Svi ljudi za koje tvrde da ih je ubio Putin: Kritikovali su ruskog predsednika, a onda su pronađeni mrtvi (FOTO)

 
  • 3

Oni su svi bili protiv ruskog predsednika i oštro su mu se suprotstavljali, a danas su među pokojnicima

Ubistvo bivšeg ruskog poslanika Denisa Voronenkova juče u Kijevu, koji je bio prebegao u oktobru u Ukrajinu, i koji je hteo da raskrinka korumpirani establišment Vladimira Putina, dovelo je u centar pažnje ruskog predsednika kao glavnog osumnjičenog za naručilaca njegovog ubistva. Razlog za to je što godinama jedan po jedan Putinov "neprijatelj" nestaje sa lica zemlje.

Cela istina o ubijenom ruskom kritičaru: Disident koji je želeo da ceo svet sazna prljave Putinove tajne (FOTO) (VIDEO)

Voronenkov je poslednji u nizu, a mnogi spekulišu da je zbog njegovog dugogodišnjeg učestvovanja u radu ruske Dume i znanja o tajnim poslovima ruskog establišmenta, bio meta ruskog predsednika.

On nije bio prvi koji je ubijen a koji je kritikovao Putina. Kada se dobro pogleda spisak ubijenih, vidi se da su oni svi bili protiv ruskog predsednika. Zbog toga, ne može da se kaže da je to mala slučajnost.

Ovo su svi oni koji su ubijeni poslednjih nekoliko godina od kada je Putin na vlasti, kao premijer i predsednik Ruske Federacije.

Rat nas potpuno razara iznutra. To sam osetila ovde i u Rusiji: Elena Vilenskaja, ruska aktivistkinja (FOTO)

Foto: Guliver/Chip Somodevilla/Getty Images Foto: Guliver/Chip Somodevilla/Getty Images

DENIS VORONENKOV

Pre ubistva dao je više intervjua u kojima je napadao bivše kolege i rukovodstvo u Kremlju, kao i rusku politiku prema Krimu i Ukrajini. Voronenkov je bio poslanik u ruskoj Dumi i bivši član komunističke partije, iz koje je isključen zbog dvojnog državljanstva.

Ukrajinskim novinarima Voronenkov je kazao da su on i žena emigrirali zbog toga što ih je pratila Federalna služba bezbednosti – FSB (bivši KGB) jer mu navodno nisu oprostili što je učestvovao u raščišćavanju afere “Tri kita” u kojoj su bili umešani visoko pozicionirani generali te službe. Ukrajinsko državljanstvo Voronenkov je dobio šestog decembra.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Voronenkov je bio pukovnik u ruskoj vojsci. Posle bega iz Rusije, on i njegova supruga postali su zviždači koji su utočište našli u Ukrajini. Nalazio se i na listi disidenata FSB-a. Supružnici su rekli u februaru da su spremni da otvore sud o unutrašnjim poslovanjima Putinovog establišmenta.

- U Rusiji vlada sistem totalnog straha. Kao u Orvelovoj knjizi 1984. Vreme je totalnih laži, gde je govorenje istine označeno kao ekstremizam - rekla je Marija Maksakova, supruga ubijenog političara.

BORIS NEMCOV

Bio je jedan od vodećih opozicionih političara u Rusiji pre nego što je ubijen u Moskvi u februaru 2015. godine. Nemcov je ubijen sa četiri hica iz vatrenog oružja u centru Moskve, dva dana uoči velikog mitinga koji je pripremala opozicija.

Upucan je u blizini Kremlja dok je šetao sa ženom, a prema navodima ruskih medija, nekoliko ljudi je izašlo iz automobila i upucalo ga. Nemcov je bio zamenik premijera za vreme predsednika Borisa Jeljcina tokom devedesetih godina.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

“Novaja Gazeta” je ocenila ubistvo Nemcova kao “tačkom bez povratka, tačkom radikalne destabilizacije ruske domaće politike, čije je posledice nemoguće predvideti”. “Komersant” je istakao da će ubistvo Nemcova imati reperkusije po imidž Rusije u svetu i, ukoliko se ne istraži adekvatno “moglo bi da da jak argument onima koji su za tvrd pristup prema Moskvi”.

Nemcov se tri sata pre ubistva obračunao u jednom radijskom intervjuu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Upravo taj 45-minutni razgovor je postao njegov politički testament.

POL KLEBNIKOV

Američki novinar i urednik ruskog “Forbsa” ubijen je mitraljezem ispred svoje kancelarije u Moskvi, 2004. godine. Klebnikov je ubijen u 41 godini, tečno je govorio ruski jezik, a bio je poznat po istragama o korupciji i po sumnjivim poslovanjima.

U politiku je ušao devedesetih kada je otkrio poslovno carstvo Borisa Berezovskog, kralja Kremlja. Grupa sastavljena od trojice muškaraca iz Severnog Kavkaza, republike Čečenije, oslobođena je 2006. godine za njegovo ubistvo. Slučaj nikada nije rešen.

Foto: Wikipedia/Evstafiev Foto: Wikipedia/Evstafiev

ANA POLITKOVSKAJA

Novinarka i oštra kritičarka Kremlja ubijena u 48 godini ispred ulaza u svoju zgradu u Moskvi, 2006. godine. Bila je poznata po izveštavanjima o kršenjima ljudskih prava u Rusiji, posebno u problematičnom Severnom Kavkazu.

