Kada nemoć postane vaša najveća snaga: Kako je život nepredvidiv, je*em mu mater (FOTO)

Ivan Bunčić je samo jedan od velikog broja roditelja čije dete ima dijabetes. Samo jedan od mnogo očeva, koji su se susreli sa paklom nemoći - kada vašem detetu nije dobro, kada ono teško diše, a vi ne znate kako da mu pomognete. Ne znaju ni lekari.

Preporučujemo

SRBIJA IMA LEK ZA SKORO SVE BOLESTI: Nalazi se svuda oko nas, a o tome gotovo da pojma nemamo

Dovoljno je da OVO pojedete samo jednom i možete da dobijete DIJABETES

Svaka reč u ovom tekstu potpisana je bolom, nespavanjem, strahom i preispitivanjem. Ovo je iskren, lični stav jednog roditelja koji prenosimo sa željom da pomogne svima koji se bore sa istim ili sličnim problemom.

Ovo nije vapaj, već iskreno izlaganje oca koji je naučio da se bori sa svime što ga je snašlo. Ovaj tekst je dokaz da je jaka porodica stub svega, da su podrška, ljubav i razumevanje najvažniji na svetu, i zapravo - jedini važni.

Niste sami, dragi roditelji! Niste usamljeni - i drugi prolaze isto što i Vi, a svačija muka je njemu samom najteža. Zato, nema posustajanja - naučite što pre da situaciju prihvatite i da se borite sa problemom. Samo tako ćete pobediti.

I zagrlite najjače svoje ćerke i sinove. I kažite im da ih volite.

Foto: Ivan Bunčić

Tekst sa bloga chabunkazur prenosimo u celosti:

Zdravo Sofija. Dugo nisam pisao. Imam svoje razloge. Evo tri i po godine. Pih, proletelo je.

Pišem ti ovo dan pre nego što opet, sada već po 4. put idemo u Tiršovu. Zašto? Krenuću do početka.

Bilo je leto. 2014. Prelepo. Spakovali smo se. Auto je bio pun. Svi smo bili veseli. Duster je bio spreman da se ponovo spušta niz Soline. Prethodni put smo se zeznuli i nismo platili putno osiguranje pa smo pukli 60 evra na pedijatra na Visu.

Na prelazu u Višegrad si se ispovraćala. Nije ti bilo dobro. Pila si neko mleko. Razumljivo. Deci je loše u kolima. Malo sumnjivo doduše, ti nikad ne povraćaš u kolima.

Stigli smo u Opuzen. “Tata nosi me!” “Bole me noge!” “Neću neću neću!”

U prvi mah pomislili smo da si se malko razmazila ali Milici i meni je od starta nešto bilo sumnjivo. Prosto to nije bilo naše dete. Naše dete je nasmejano, voli da se igra, trči, skače po krevetu, igra fudbal. Prethodne godine na Visu na 10 stepeni nisi iz vode htela da izađeš.

Ovoga puta ne... Nosi me nosi me nosi me... Piškiš ko luda. Piješ vodu ko luda.

Legneš da gledaš crtani prethodno si piškila, zamenjena ti je pelena, praviš baru preko pelene…

Školski primer. Čudi me kako pedijatar nije provalio. – reče pedijatar u Tiršovoj kad smo se vratili u Beograd.

Ali nismo se odmah vratili u Beograd. O ne. Dosta smo lutali. Prvo si počela da dišeš ubrzano. Ja guglam nešto kao simptome, izlazi mi dijabetes. Hm, jebote, setim se Laka ima dijabetes, da nije i Sofija te sreće? Ma lud si – ne lupetaj – jedi govna – stvarno si debil – samo se zajebavaš – ne budali – šta ti pada napamet – malo je kenjkava – mnogo ste je razmazili – drska je – bezobrazna je – treba da se aklimatizuje.

Odemo u petak u hitnu. Sumnjamo na neku upalu. Uha, dupeta, čega jebeno god. Kažu u hitnoj, ništa strašno, neka mokri, neka pije vode, vlaga je malo je aklimatizacija, malo je crveno uho.

Ok, ajmo nazad. Povraćaš još jednom, i još jednom. Dišeš ubrzano. I brže i brže. 36 udisaja u minuti. Šta ćemo, dali su ti neke lekiće. Da vidimo kako ćemo za vikend. 40 udisaja u minuti. 16 je normalno.

