Upoznajte društvo baksuza: Toliki su namćori da igraju kolo unazad, a da biste se učlanili, morate da ispunite 1 uslov (FOTO)

Oni ćute kada slave, sede okrenuti leđima jedni od drugih, i kada igraju, gledaju na suprotne strane, neguju nepotizam, a ipak, sve što zarade daju na oblačenje talentovane i dece kojima je pomoć potrebna. Iako njegovi članovi praktikuju neuobičajeno ponašanje, jedan jedini uslov da "se uđe" u kruševačko Društvo baksuza, ugursuza i namćora, za razliku od sličnih u drugim zemljama, jeste da neko ima "dobru narav". Prošlog utorka njih 260 obeležilo je 30-godišnjicu od obnove društva pesmom i bogatom gozbom do sitnih sati.

Preporučujemo

Danas je najbaksuzniji utorak u godini: Ovaj dan GORI JE ČAK i od petka 13!

Ovo neobično udruženje postoji još od davne 1929. godine kada je osnovano u čuvenoj kafani "Takovo" u Kruševcu sa ciljem da se pomogne sugrađanima koji su najviše pogođeni krizom 30-ih godina prošlog veka.

Neposredno pred rat 1941. godine, društvo je održalo još jednu slavu, da bi sa "radom" nastavilio tek 1987. godine. Tada su, prema rečima sadašnjeg predsednika društva, dr Dobrivoje Boba Lisinac i Adam Stošić uz podršku entuzijasta odlučili ponovo da okupe članove.

- Kao najprigodniji dan za godišnje okupljanje uzet je, prema narodnom verovanju, deveti utorak od Božića. Utorak, inače, treba izbegavati za započinjanje bilo kakvog posla, za to je najbolji ponedeljak.

- Veruje se da na "deveti tornik po Božiću" ljudi da bi oterali maler, ne treba ništa da rade, posebno oko preobuke, jer su navodno muževi čije su žene petljale na taj dan stradali u ratu, takve "metak traži i pogađa". Maler se na taj dan najbolje tera šegom i veseljem  - otkriva Rajković.

Za razliku od mnogih udruženja i društava, oni nemaju nikakva posebna pravila, niti uslove oko učlanjenja, pa čak ni starosnu granicu. Rajkovićeve ćerke bile su članovi već sa svojim sedam, osam godina i od tada svake godine pomažu u organizaciji i učestvuju u slavlju.

- Najstariji član ima preko 85 godina, a ima nas svih zanimanja. Nemamo posebnih prohteva oko ulaska u društvo, osim da to budu ljudi "dobre naravi". Svako ko dođe na slavu, automatski postaje član društva. Biti član ovog društva je čast i moralna obaveza - ističe Rajković.

Nekada su, kaže, njihovi stari koji su ga osnovali, imali klauzulu kojom su branili da u društvo uđu uniformisana lica - policajci, žandari, oficiri, doktori... jer nije bilo prikladno da policajac ili oficir bude baksuz.

"Nepotizma", kako kaže Rajković, ima na pretek.

- Moj otac je jedno vreme bio potpredsednik društva, a deda je jedan od osnivača.

TAKVA PRAVILA PONAŠANJA NE VIĐAJU SE NIGDE

Pravila oblačenja ne postoje. Međutim, neobična pravila ponašanja koja su ustanovljena prilikom osnivanja, važe i danas.

Domaćin slave (onaj koji lomi pogaču) tradicionalno je jedan od najistaknutijih i najprivrženijih članova društva.

- Okupljamo se od osam uveče i slava obično počinje himnom: "Mi namćori nismo, to je samo fora..." Potom igramo baksusko kolo okrenuti za 180 stepeni jedni od drugih i tu kreće opštenarodno veselje. E, nakon toga, treba da ćutimo 10 do 15 minuta i ko prvi progovori mora da plati kaznu. Često dovedemo nekog aforističara ili glumca i oni obično prvi prekrše zavet ćutanja - kaže Rajković.

U trenucima zagrejane atmosfere, pojavljuju se devojke sa kutijama u kojima su koverte sa oko 300 poklona od raznih sponzora, pa ko šta izvuče.

- Neko ne izvuče ništa, neko dobije besplatan pregled kod lekara, neko šišanje kod frizera, neko kolače od poslastičara, neko ruže ili sadnice od kalemara... Jedne godine je advokat ponudio kao nagradu besplatno vođenje brakorazvodne parnice, ali nisam smeo da ponudim tu nagradu, da ovim mojim baksuzima ne padne svašta napamet - kaže predsednik.

Najslađe su se nasmejali kada su dobili pečeno prase na poklon, pa ne znajući šta da radi sa njim domaćin se dosetio da ga kao nagradu ponudi onom ko kod sebe ima taštinu sliku. Takav se zaista i pojavio.

- Kada sam mu uručio "nagradu" ispiričao nam je od kud mu slika: "Tašta mi je pre šest meseci umrla i upravio sam se na putu dovde vraćao od kamenoresca sa kojim sam ugovarao spomenik" - kroz smeh dodaje Rajković.

HUMANITARNA SVRHA

Od nastanka do dana današnjeg, menjale su se kafane u kojima su se okupljali, mnogi od članova nisu među živima, ali "misija" društva je uvek ista - da se sav prikupljen novac "upotrebi isključivo za kupovinu preobuke od donjeg rublja do opanaka za decu". Nekada je darovano trinaestoro (pogađate zašto baš 13) dece za Vrbicu. Kako se broj članova povećao na preko 5.000, rastao je i prihod za odeću, tako da društvo poslednjih godina oblači veći broj dece.

- Kruševac ima 11 škola i u svakoj školi nagradimo po petoro dece za koje osoblje odluči da su najbolji đaci ili da su lošijeg materijalnog stanja. Pored toga, nagradimo i po najboljeg maturanta u svakoj od sedam srednjih škola sa kupovinom maturske garderobe.

Društvo glavni prihod ostvaruje od prodatih ulaznica za zabavu koje su, u stvari dobrovoljni prilog, ali i od kažnavanja onih koji prekše pravilo "ćutanje je zlato" ili bogate lutrije.

- Mnogi rado progovore jer znaju na šta ide taj novac. Ne postoji određen iznos za kazne, već je to na dobrovoljnoj bazi - navodi domaćin.

Rajković sa ponosom ističe kako je, iako "baksusko", ovo društvo obradovalo više od 2.000 dece od kad je 1987. godine obnovljeno.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)