ANA JE UBIJENA NA PUTINOV ROĐENDAN pre 10 godina, svi još uvek krive ruskog lidera za njenu smrt (FOTO) (VIDEO)

Njene pristalice su uvek sumnjale da se radi o političkom ubistvu. Pet muškaraca je optuženo za izvođenje zločina, ali osoba koja je naručila ubistvo nikada nije identifikovana.

Ana Politkovskaja pored toga što se bavila novinarstvom, bila je i aktivistkinja za ljudska prava, poznata po protivljenju ratu u Čečeniji i ruskom predsedniku Putinu.

Foto-montaža: Tanjug/AP, Flickr/Blaues Sofa Foto-montaža: Tanjug/AP, Flickr/Blaues Sofa

Politkovskaja se proslavila izveštavanjem iz Čečenije, gde su mnogi novinari i humanitarni radnici otimani i ubijani. Kasnije je otrovana na putu ka Beslanu, ali se oporavila i nastavila sa izveštavanjem. Napisala je nekoliko knjiga o ratovima u Čečeniji i o Rusiji pod Putinovom vlašću i osvojila nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada za svoj rad.

Ubijena je 7. oktobra 2006, na rođendan Vladimira Putina, kojeg je Aleksandar Litvinjenko javno optužio za ubistvo. Litvinjenko je, nedugo potom, umro od trovanja radioaktivnim polonijumom.

ALEKSANDAR LITVINJENKO

Bivši agent KGB-a (44) umro je nakon što je otrovan radioaktivnim polonijumom-210. Navodno su dva čoveka iz Ruske službe obezbeđenja dodali izotope u njegov čaj kada su se s njim sastali u londonskom hotelu.

Litvinjenko je bio saradnik samoprognanog oligarha Borisa Berezovskog. Optužio je Vladimira Putina da je korumpiran i pedofil, prema iskazima njegove udovice sa javne istrage njegove smrti.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

NATALIJA ESTEMIROVA

Oteta je u Groznom, glavnom gradu Čečenije u julu 2009. godine. Estemirova je tada imala 50. godina i bila je borac za ljudska prava, a njeno telo je bačeno pored puta sa ranama od metaka na glavi.

Slučaj je intenzivirao nadzor nad lokalnim liderom Ramzanom Kadirovim koji je optužen za stvaranje atmosfere straha i nasilja.

Printskrin: Youtube/Amnesty International Canada Printskrin: Youtube/Amnesty International Canada

- One koji kritikuju Putina nisu ljudi, oni su moji lični neprijatelji - rekao je jednom Kadirov.

Ubice Estemirove nikada nisu izvedene pred lice pravde. Estemirova je sarađivala sa Anom Politkovskajom.

ANASTASIJA BABUROVA I STANISLAV MERKELOV

Baburova, novinar pripravnik, i Merkelov, advokat za ljudska prava, upucani su usred bela dana dok su se vraćali sa konferencije za štampu nedaleko od Kremlja.

Foto: Profimedia/Alexei Filippov Foto: Profimedia/Alexei Filippov

Glavna meta je navodno bio Merkelov, koji je tad imao 34 godine, advokat koji je zastupao aktiviste levice, novinare i žrtve ruskih specijalnih snaga, koji su ubili više od 100 talaca u moskovskom pozorištu tokom akcije spašavanja.

Baburova je imala 25 godina kada je ubijena, radila je za opozicioni list “Novaja Gazeta”. U Moskvi je 2011. godine sud osudio dvojicu neonacista za dvostruko ubistvo, Nikitu Tihonova i Jevgenija Khasisa.

BORIS BEREZOVSKI

I dalje nije jasno kako je ubijen Berezovski (67), ali je mrtvozornik ostavio slučaj otvoren nakon što je pronađen mrtav sa povezom oko vrata u kupatilu vile u kojoj je živeo, u Sariju, Velikoj Britaniji.

Foto: Profimedia/Zuma Press - Archives Foto: Profimedia/Zuma Press - Archives

Biznismen je 2000. godine prebegao iz Rusije u Britaniju nakon što se razišao sa Putinom, a London je koristio kao bazu za upućivanje kritika svom bivšem “štićeniku”.

Pretpostavlja se da je sam sebi oduzeo život zbog finansijskih problema, ali mrtvozornik nije imao dovoljno dokaza koji potvrđuju samoubistvo i od tada se spekuliše da je ubijen.

Daljinac baner

(Telegraf.rs)

Video: Potraga za Alijom Balijagićem u selu Orašac

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dejan

    24. mart 2017 | 15:00

    Sve je moguće.Ali ako se setite kako je nastao Racak i da smo zbog toga bombardovani,a bilo je namesteno, moguće je da je i ovo namešteno. A ri ruski oligarsi su mogli i nekom da se zamere. A jedna od mogućnosti je i ova sa Putinom,ali nije i jedina.

  • SrbIN

    25. mart 2017 | 07:27

    Bravo Veliki Putine tako se brani svoju drzava

  • stvarno?

    26. mart 2017 | 15:38

    Zlochin ne mogu da mu dokazu. A iskreno...... koliko nas zeli da ovaj ili onaj nestane? da mi imamo tu moc mnogi bi i nestali. Svi smo mi ljudi i manje vishe zelimo da uspemo na tom putu ka gore. Sve shto smeta treba da se skloni. Ni srbi nisu imuni na te stvari. Maknushe djindjica pa slobu pa josh po neke

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA