Njegova prva pesma posvećena je gimnazijskoj ljubavi: Bio je u logoru, a zatim prevođen na 50 svetskih jezika

Vasko Popa je rođen 29. juna 1922. godine u Grebencu kod Bele Crkve, bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka.

Preporučujemo

Poslednja želja Mike Antića: Napisao ju je na ceduljici uoči smrti, a njene reči će vam dati krila (FOTO)

Pesma za moj 27. rođendan: Ove reči napisao je Branko, a ubrzo je pronađen mrtav

Po etničkom poreklu je bio Rumun. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu, pa je upisao Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu. Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine.

Prevođen je na više od 50 svetskih jezika i proglašavan je za jednog od najvećih svetskih pesnika. Vasko Popa je jedini naš pesnik kome je celokupno pesničko delo objavljeno u Engleskoj i Americi.

Foto: Wikimedia/Stevan Kragujević

Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije.

Bio je oženjen Jovankom Singer Popa (1923-2000) zvanom Haša, profesorkom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Vršca. Ova pesma, posvećena je upravo Haši, ljubavi još od gimnazijskih dana. To je bila prva njegova objavljena pesma, u Književnim novinama, 1949. godine. Vasko Popa 1953. godine objavljuje svoju prvu zbirku “Kora”, koja je imala veliki odjek i uticaj na mlade pesnike. Dve godine kasnije objavljuje "Vrati mi moje krpice" i definitivno postaje najčitaniji pesnik.

OČIJU TVOJIH DA NIJE

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo.

(Telegraf.rs)