Ide vikend. Ajmo da sačekamo kontrolu u ponedeljak. Ajmo sutra na plažu, sigurno će ti biti bolje pored mora. Ti si puna duha, hoćeš da se igraš, malo si neraspoložena, malo plačeš, malo vrištiš ali hoćeš da se igraš. Ide noć. Ijao. Dahtanje se nastavlja. Prolazimo nekako vikend sve vreme teško dišeš.

Foto: Ivan Bunčić

Ujutru mi spavaš na grudima dižeš se i tiho izgovaraš: “Tajo, ho..oo..ću kući” Odlepljujem. Govorim Milici da se pakujemo i krećemo za Beograd da nisam siguran da ćeš izdržati. Milica kaže da sačekamo kontrolu pa ćemo da vidimo.

Ponedeljak ujutru, idemo kod pedijatrice koja sumnja na astmu. Kaže vlaga je to je močvarno tle, sigurno je neki početak astme, daje ti inhalator i pumpicu sa berodualom.

Prolazi još dva dana nije ti bolje. Ja i dalje guglam i pitam doktor interneta i svi simptomi ukazuju na dijabetes. Nisu ti merili šećer. Doktorka je rekla biće joj bolje. Pitam Milicu – šta znači bolje – skočiće iz kreveta bolje ili malo će sporije disati i možda će hteti nešto da jede bolje. Ne zna. Ne znam ni ja.

Sreda jutro. Rekla je da dođemo popodne, ja kažem Milici da se pakuje i da krećemo ujutru. Spremamo Diksi (Miličina mama) da ćemo možda odmah u Split ako rezultati budu loši. Seoski lekari vade krv ali ne rade šećer. Rade rentgen, sumnjaju na hočkin, lupetaju gluposti. Kaže doktorka — moja Sofija ja sam mislila da ćeš ti meni trčeći na kontrolu. Usrala se. Nema pojma šta je. Rentgen čist, krv ko suza.

Izgovaram – Ljudi, ona mokri, pije vodu ko luda, malaksala je, izmerite joj jebeni šećer. Nadrkana mlada doktorka iz Hitne, ajde dosado izmerićemo joj šećer.

Ekran pokazuje – 24.1.

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Pokušavaju da te stave na aparat, da te zakače na insulin i infuziju – ne vredi. Kažem ni minut više da nam nista potrošili, u vozilo i vodite je za Split. Milica ulazi sa tobom u sanitetsko vozilo, ja odlazim po stvari i putujem 157km/h ka Splitu. Jebi ga, Duster ne može brže.

Stižemo u sedam. Milica te je već videla na intenzivnoj, kaže još pola sata su se mučili da ti nađu venu kako bi te zakačili na sistem.

Pitam šta je – Dijabetes Tip 1. Kako je – ne znamo. U ovom trenutku molimo se da pokazatelj koji je sad trenutno neki i neki bude bolji za nekoliko sati. Jebote, koji pokazatelj, šta...

Kaže doktorka da vas ne opterećujem izrazima ona je u teškoj dijabetičkoj ketoacidozi. To je stanje u kome je krv toliko kisela da je pitanje minuta da li će osoba preživeti ili ne. Nije baš tako rekla ali kao da je tako rekla.

Guglam.

Usled nedostatka insulina koji se luči iz pankreasa kada se unose ugljeni hidrati, šećer u krvi se taloži jer ne može da uđe u ćelije, jer nema insulina da od tog šećera otvori vrata ćelije i stvori energiju.

Posledica je to da prvo šećer u krvi raste, mokri se više i više se pije voda jer organizam želi da izbaci šećer. Ne uspeva. Šećer raste. Energije nema. Malaksalost. Javljaju se ketoni. Proces razgradnje masti koja mora da usledi jer organizam i od masti pokušava da iščupa energiju. Nema energije. Kreće poslednja faza ketoacidoze ubrzano disanje. Pluća pokušavaju da se bržim disanjem oslobode ketona i šećera. Kada PH vrednost padne na 6.7 nastupa smrt. Ph vrednost izmerena te noći bila je 6.93.

Foto: Ivan Bunčić

Brate, ONA JE IMALA PH 6.9!!!! Pa vi imate dete Supermena! Nama je 7.1 teška intenzivna. – rekao je pedijatar na prijemu u Tiršovoj kroz nedelju dana.

Firule, splitska bolnica, koja je hiljade mališana spasila od dijabetesa, ima prelep pogled.

