Marko nije znao da govori, a imao je 5 godina: Životna priča najbrojnije hraniteljske porodice u Beogradu (FOTO)

Preporučujemo

Život Slađane (54) i Gorana Milovanovića (53) iz Ugrinovaca drastično se promenio kada je u njihove živote ušlo troje maloletne dece. Iako roditelji već dve odrasle devojke, ovo dvoje su odlučili da ljubavi koje imaju pregršt podele sa još jednom devojčicom i dva mala dečaka kojima je zbog bolesti bioloških roditelja, ona tada bila prekopotrebna.

OTELI SU MI DETE, ALI JE JA NIKAD NEĆU ZABORAVITI: Srbijanka živi za trenutak kad će ponovo videti malu Jovanu (FOTO)

HRANITELJICA OPSTRUISALA PROCES USVAJANJA: Ministarstvo tvrdi da dečak, čija je sudbina potresla Srbiju, dobija novu porodicu!

- Oduvek sam želela da radim sa decom. Imam samo dve svoje biološke devojčice koje sada žive u Novom Sadu, ali znate kad čovek ima ljubavi u sebi i želi da je podeli sa nekim, ta se ljubav množi i deli, ali se mnogo više i vraća. Tako smo suprug i ja osetili da bi tu ljubav mogli da podelimo sa nekim kome će to značiti i onda smo odlučili da ćemo se baviti hraniteljstvom - počinje svoju priču za "Telegraf" gospođa Milovanović.

Naime, Slađana je slučajno jedan dan, nekoliko meseci nakon što je dala otkaz u firmi gde je radila u finansijama, otišla na biro i tamo ugledala Informator o hraniteljstvu. Uverila se da ispunjavaju sve uslove, počev od toga da su bračni par, da su materijalno situirani, da imaju kuću i redovna primanja i određen prostor gde bi deca živela. Prijavila se i ne pitajući supruga da li se slaže da prođu tromesečnu obuku i preuzmu brigu o nečijoj deci. U prilog im je dodatno išlo što država materijalno pomaže hranitelje, dajući im 9.000 dinara plate plus 23.000 dinara za troškove po detetu.

Foto: Telegraf

- Moj suprug je na to reagovao najnormalnije jer je znao da volim decu. Očekivali smo da ćemo dobiti jedno dete, ali posle obuke od tri meseca ponudili su nam njih troje. Veliki je izazov, ali i velika sreća za tako poveren zadatak - otkriva Slađana.

Povrh svega, presudno je bilo to što je stručni tim u Centru za porodični smeštaj procenio da njihova porodica može da primi i da da ljubav, a to je, kako smatra Milovanovićeva, "važnije od svih kvadrata koje možete da obezbedite u kući".

Foto: Telegraf

U međuvremenu, Jelena (22) i njena dva brata - Jovan (12) i Marko (11) nakon napuštanja roditeljskog doma na "Galenici", bili su smešteni u domu za nezbrinutu decu, braća su bila na Crvenom krstu, a ona na Voždovcu. Posle dva meseca, usledilo je upoznavanje sa "mamom" i "tatom", kako deca sada zovu Slađanu i Gorana, a ubrzo i useljenje. Taj 20. septembar, po Markovoj želji, obeležavaju svake godine sa tortom i svećicama kao rođendan.

- Jelena je tad imala 16 godina, Marko i Jovan pet i šest. Ne znam šta je bio veći izazov, da li sa adolescentom početi, da li sa dečicom. Marko je slabio govorio kada je došao, a moja starija ćerka je provodila dosta vremena učeći ga da govori i za nepunih godinu dana je počeo dobro da priča i da čita ćirilicu i latinicu. Jovan je lakše napredovao i učio, ali za njega je isto trebalo dosta vremena i energije. Naravno i za Jelenu, počev od nameštanja kreveta do redovne higijene - ističe Slađana.

Foto: Telegraf

Nova sredina za decu i novi članovi porodice tražili su međusobno prilagođavanje u čemu su im dosta pomogla pravila kojih su se svi dosledno pridržavali.

- Trudili smo se. Bilo je jako teško, trebalo je 24 sata ozbiljnog rada jer biti roditelj ili hranitelj je veoma slično. Posle dve nedelje boravka ovde, Marko je počeo da me zove mama, Jovan posle tri nedelje, a Jeca posle dve godine. Izazovi su svakodnevni, ali kad vidite njihova nasmejana lica, kad vidite da ima rezultata u vašem radu, šta će vam veća nagrada od toga. To što je bilo ružno, zaboravili smo, pamtimo samo ono što je lepo - pominje ova hraniteljka dok u isto vreme grli Jelenu pored sebe.

