Da li je ovo najlepša srpska ljubavna pesma? Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi...

Jovan Dučić je bio srpski pesnik i diplomata, rodom iz Hercegovine. Rođen je u Trebinju, a o godini rođenja se često polemiše - da li 1872. ili 1871.

Preporučujemo

Pesma za moj 27. rođendan: Ove reči napisao je Branko, a ubrzo je pronađen mrtav

Kao i Aleksa Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića, ali kad je otišao na stranu, on se tog uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku.

U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija zaista bila novina i osveženje, i u motivima i u izražaju. 

Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu.

Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je završio prava i potom se vratio u Srbiju. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931.

Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Poslednja želja Jovana Dučića bila je da ga sahrane u rodnom Trebinju, ispunjena je 22. oktobra 2000. godine.

MOJA LJUBAV

Sva je moja duša ispunjena tobom,

Kao tamna gora studenom tišinom;

Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;

Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,

Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?

Ali tvoga daha prepuno je svašta,

Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,

Rađaš se u meni kao sunce noći,

I u mome telu drhtiš u samoći,

Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,

Celo moje biće to je trepet sene;

O ljubljena ženo, silnija od mene —

Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,

I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te

Ni ne vidim gde si, a sve duge sate

Od tebe su moje oči zasenjene.

(Telegraf.rs)