Đorđije (18) je humanitarac sa najvećim srcem: Ima samo dve želje, da pomaže drugima i da bude dobar čovek

- Vreme nije uspelo zalečiti moje rane, ali me naučilo da moram nastaviti dalje, da moram da naučim da živim bez onoga koga više nema. Sve što sam naučio do svoje 18. godine, danas svedem na tri reči: život ide dalje - ovako svoju životnu priču počinje Bilećanin Đorđije Kašiković (18), koji je sa osam godina ostao bez majke.

Preporučujemo

Stranac koji od 19. godine pomaže Srbiji: Nisam promenio svet, ali jesam život ljudima na Kosovu (FOTO)

Tokom odrastanja imao je samo dve želje: da pomaže drugima i da postane dobar čovek. Sa samo osamnaest godina uspeo je ispuniti obe. Nakon majčine smrti jednostavno je morao ranije odrasti. Bezbrižnost i igru zamenile su puno ozbiljnije stvari, ali i neverovatna želja da pomogne drugima.

Zahvaljujući volonterskom radu i aktivizmu, ovaj mladi Bilećanin proputovao je 12 zemalja, a iskustva koja je stekao na seminarima i radionicama već nekoliko godina prenosi vršnjacima širom BiH.

- Život svakome romane, tako je i sa mnom. Bio sam prinuđen da sazrim i odrastem pre nego moji vršnjaci, jer sam rano ostao bez majke. Život sam nastavio sa ocem i bratom, koji su uvek bili uz mene. Nije bilo lako, jer kao i svako dete, bio sam željan sreće, igre, drugarstva, a najmanje tuge. Ali ne ide uvek tako u životu - kaže Đorđije.

Foto: Facebook/Đorđije Đole Kašiković

Nije se predao i pao u očaj kad je bilo teško. Kaže da je u njemu uvek postojala nada da posle kiše dolazi sunce. Još u osnovnoj školi otkrio je da pomaganje drugima čoveka zauvek promeni. Prvi put volontirao je sa 14 godina na humanitarnom koncertu za jednog dečaka iz Trebinja.

Osećaj sreće i radosti koji je tada doživeo, odredili su njegov dalji životni put. Usledili su razni seminari, radionice, skupštine srednjoškolaca, organizacija projekata i edukacije prvo sebe, pa onda drugih.

Đorđije je anti-dop ambasador prve generacije, što je za njega, naglašava, neprocenjivo iskustvo jer je svoje znanje o prevenciji zavisnosti podelio sa više od 1.000 vršnjaka. Upravo aktivizam i volontiranje smatra zaslužnim za osmeh koji danas ima na licu.

Foto: Facebook/Đorđije Đole Kašiković

- Boja kože, ime, pol, nacionalnost, nikada me nisu zanimali, samo mi je bilo važno da je neko čovek i imao sam sreću da kroz volonterizam i aktivizam upoznam prave, divne ljude koji hoće bolje sutra za sve nas, koji veruju u sebe i koji grade neku bolju i zdraviju budućnost. Za mene aktivizam i volontiranje predstavljaju trenutno sve i čitav moj svijet - kaže ovaj mladi Bilećanin.

Kada ga pitaju zašto radi za džabe, Đorđije im odgovori da volonteri rade za džabe ne zato što su bezvredni, već zato što su neprocenjivi. I zato šalje poruku svim mladima.

- Uvek treba raditi na sebi, jer tu posla uvek ima. Naši kvaliteti sigurno će se jednoga dana isplatiti i doneti bolje sutra i nama kao pojedincu, ali i društvu, ali samo pod uslovom da u nama samima ima želje za tim. U svakome od nas se krije nešto posebno. Mladi ljudi su kao komadići slagalice od kojih, kada se spoje, nastaje jedna prelepa slika. Kada se složimo, možemo postići fenomenalne stvari i moramo raditi na tome zajedno, bez obzira na to kako se zovemo ili gde smo rasli - zaključuje Đorđije.

(Telegraf.rs/6yka)