Foto: Telegraf

SVI ZADOVOLJNI 

Deca su jednoglasna kad ih pitamo kako im je u domu Milovanovića. Tako i deluje kad se uđe unutra, zidovi su okrečeni u svetlo zeleno, a svuda je puno cveća i dečjih crteža sa ispisanim porukama punim ljubavi. Ne možete, a da se ne otmete utisku da ta deca zaista imaju sve što im treba, skoro sve, jer za roditeljsku ljubav adekvatne zamene nema... Ova deluje bar kao približna.

- Sad mi je fantastično. U početku mi je bilo malo teško navići se na nju i ljubav koju mi pruža. Bilo je to za mene nešto novo, kao i za Jovana i za Marka, ali navikli smo se - zahvalno se osmehuje Jelena, inače studentkinja druge godine Pravnog fakulteta.

Foto: Telegraf

Sa tata Goranom se, kaže, malo ređe viđa jer on radi po smenama, a Jelena je na fakultetu po ceo dan.

- Mama me čeka kad dođem uveče kući, ujutru mi spremi sendviče i isprati me. Pored njih sam naučila koliko je podrška porodice važna - navodi ova studentkinja prava i nada se da će posle osnovnih upisati i Master studije.

I Slađana kaže da je, pored njih, naučila neke nove stvari koje nije imala priliku kao biološki roditelj i da ni ona, ni Goran, nisu bili svesni da "imaju takav potencijal i energije u sebi".

Foto: Telegraf

Dečaci k'o i svi drugi dečaci u razvoju. Odlični su đaci, ali fudbal vole najviše na svetu iako ih "majka" vodi i na folklor i na horsko pevanje.

Mamina maza Marko je četvrti razred i pored pomenutih hobija ide i na plivanje, a svog ljubimca crnog labradora Bilija prosto obožava.

- Meni je ovde fenomenalno. Kad smo bili na Galenici živeli smo u stanu. Nismo imali gde da se igramo. Sad ovde imamo parkić, teren za fudbal, dvorište i kućnog ljubimca - priča ushićeno Marko.

Foto: Telegraf

Jovan je stariji godinu dana i zovu ga Joca kalkulator jer najbrže u razredu računa. Malo mu, kaže, fali do odličnog uspeha, ali obećava da će se potruditi. On isto voli fudbal, ali i rukomet i osvojio je brojne medalje u fudbalu.

- Idem i na hor i folklor. U početku nas je mama nagovorila da idemo na hor, ali nam se dopalo. Sad vikendom često imamo koncerte ili idemo u crkvu - kaže Jovan.

Uveče ne propuštaju kviz "Slagalica", a od devet su već u krevetu, kao bi, smatra Slađana, ujutru imali prirodno buđenje.

Preuzimanjem uloge hranitelja Milovanovići su u obavezi da se brinu o deci dok ne završe školovanje i ne počnu da rade. Ipak, Slađana ne želi da se ograničava time i kaže da će za njih biti tu dokle god to budu želeli.

Foto: Telegraf

- Oni su zdrava i vesela deca koja već imaju svoje želje i ambicije. Moj suprug i ja smo tu da ih podržimo da završe sve što žele, da se zaposle, da ih oženimo i napravimo svadbu, ali prvo Jeleni. Možda se i uda za nekog Sremca ovde. I kad zasnuju svoje porodice, mogu da dođu kad god žele, u svako doba dana i noći, naša vrata su im otvorena, kao i naša srca.

SVAKA PORODICA SA JEDNIM DETETOM IMA PROSTORA ZA HRANITELJSKO DETE

Slađana je član Udruženja hranitelja Beograda, koje je osnovalo Klub hranitelja Surčina koje se izdržava od članarina i donacija. Prema njoj raspoloživim podacima, samo u Beogradu postoji 900 hraniteljskih porodica i preko 5.000 dece, a povećava se i broj dece čiji su biološki roditelji zavisnici.

Foto: Telegraf

- Većina ljudi u gradu ima jedno dete i dosta su sebični sa tim. Svako u tom domu ima mesta bar za još jedno dete na hraniteljstvu. Svako dete koje dođe na hraniteljstvo može samo da oplemeni tu porodicu, a data porodica počne više da ceni neke vrednosti za koje je smatrala da se podrazumevaju. Sigurno se bolje i kvalitetnije raste u porodicama koje imaju troje ili četvoro dece - objašnjava ona.

- Najveća satisfakcija je kad radite sa nekim i kad taj neko prepozna tu ljubav u vama. Kad vas neko nazove mama, to je najveća sreća - zaključuje Milovanovićeva.

Foto: Telegraf

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)