Buran period je iza Velike Britanije, a tek je čeka pakao: Ove tri ključne promene su prodrmale ostrvo (FOTO)

Za Veliku Britaniju protekli period i prethodna godina bile su burne na političkom planu. Iako je na referendumu izglasan izlazak iz Evropske Unije, taj proces još nije ni počeo. Takođe, po prvi put na čelo britanske prestonice došao je musliman, a pre nekoliko dana na čelo Skotland jarda postavljena je žena.

Preporučujemo

Svi sa strahom očekuju ova četiri događaja 2017. godine. Odlučivaće se o sudbini sveta! (FOTO)

Trenutno se na ostrvu vode polemike oko pokretanja procesa, odnosna člana 50 lisabonskog sporazuma, za izlazak iz EU. U Vestminsteru opozicija je uverena da će vlada morati da čini ustupke kada član 50 bude na dnevnom redu u Domu lordova, dok je premijerka Tereza Mej uverena da će razgovori o izlasku početi početkom aprila i da ih ništa neće ometi u tom putu.

Ipak, pred Britanijom je veliki put, a promene koje su im se dogodile znatno će uticati i na njihovu budućnost. Ali, krenimo redom.

Objavljen najvažniji papir za Bregzit, ovim Britanija izlazi iz EU (FOTO)

Foto: Tanjug/AP/Polfoto, Profimedia/AFP

Bregzit i ceh od 60 milijardi dolara

Premijerka Velike Britanije planira da dostavi Briselu formalan zahtev za izlazak iz EU do kraja marta, čime će pokrenuti dvogodišnji proces pregovora u kojima će se odlučiti o novim odnosima u oblasti trgovine i finansijskih usluga.

Ranije ovog meseca, većina poslanika donjeg doma britanskog parlamenta odobrila je predlog zakona, kojim se Mejovoj daje pravo da aktivira član 50 Lisabonskog ugovora EU i na taj način pokrene zvaničnu proceduru za početak pregovora o napuštanju Unije.

Britanska vlada, međutim, nailazi na veće izazove u Domu lordova, gde su samo 252, od više od 800 članova doma, konzervativci. Svetovni lordovi, koji pored duhovnih čine Gornji dom parlamenta, predlažu izmene predloga zakona, u koje bi bile uključene mere za garantovanje prava državljana EU u Britaniji, kao i definisanje glasanja parlamenta o konačnom sporazumu o Bregzitu.

Foto: Profimedia/Alamy

Britaniji će trebati godine za pregovore o budućem trgovinskom sporazumu sa EU, nakon što napusti blok, i biće joj isporučen veliki račun iz Brisela zbog napuštanja EU, izjavio je bio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Prema njegovim rečima, trebaće bar dve godine da Britanija izađe iz bloka.

Govoreći o plaćanju koje će EU tražiti od Londona kako bi pokrila troškove EU na koje se Britanija obavezala kao članica unije, Junker je kazao da bi Britanija trebalo da zna da ono neće "biti na sniženju ili besplatno".

- Britanci moraju da poštuju svoje obaveze u čijoj su izradi učestvovali. Računa će biti, a da budem suroviji, biće veoma težak - rekao je Junker.

Foto: Tanjug / AP

"Dejli telegraf" navodi da je plan o uplatama deo zahteva EU da Britanija, pre odobrenja dogovora kojim će biti rešeni budući odnosi, plati 60 milijardi evra ili "račun za Bregzit".

Prema pisanju lista, sugestija da bi Britanija trebalo da vrši uplate do 2023. godine izneta je početkom meseca na sastanku glavnog pregovarača Evropske komisije o Bregzitu Mišela Barnijea i višerangiranih zvaničnika iz preostalih 27 članica EU.

Prvi muslimanski gradonačelnik Londona

U maju prošle godine Sadik Kan izabran je za gradonačelnika Londona, koji je time postao prvi muslimanski čelnik britanske prestonice.

Foto: Tanjug/AP

Kan (45) je sin pakistanskog imigranta, vozača autobusa, a probio se u politici kao zagovornik zaštite ljudskih prava. Bivši advokat za ljudska prava dolazi iz Tutinga, popularnog kvarta u južnom Londonu gde je odrastao, a nasledio je konzervativca i današnjeg ministra diplomatije Borisa Džonsona.

Kan je u vladi Gordona Brauna bio ministar za zajednice, a kasnije je izabran za ministra saobraćaja. Sebe naziva "muslimanom, Britancem i Evropljaninom".

- Ja sam Britanac. Imam pakistansko poreklo, otac sam, suprug, navijač Liverpula - rekao je Kan.

Lider Londona deli stavove liberalne levice, od odnosa prema gej brakovima, pa do veće jednakosti za sve. Obećao je izgradnju novih, svima dostupnih stanova, kao i to da se cene gradskog prevoza koji koriste mnogi, ali siromašni ponajviše, neće menjati.

Foto: Tanjug / AP

Prvi potez Kana kao gradonačelnika je bila zabrana reklama, koje bi kod korisnika javnog prevoza u Londonu mogle da dovedu do "manjka samopouzdanja zbog nezadovoljstva sopstvenim telom".

Zabrana se odnosi na 12.000 reklama koje se svakodnevno postavljaju u autobusima, tramvajima, metrou i vozovima, koji saobraćaju u okviru sistema kojim upravlja gradska agencija Transport for London (TFL).

- Od sledećeg meseca neće biti dozvoljene reklame koje promovisanjem nerealne slike o ljudskom telu mogu da izazovu nesigurnost u sopstveni fizički izgled, naočito kod mladih - stajalo je u saopštenju.

Prva žena na čelu Skotland jarda

Londonska policija imenovala je prošle nedelje Kresidu Dik za novu načelnicu, čime je ona postala prva žena na čelu Skotland jarda u 188 godina dugoj istoriji te službe. Dik (56), koja je bila pomoćnica načelnika, naslediće Bernarda Hogan-Houa sledeće nedelje.

Ona je vodila tim zadužen za bezbednost na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine i visoko je cenjena među kolegama.

Foto: Tanjug/AP

Dik je kritikovana zbog rukovođenja operacijom u vezi s bombaškim napadima u Londonu 2005. godine kada je policija ubila nevinog Brazilca za kojeg je mislila da je bombaš samoubica. Sud ju je oslobodio krivice, ali rođaci ubijenog Brazilca apelovali su da joj se ne dodeli čelno mesto Skotland jarda.

Londonska policija je najstarija i najbrojnija u Velikoj Britaniji s više od 43.000 zaposlenih.

Referendum u Škotskoj

Iako će zbog Brezita i procesa izlaska iz EU Velika Britanija i njeni političari biti zauzeti, Mej se priprema za to da Škotska potencijalno zakaže novi referendum o nezavisnosti.

Foto: Tanjug/AP

Funta, koja je, kako ocenjuje "Blumberg", politički talac od škotskog referenduma 2014, pala je juče za 0,6 posto nakon što je list, pozivajući se na neimenovane izvore u vladi, objavio da bi Mejova mogla da pristane na novo izjašnjavanje Škotlanđana, ali pod uslovom da se glasanje održi posle britanskog izlaska iz Evropske unije.

Škotska je na prošlom referendumu 2014. godine izglasala sa 55 odsto naspram 45 procenata da ostane unutar Velike Britanije, podseća "Blumberg".

(Telegraf.rs)