Kada nemoć postane vaša najveća snaga: Kako je život nepredvidiv, je*em mu mater (FOTO)

Ja sam užasno zahvalan što mi nismo prošli kroz upravo ovaj scenario. Bili smo blizu, ali nekim čudesnim spletom okolnosti smo uspeli da ne zađemo toliko daleko. I da, svako ima "ortaka koji ima dijabetes". I svi su nekako uspevali da sebi daju injekcije insulina iako je to tad bilo mnoooogo teže. Sad je pesma. Ali i dalje ti "ortaci" nisu naše dete. I teško da iko može da pojmi koliko je teško držati dete na režimu i koliko ti se srce slomi svaki put kada ona nonšalantno prihvati neko ograničenje koje deca, inače, ne bi prihvatila ni pod tačkom razno. Ne znam ni šta joću da kažem osim da me je tekst potresao do srži jer ZNAM KAKO JE. Držite se, samo <3, znate već priču.

Prosli smo isto to,tesko,al izdrzali smo i dalje cemo,moramo.Nasa Iva je imala 15 meseci,sada joj je 9 godina.

Имала сам неиздрживо тежак дан на послу...а онда сам прочитала овај текст. Прошла сам ужас живота по болницама, са детом коме годину дана не могу да поставе дијагнозу, ходнике у којима чучите, очајнички поглед у лекаре, од којих чекате одговор, док вас не примећују у пролазу. Он сада има петнаест година и ја и данас стрепим. Живот је овде тежак и људима без оваквих проблема. Можете ли замислити како је радити и задовољити захтеве послодавца, сачувати брак, остати здрав и леп и свима добар, док бринете над својим болесним дететом? Не дај то Боже ником а оном ко има ту муку, нека је Господ у помоћи.

Samo napred , i samo hrabro... I ja sam tata decaka koji ima problemcica...ima cetiri godine, i problema sa razvojom, jos ne govori, hoda ali ne bas sigurno...ali ima ljubav od svih nas, i to ogromnu ljubav. Trudimo se da nikad ne oseti neku ljutnju prema njemu, dozvoljavamo mu mozda dosta stvari, ali nema veze. Rekli su nam da je zivotni 25 godina, tako da se trudimo da ga sto vise usrecimo. RODITELJI....cuvajte vasu decu i brinite o njima, zdravlje je najbitnije, i budite srecni sa svojim decom, i pojedini vodite vise racuna o njima, jer su deca najvece blago na svetu...za njih zivimo

Ne smete biti očajni.Vi ste već dovoljno jaki.Samo jepotrebna otganizacija i satnica ,sve tačno u minut.Obroci i sva dalja upustva koje ćete dobiti.Moj sestrićje imao 30 šećer,i nikad ne posumnjaš.Upisao je fakultet,položio vozački,ima devojku,sada ima 19.god.Naučio je da živi sa tim.

Divna iskrena priča jednog posvećenog tate. Devojcici zelim dug i srecan život a mislim da je prava sretnica uz ovakvog tatu

Tako dirljiv clanak. Svu srecu zelim.

Samo hrabro i budite uporni I moja cerka je dobila dijabetes sa 3g. Sada ima 15g. Svaku noc merim secer 2x. I tako vec 12 godina. Sve sam radim i planiram prema satnici obroka. Samo dobra organizacija i moci cete sve da postignete.

Pokušavam plačući napisati nešto pametno ali ne ide.Držite se sve troje jer koliko je Sofijica heroj toliko ste i vi roditelji.

Dozivela sam nesto slicno i ovo me vratilo u uzas lecenja deteta , u tunel neznanja i neiskustva, u budjenje na pola sata. Da li ce se muz probuditi na vreme? Strah. Moj sin sada ima 26 godina

Svaka cast. Tako se voli i bori za svoje dete

Bravo za vas troje. I ne predajte se nikad!

Citam.... i na beli mesec krece mi suza!

Samo hrabro, PRINCEZNO preslatka! Svaka cast hrabrim i pozrtvovanim roditeljima!

Auu bre. Kakav tekst, kakve misli. Sve najlepse od srca