Misterija nestanka 400.000 ljudi u Srbiji: Tek sad smo primetili da ih nema!

Srbija je u međupopisnom periodu, od 2001. do 2011. godine, izgubila između 367.000 i 422.000 ljudi, i u poslednjih 25 godina beleži negativan prirodni priraštaj, rekao je danas predsednik SANU Vladimir Kostić.

Preporučujemo

Đukić Dejanović i Čadež složni: "Trudnice ne smeju da budu teret za firmu, već da se podstiču na rađanje"

Najsiromašnija opština u Srbiji: Fakultetski obrazovani imaju posao, mlade im stižu iz Albanije, a svaka beba dobija 15.000 dinara

Iako se o ovim brojkama često govori, broj kao broj običnom čoveku ne znači ništa. Ali kada uzmemo u obzir da je broj nestalih ljudi veći nego broj onih koji žive u, recimo, Novom Sadu, tada ove cifre poprimaju jezive obrise.

- Evropski život i stil su u krizi. Polako postajemo svesni da je đavo došao po svoje... Ovo je problem svih problema - rekao je Kostić na naučnoj konferenciji "Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije".

On je ocenio da je emigriranje mladih ljudi još jedan od velikih problema Srbije.

Foto-Ilustracija: Profimedia/Alexandre Jacques

- Udeo visokoobrazovanih u migrantskom toku je 11 puta veći nego 1970-ih godina. Mi izvozimo sopstvenu budućnost -  rekao je Kostić i dodao da Srbija od 1930. ima nedovoljan broj živorođene dece, u odnosu na broj koji je potreban za prostu reprodukciju i da visokoobrazovane žene u Srbiji prosečno rađaju 1,37 dece, a da je za prostu reprodukciju potrebno nešto više od dva deteta.

Kada je u pitanju emigracija mladih, Kostić je rekao da je SANU pre dva dana formirao odbor koji će se baviti kontaktom s naučnicima i ljudima u kulturi u dijaspori.

- Mi nemamo iluziju da će se oni vratiti - rekao je Kostić.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Ministarka zdužena za populacionu politiku u Vladi Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je da je Srbija šesta u Evropi po starosti stanovništva i da je prosečna starost u Srbiji 42,7 godina.

Ona je kazala da će u cilju popravljanja demografske slike Srbije, vlada napraviti reviziju strategije iz 2008. godine i sprovesti pilot projekte u četiri opštine sa različitim merama za podsticaj rađanja i da će sve mere biti lokalne, pa će tako na primer u jednoj beogradskoj opštini biti organizovan prevoz dece u vrtić, dok će na jugoistoku Srbije politika biti usmerena na zapošljavanje.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Đukić Dejanovićeva kazala je takođe da su migracije veliki problem, da oko 130.000 ljudi godišnje promeni prebivalište, a da 15.000 ljudi godišnje napusti Srbiju.

Upitana kako planiraju da mlade, visokoobrazovane ljude koji u Srbiji rade za minimalnu platu, vlada podstakne da gaje decu, Đukić Dejanović je kazala da će se raditi na poboljšanju ekonomskih faktora, ali da ekonomska situacija nije jedini problem kada je reč na odlučivanje za rađanje, jer i zemlje s višim životnim standardom imaju sličnu demografsku sliku:

- Ne možemo pitanje gledati samo kroz prizmu ekonomskog profita porodice i razloga iz te sfere. Ekonomska stabilizacija i politička volja jesu dobri stimulansi. Ako je neko sa suprugom imao po 30.000 dinara platu, a naredne godine imaju po 35.000, to su već neke šanse. Ali problemi koji se nisu rešavali čitav vek, ne možemo očekivati da se reše brzo.

(Telegraf.rs / Beta)