Šta o Srbiji otkriva statistika UN i kakvi smo u poređenju sa Švedskom (FOTO)

Porediti Srbiju sa Švedskom u startu je smešno i naivno. Svi znamo da je to nemoguće, da je naša država u poređenju sa tim skandinavskim kraljevstvom isto što i Uganda u poređenju sa našom državom. Dakle: nebo i zemlja. Tamo (skoro) sve funkcioniše, a ovde (skoro) ništa.

Preporučujemo

Ali ipak, uprkos tome, porediti Srbiju sa Švedskom je produktivnije nego porediti je sa, recimo, Belorusijom, ili Bugarskom, ili Rumunijom. Zbog čega? Zato što se velika dostignuća ne postižu postavljanjem malih ciljeva. Treba učiti od boljih, a ne od istih ili lošijih.

Postoji mnoštvo različitih uglova iz kojih bi mogli da uporedimo Republiku Srbiju i Kraljevinu Švedsku, ali čovek mora da izabere jedan da se ne bi rasplinjavao. Mi smo izabrali zvaničnu statistiku Ujedinjenih nacija; to nam deluje kao vrlo prikladna alatka, a pritom ima i dodatnog smisla.

Dodatni smisao je u tome što u zvaničnoj statistici Ujedinjenih nacija vezanoj za društvene indikatore (koje smo odlučili da isključivo uključimo u ovo poređenje, jer su najvažniji i reflektuju se na sve ostalo), nećete naći puke brojke već odstotke.

Drugim rečima, nije ključno koliko jedna zemlja novca uloži u, recimo, obrazovni sistem, već koliki procenat BDP-a. To stvari stavlja u mnogo prikladniju perspektivu i čini da se problem u kome se Republika Srbija nalazi sagleda iz mnogo boljeg ugla, a takođe i da se shvati uzrok uspeha Kraljevine Švedske. Reč indikator to savršeno opisuje.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Hajde da vidimo kakve su naše dve države kada stanu oči u oči.

Stopa rasta stanovništva u Švedskoj je 0.8%, dok je u Srbiji negativna i iznosi -0,5%.

Što se tiče urbane populacije, u Švedskoj u gradovima živi 85,8% stanovništva, a u Srbiji svega 55,6%.

Stopa rasta urbanog stanovništva u Švedskoj je 0.8%, dok je u Srbiji i ona negativna i iznosi -0,3%.

Stopa fertiliteta (izražena u broju živorođenih po jednoj ženi) u Švedskoj iznosi 1,9 dok je u Srbiji 1,6.

Stokholm, Švedska. Foto: Telegraf

Očekivani životni vek u Švedskoj je 83,7 godina za žene a 80,1 za muškarce, dok je u Srbiji 77,5 za žene a 71,8 za muškarce.

Ukupan odnos zavisne populacije (ovo se odnosi na broj ljudi mlađih od 15 i starijih od 64 godine na 100 ljudi starih između 15-64 godine) u Švedskoj je 59, dok je u Srbiji 50.

Što se tiče broja turističkih prelazaka državne granice, Švedska godišnje primi 10,5 miliona turista, dok Srbija primi svega 1,03 miliona ljudi.

Stopa smrtnosti novorođenčadi (na 1.000 živorođenih) u Švedskoj je 3, dok je u Srbiji frapantnih 10.

Ulaganje u zdravstvo izraženo u procentima ukupnog BDP-a u Švedskoj godišnje iznosi 11,9% dok u Srbija iznosi 10,4%.

Dečje odeljenje valjevske bolnice. Foto: Dečje odeljenje valjevske bolnice

Broj lekara na 1.000 stanovnika u Švedskoj iznosi 3,9 dok za Srbiju nažalost ne postoji zvanična statistika UN s ovim u vezi, a da nagađamo nećemo (u Albaniji je 1,1, dok je u Crnoj Gori 2,1; Hrvatska takođe nema statistiku za ovo).

Što se tiče ulaganja obrazovni sistem izraženog u procentima BDP-a, Švedska uloži 7,7% dok Srbija uloži 4,4%.

Broj upisane dece u primarne obrazovne ustanove (osnovne škole) na 100 stanovnika: u Švedskoj 124,3 devojčice i 117,7 dečaka, u Srbiji 101,4 devojčica i 100,9 dečaka (neka vas ne zbunjuje to što ima više dece od 100; to je zbog toga što ukupna stopa upisa na svakom nivou uključuje sve đake bez obzira na njihovo godište, dok je populacija ograničena obimom zvaničnih razreda; ovo važi i za naredne dve statistike).

Broj upisane dece u sekundarne obrazovne ustanove (srednje škole) na 100 stanovnika: u Švedskoj 141,6 devojčica i 124,8 dečaka, u Srbiji 95,4 devojčice i 93,3 dečaka.

Kiruna, grad u Švedskoj. Printskrin: Youtube/Sweden

Broj upisanih na visokoobrazovne ustanove (univerzitete) na 100 stanovnika: u Švedskoj 76 žena i 49,4 muškaraca, u Srbiji 66 žena i 50,5 muškaraca.

Stopa namernih samoubistava na 100.000 stanovnika: u Švedskoj 0.9, u Srbiji 1,3.

Procenat žena u parlamentu: u Švedskoj 43,6%, u Srbiji 34%.

ZAKLJUČAK

Nećemo dužiti, evo šta mi vidimo kao tri detalja koji prave razliku između naše dve države: ulaganje u obrazovni sistem, te broj upisane dece u osnovne i onda u srednje škole.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis, Telegraf

Ovo se odražava na sve ostalo jer su upravo osnovno i srednje obrazovanje najvažniji, pod uslovom da su prilagođeni svetu u kome živimo. Osnovno i srednje obrazovanje stvaraju obrazovanu ili neobrazovanu naciju. Obrazovana ili neobrazovana nacija stvara funkcionalnu ili disfunkcionalnu državu.

Nemoguće je da u obrazovanoj naciji stopa smrtnosti novorođenčadi na 1.000 živorođenih bude 10.

Pritom, to utiče ne samo na društvene indikatore iz ovog teksta već na apsolutno svaki aspekt postojanja jedne države, od preduzetništva preko trgovine do toga koliki procenat stanovništva ima sve zube u vilici. Da vam pomognemo sa Srbijom: vrlo mali procenat stanovništa, tek svaka 12. osoba.

(O.Š.)