Ni Izetbegović ni Softić nemaju pravo da podnesu zahtev za reviziju tužbe protiv Srbije!

Zahtev za reviziju odluke Međunarodnog suda pravde u sporu BiH protiv Srbije ne može da podnese "ni Bakir Izetbegović, a ni Sakib Softić, objasnio je za "Politiku profesor međunarodnog prava i dugogodišnji sudija Međunarodnog suda pravde Milenko Kreća.

Preporučujemo

"Neviđen diplomatski skandal u BiH": Crnadak pisao Hagu, Izetbegović naredio da se pismo ne prosledi

BiH pokreće reviziju presude protiv Srbije

Prema nejgovim rečima, Sakib Softić u ovom slučaju nije pravni zastupnik BiH, jer su se njegova ovlašćenja kao agenta Sarajeva ugasila 2007. godine kada je sud u Hagu doneo presudu u ovom sporu.

- Prema pravilima suda postupak revizije je novi postupak. Oni u startu prave jednu pravnu omašku. Agent se imenuje u aktu nadležnog državnog organa kojim se pokreće postupak pred sudom. Drugim rečima, prema pravilima suda i dobroj sudskoj praksi, BiH bi trebalo da podnese zahtev za reviziju sudu i u tom zahtevu da imenuje svog agenta i eventualno ad hok sudiju kao predstavnika BiH u sudskom veću - navodi Kreća.

On objašnjava da bi ako zahtev za reviziju potpiše Sakib Softić to bio podnesak privatnog lica bez obzira na njeovu prethodnu funkciju u tom sporu. U tom slučaju, kako objašnjava, sud neće kao što je pravilo kada se podnese pravno valjan zahtev, biti sazvan.

Gotvo izveno u ovom slučaju će sekretar Međunarodnog suda pravde administrativnim aktom konstatovati da se nisu stekli uslovi predviđeni statutom suda neophodni za podnosenje zahteva za reviziju, smatra Kreća.

Na pitanje kako će sud postupiti ukoliko zahteve za reviziju potpiše Bakir Izetbegović, Kreća kaže da tu vrstu akta moze da podnese bilo koji organ koji je po opštem međunarodnom pravu ovlašćen da predstavlja drzavu u međunarodnim odnosima, a to znaci šef države, šef vlade i ministar inostranih poslova.

Kreća objašnjava i da je u slucaju BiH Predsednistvo pravi drzavni organ i ono bi prema pravilima moglo da podnese zahtev za reviziju, ali posto je to kolektivni organ odluke donosi kao celina i dovoljan je jedan negativan glas pa da odluke nema.

Kreća navodi i da je bilo drugo vreme kada je sam predsednik Predsednistva Alija Izetbegović podneo tuzbu u sporu između BiH i SRJ, te da tada Jugoslavija nije baš uživala simpatije međunarodne zajednice tako da je sud, iako je bilo očigledno da Izetbegović nema legitimitet, nasao resenje u tome što je uputio pismo UN sa pitanjem, kako UN tretiraju Aliju Izetbegovića, a pomoćnik generalnog sekretara odgovorio je da ga tretiraju kao šefa drzave.

Prema mišljenju Kreće, iz toga se može zaključiti da je samo Predsedništvo ovlasćeno da pokrene postupak za reviziju, a ukoliko bi se eventualno pozivali na presedan iz 1993. godine, to bi mogao da uradi samo predsednik Predsenistva, a trenutno je to Mladen Ivanić. Izetbegović je samo član Predsednistva te stoga ne može čak ni pozivajući se na taj presedan da pokrene postupak.

(Telegraf.rs/ Tanjug)