Počeo je kraj kapitalizma: Novac više nije najvažniji, evo za čim će od sada čovek juriti

Kolumnista Gardijana Pol Mason analizira novo razdoblje u koje ulazi čovečanstvo i upoređuje ga sa sadašnjim stanjem u društvu, ali i prethodnim razdobljima.

Preporučujemo

KAKO FUNKCIONIŠE KAPITALISTIČKI SISTEM: Da li je ova komunistička ilustracija tačna?! (FOTO)

Pogledajte neke delove njegove velike analize:

"Na kapitalizam već sad utiču novi načini razmišljanja i ponašanja koji ga postupno preoblikuju i neprimetno nas uvode u novo razdoblje - postkapitalizam.

Informacione tehnologije dovele su do automatizacije posla i smanjile razliku između posla i slobodnog vremena, na tržištu se javljaju dvoumljenja oko slobodnih informacija i određivanja prikladnih cena, a sve se više javlja saradnička proizvodnja nezavisna od tržišta.

Pojavljuju se nove vrste vlasništva, iznajmljivanja i ugovora, internet povezuje veliki broj ljudi koji sarađuju u proizvodnji i upravljanju poslovima, a hijerahijski odnosi se ublažavaju. Posledice globalne krize iz 2008. godine i danas se osećaju, a 1 % najbogatijih i dalje akumulira bogatstvo.

Informacije, nova stvarnost i nove vrednosti

Uvode se i inovacije u poslovanje, samo što se još nije dogodio ponovni procvat kapitalizma. Zašto? Zbog posebne prirode informacionih tehnologija - okruženi smo inteligentnim postrojenjima oko kojih nastaje potpuno nova stvarnost.

Pojavio se problem određivanja vrednosti informacija jer je teško pronaći činioce koji utiču na to. Ne mogu se tačno izračunati ni troškovi prikupljanja podataka, ni njihova tržišna vrednost, ni budući prihodi, nego treba pratiti neekonomske pogodnosti i rizike.

Neki tvrde da je to nova vrsta "kognitivnog" kapitalizma gde se najviše pažnje pridaje znanju i iskoristivosti, a dinamika mu je izrazito nekapitalistička. Predstava o informacijama od prošlog se veka do danas menjala od "javnog dobra" do "intelektualnog vlasništva".

Javljaju se pitanja odnosa slobodnog tržišta i ograničavanja informacija pravima intelektualnog vlasništva (korporacije protiv deljenja podataka).Ali i dalje postoji obilje informacija koje se u trenu mogu kopirati i širiti.

Karl Marks govori o ekonomiji u kojoj je glavna uloga mašina proizvodnja, glavna uloga ljudi da ih nadgledaju, a glavna proizvodna sila informacija. Tada je jedino važno ko kontroliše "moć znanja", a priroda znanja u mašinama, koje obavljaju većinu posla, mora biti "društvena." Zamišljao je nešto poput "opšteg uma" svih ljudi na Zemlji, povezanih društvenim znanjem, gde svaka nadogradnja koristi svima, to postaje idealan sistem koji je besplatan, a traje večno.

Postkapitalizam i prethodna razdoblja

Danas je celo društvo fabrika u kojoj sami stvaramo marke, norme i institucije koje nas okružuju, a info-kapitalizam stvorio je obrazovanog i umreženog čoveka. Najviše me zanima ekonomski prelaz podstaknut informacijama, jer se dosad ta tema ostavljala po strani. Ideje poput saradnje "peer-to-peer" i umrežavanja, postojećim se levim strukturama i konvencionalnoj ekonomiji čine nevažnim i neozbiljnim.

Tu bi se mogla povući paralela s feudalizmom, koji se temeljio na običajima i zakonima o "obavezama", dok se kapitalizam temelji na oskudici i tržištu. Postkapitalizam, kojem je preduslov izobilje, biće više od modifikovanog tržišnog društva, a tek će se videti na čemu će se temeljiti.

Moguće da će se vrteti oko slobode, ljudskih veza, seksualnosti ili zdravlja. Novac, kredit i pojava tržišta bili su revolucija u feudalnom svetu oslabljenom kugom, a danas ekonomiju sve više potiskuju informacije.

Bogatstvom bi se danas mogle smatrati druge stvari osim novca - besplatne stvari i blagostanje nastalo umreženim poslovanjem. U današnje su doba gubitak energije, promena klime i dr. gotovo postali ekvivalent kugi te se javlja potreba da se razviju tehnologije, umreženi poslovi i obrasci ponašanja kojima bi se ekonomija okrenula izobilju.

Zovem to Projekt Nula - postrojenja bez ugljenika, proizvodnja bez marginalnih troškova, i bez nepotrebnog radnog vremena.

Kako bismo pomogli potpunom dolasku informacionog doba, vrlo je važno da svi stalno razmišljamo, raspravljamo, razvijamo ideje samostalno, međusobno, na poslu - i u kafiću", piše Mason.

(Telegraf.rs / Index)