Žene u Srbiji su pisale SMS poruke i pre pojave telefona: Ovo otkriće je mnoge zaprepastilo

Preslica je alat za predenje vlakana, najčešće vune, osmišljena je za pridržavanje vlakana držeći ih raspletene kako bi se lakše odvijao proces predenja.

Preporučujemo

Da li crveni konac štiti od uroka: Kad se stavlja bebi na ruku i kad treba da se skine (FOTO)

Na preslicama se, pored ukrasa, često javljaju i različiti natpisi i poruke, svedočeći o načinu života, običajima i shvatanjima u vremenu kad su nastale.

Zbog svih likovnih i pisanih poruka može se reći da su kroz svoje doba imale i ulogu današnjih medija, da prenesu poruke, želje, osećanja i shvatanja. Ili, da su bile neki starovremeni SMS.

Do ovakvih, zanimljivih zaključaka došli su profesor univerziteta dr Miloš Radovanović, i Brankica Šutić, master arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, istražujući ove predmete sa stanovišta dizajna.

Oni su za izučavanje odabrali 30 uzoraka, dve trećine iz zbirke Narodnog muzeja u ovom gradu, deset iz raznih kuća zapadne Srbije, dokazujući da su nekad, pored ekonomske, imale i mnogo širu društvenu ulogu.

- Ovo je jedan od najjednostavnijih alata za izradu niti - konca od kudelje konoplje, lana ili vune, ali bogat po obliku i drugim estetskim elementima. Istraživani primerci pripadaju kružno – lopatastim, lopatastim i kopljasto – lopatastim, sastoje se od lopate u gornjem i drške u donjem delu.

- Prvi služi za pričvršćivanje kudelje, drugi da se zadene za pojas prelje. Za njihovu izradu korišćeno je čamovo, bukovo, javorovo, jasenovo, smrekovo i vrbovo drvo. Kod najvećeg broja prisutan je samo jedan braonkasti ili žućkasti ton dobijen premazom za drvo, firnajzom, a nekad i bajcom – kaže profesor Radovanović za „Politiku”.

Foto: kupindo.com

Izvršeno je detaljno tehničko snimanje odabranih preslica. Iz analize proporcija može se zaključiti da svi uzorci imaju pravilne odnose međusobnih delova, koji predstavljaju cele brojeve, što znači da je postojala jedna osnovna, zajednička mera koja je sadržana u svim preslicama.

Ta prva, najmanja jedinica bila je palac (2,6 cm), a veće mere su stopa (31,5 cm) i lakat (65,4 cm). Estetski dodaci ili ukrasi imaju važnu ulogu za lepotu preslica i sačinjavaju ih rozete, geometrijski elementi, okviri, trake, religiozni, heraldički i biljni simboli.

Jedan od najčešćih je rozeta koja je dobila naziv po ruži i može imati šest, sedam ili osam krakova. Na ovim preslicama najčešće se uočava šestokraka ili šestolatična u krugu načinjenim šestarom.

- Najstarije rozete javljaju se još u Mesopotamiji na reljefima i stelama, a na evropskom tlu najstarija šestokraka rozeta primećena je na nadgrobnom spomeniku etrurskog vladara Avlesa Beluskesa iz Vetulonije, u VII – VI veku pre Nove ere.

- Koristi se i na prostoru Balkana takođe u rimskom dobu, a u srednjem veku na brojnim crkvama i spomenicima srpskog etničkog prostora (Žiča, XIII, Sveta Trojica na Ovčaru XVI).

- Šestokraka rozeta je na našim prostorima postala univerzalni estetski detalj koji se koristi za ukrašavanje kolevki, sanduka, metalnih kapaka na prozorima, pilastara i plafona na gradskim kućama – navodi dr Radovanović.

Čest gemetrijski element jesu i trougao, romb, pravougaonik, cik – cak linije, trake, kružići. Biljni detalji – stilizovane grančice sa lišćem ili cvetovi – služe da bi ostvarili vezu prelje sa kultom plodnosti. Na nekima su urezane i saksije sa cvećem, ili krst kao znak pripadnosti vlasnice narodu u kome je nastala.

- Posle proglašenja Srbije za kraljevinu 1882. u modu su naročito ušli grbovi, Nemanjićki ili stari srpski sa krstom na štitu i ocilima. Posebno je vredan primer preslice iz Gornje Gorevnice kod Čačka, na kojoj je predstavljen srpski vojnik sa puškom i grbom Kraljevne Srbije.

- Na preslici iz sela Jablanice kod Gornjeg Milanovca, urađenoj 1958. godine, urezana je petokraka koja simbolizuje revoluciju i novo socijalističko vreme – ističe profesor.

Na nekima se javlja srce kao simbol dobrote i ljubavi, i one su poklanjane voljenim osobama, devojkama i suprugama. Na preslici iz Bresnice kod Čačka, primerice, stoji natpis „Živeli mladenci” što znači da je bila svadbeni dar.

Pokatkad, dobar drvodelja urezao bi, na mestu za kudelju, lik momka koji preslicu daruje ili osobe kojoj se poklanja, da je tako uvek podseća na njega.

(Telegraf.rs/Politika)