenih.

Javni dug je, međutim, nastavio uzlaznom linijom, uvećavši se sa 17,7 milijardi evra na 24,8 milijardi prošle godine, što se, inače, najvećim delom objašnjava rastom vrednosti dolara.

(Telegraf.rs / Tanjug)