Normalan PH krvi je 7.3-7.5. Noć pred ovo jutro bilo je nešto što vrlo teško mogu da opišem. Ni dan danas nisam baš svoj kada se prisetim. Negde oko šest ujutru doktorka nam javlja da si se stabilizovala.

Da ne nabrajam ludila koja nam se dešavaju u glavama. Telefon zvoni na sekundnom nivou. Gluvi telefoni, osiguranje, organizacija, aerodrom, Tiršova, pratnja, insulini, psiholog, anesteziolog, hitna pomoć čeka na aerodromu u Beogradu, u Tiršovu stižemo tako što ja vozim Dustera do Beograda, Diksi sa mnom, Milica je sa tobom u avionu. Dušan me zove pita da li da me čeka u Slavonskom brodu ili negde dalje. Vozim samo 157 na sat jer Duster ne može brže.

Stižemo u slično vreme u Tiršovu. Dobro si. I bićeš dobro. Kreće proces edukacije. Nemamo vremena za jadikovanje, za preispitivanja, za samokritiku, za samospoznaje, za nepravedan svemir, za uvek je neko drugi kriv. To ne sme da postoji. Ni dana bolovanja nismo uzeli. Nastavljamo život kao da se ništa nije desilo.

Privikavaš se na merenje šećera bez problema, za davanje insulina inekcijama uvek negoduješ ali si slatka kad izgovaraš:

- Jedan dva tri četri pet šest sedam osam devet deset izašao beli mesec na mesecu piše volim te najviše.

Ide vreme. I leti, i vec imas 4.5 godine. I za svako kukanje, plač, nervozu i nemir prvo proverimo da li ti je nizak ili visok šećer, da li si gladna ili si u nekoj infekciji. Za svako gup si tajo i gup gup i bezobazan... znam da tako ne misliš...

Jer kada si u infekciji to je whole other game level. To je muka i briga da li da ti damo ovoliko insulina ili onoliko insulina, da li ćeš da se ispovraćaš pa je problem jer smo ti uopšte dali insulin, a šećer raste pa pada pa si nervozna pa nećeš da jedeš pa ludilo. Pratimo te svaki dan, niski šećeri su nam isto toliko, i više opasni. Ne smeš da nam upadneš u hipoglikemijsku komu sad kad si toliko izgurala. :)

“Imam ja ortaka sa dijabetesom, to je laća sa tim se lako živi samo ne sme da jede slatkiše”

Šupičku materinu bre. Da li znaš kako izgleda kada ne spavaš 3 godine celu noć. Nego zaspiš pa se budiš u 3 ujutru da meriš šećer, pa error, pa ne vidiš, pa je niska, pa sok, ba budi dete, pa plazma….

Da li znaš da dete od 3 godine ne sme da zajebava sa hranom? Da li znaš koje dete ne zajebava sa hranom?

Znam, srećni smo, nije rak, nije tumor, nije multiplaskleroza nije ovo nije ono. Ali nije JEBENO lako.

Najzad, lako je samo srati i ostati živ.

Foto: Ivan Bunčić

Moja Sofija, ti rasteš u jednu prelepu devojku, balet ti ide sjajno, engleski učiš sama, crtaš a nisam ni shvatio da umeš da nacrtaš neke stvari koje si mi juče nacrtala...

Ti si najluđa i najslađa devojčica na planeti. Ti si superherojka.

Ja ću donesati

Ja ću mu nedati

Kopopac

Nedobro

Ti budi. A ja ću budati

Ja ću da se pomanjim

Preprećka

Ja sam princezna

Sa nekom drugom iđačkom

Mašiđovona

Osenosvestio se

Kignja

Daj mi Legokockovog konja i kucu

Dudačak mač

Ccaćka staza

Škabeti

da se zapokopčaš

cći cći cći

u tom tentutku

uskusnog zeku

Ceča Iija

izgubničko jaje

el si me zavumeo?

bande mantil

el si zabovaija?

zasto mi proverujes telo?

pošaljila si mi poljubac

Baz Svekosni

špageti bonjezi

znaš šta-te (znate šta)

bako ova moja mama je nepametna – kad su ti zabranili da izgovaras da je neko glup :)

Brzo ćeš odrasti. I sama ćeš nadgledati svoju ljubičastu insulinsku pumpu. Hoću samo da ti se izvinim. I da ti kažem da te volim najviše na svetu.

Ti si moj svet.

Milice. Volim te. Bez tebe ništa ne bi imalo smisla. Hvala ti što se boriš zajedno sa mnom. Aj srećno sutra.

(Telegraf.rs/chabunkazur)