Kako je Mika Antić ukrao svoju prvu pesmu: "Bojao sam se da napišem drugu pesmu, kako me ne bi provalili"

Tog 14. marta 1932. godine rođen je Mika Antić ,"besmrtni" srpski pesnik koji nije voleo da priča i piše o sebi, ali je zato voleo nadugo i naširoko da piše o drugim stvarima.

Preporučujemo

Poslednja želja Mike Antića: Napisao ju je na ceduljici uoči smrti, a njene reči će vam dati krila (FOTO)

Nije mu polazilo za rukom da napiše svoju biografiju, pa je za sebe često govorio kako je bio najgori đak, jer ni svoj život nije umeo da nauči.

Mnoge njegove pesme se nalaze u čitankama za decu jer je Mika običnim rečima, razumljivim deci, umeo da saopšti velike životne istine. Pisao je pesme o ljubavima, snovima, odrastanju, prožete maštom, igrom i vedrinom, koje su istovremeno jako ozbiljne.

Interesantna je priča o Mikinim prvim stihovima, koje nije napisao, već "pozajmio" od Desanke Maksimović.

Kada je Mika bio treći razred osnove škole u "jednom dalekom" selu, kako je napisao, njegovo odeljenje je dobilo zadatak da napiše pesmicu. Nekako mu je knjiga Desanke Maksimović dospela u ruke u kojoj je bila pesma koja mu se jako dopala.

Mika je nju prepisao i podvalio kao svoju. Kada je pročitao pred svima, dobio je pohvale i mnogi su govorili kako će on biti veliki pesnik jednog dana.

- Bojao sam se da napišem drugu pesmu, kako me ne bi provalili, jer sam znao da će biti lošija. Ceo treći razred sam živeo od slave koju sam stekao zbog prepisane Desankine pesme - piše Antić.

Na kraju školske godine, svi odlični đaci za svoj uspeh u školi su dobijali knjigu, pa i Mika, iako je bio vrlo dobar.

- Jedino je moja knjiga bila zapakovana u finu hartiju, a kada sam otvorio, video sam da sam od učitelja dobio onu knjigu Desanke Maksimović - napisao je pesnik shvativši da mu je učitelj na jedan fin način dao do znanja da ga je provalio da je ukrao.

- Da to nije uradio, verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim, a najveće zadovoljstvo je kada čovek nešto sam stvori - rekao je Mika Antić.

Ljubavni stihovi Miroslava Mike Antića bili su i ostali sve do danas inspiracija mnogim generacijama ljubitelja poezije.

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

Nikad se nismo sreli nas dvoje,

mada se tražimo podjednako

zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,

vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?

U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka,

zurim u lica prolaznika.

Koga da pitam, gladan i mokar,

zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?

Trebao korak?

Možda je sasvim do mene došla.

Al' ja, u krčmu svratio gorak,

a ona ne znajući - prošla.

Ne znam.

Ceo svet smo obišli

u žudnji ludoj - podjednakoj,

A za korak se mimoišli.

(Telegraf.rs)