Lukašenko je napravio jednu kobnu grešku, koju Putin ne prašta: Sprema se pad poslednjeg evropskog diktatora

Na prvi pogled jedan od najčvršćih ruskih saveznika tokom poslednjih decenija bila je Belorusija. Tom državom, i dan danas jedinom koja nije članica Veća Evrope i samim tim ne potpada pod jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava, od 1994. čvrstom rukom vlada Aleksandar Lukašenko. Njega su jednom prilikom opisali kao poslednjeg evropskog diktatora, a dugotrajni boravak na vlasti mu je obeležen efikasnim eliminisanjem opozicije, što je između ostalog omogućila i Rusija koja je kroz različite subvencije u Belorusiju prelila desetine milijarde dolara od devedesetih godina pa sve do sada. Istovremeno, Lukašenko je tu i tamo znao iskoristiti paranoju svojih suseda, te je znao da pruži ruku prema Zapadu kako bi od Moskve dobio još bolje uslove za koji god dogovor/posao je tada bio na stolu. Novinari Asošijejtid Presa Juras Karmanau i Vladimir Isačenkov pišu da je tome potencijalno došao kraj.

Preporučujemo

Putin pobesneo: NATO pokušava da uvuče Rusiju u sukobe!

U velikom tekstu, Karmanau i Isačenkov iznose tezu da su u Kremlju napokon izgubili strpljenje sa neposlušnim saveznikom, što bi moglo dovesti do kraja odnosa opisanog kao "nafta za poljupce".

Navodno je sukob između dve susedne države, to jest njihovih političara, došao do tog nivoa da neki analitičari pričaju o mogućnosti da Rusija izrežira "dvorski puč" protiv Lukašenka. Očito nervozan zbog potencijalnih ruskih namera, Lukašenko je svoju naciju nedavno uveravao "da neće biti rata" između njihovih država, što svedoči o velikom strahu beloruskog vladara, prenosi Jutarnji.hr.

Putinu su izgleda dojadile Lukašenkove igrice u kojima se istovremeno predstavlja kao prvi ruski saveznik i to debelo naplaćuje niskim cenama nafte i plina, a sa druge strane šeretski namiguje zapadu u nagoveštaju da bi i sa njima mogao doći do nekog dogovora. Tako je prošle nedelje na neodređeno vreme odložen sastanak dvojice lidera, a Rusija je na granicu sa Belorusijom postavila kontrole koje tamo nisu bile godinama.

Doduše, valja napomenuti da se Putin i Lukašenko nikad nisu preterano slagali te je njihov naoko prisan odnos zapravo bio brak iz interesa, a ne znak međusobnog poštovanja, stoji u tekstu AP-a.

Foto: AP/Tanjug

Nije da između njih ne postoji nekih sličnosti. Lukašenko je na čelu Belorusije od 1994. godine i svoju je vladavinu produžavao očito nedemokratskim izborima, konstantnim napadima i suzbijanjem opozicije i nezavisnih medija (neretko i zatvorskim kaznama) te držanjem većine ekonomije u državnim rukama. Jedan od ključnih uslova stabilnosti države su i niske cene energenata kojima je Rusija povlađivala i kontrolisala svog zapadnog suseda.

No, kada je prošle godine Minsk šokirao račun za plin koji im je Rusija dostavila (dugovali su oko 517 miliona evra) te su zbog njega glasno protestovali, Moskva je brzo reagovala i oštro sasekla snabdevanje sirove nafte, ključnog sastojka u trećini proizvoda koje Belorusija izvozi. Taj je sukob eskalirao tako da je Lukašenko povukao Belorusiju iz ekonomskog saveza na čelu sa Rusijom, a potom i ukinuo vize za kratkoročna putovanja iz više od 80 država, uključujući EU i SAD. Rusija je u strahu od nesmetanog ulaska raznih neželjenih pojedinaca u državu sa beloruske strane brzo uspostavila granične kontrole, što je Lukašenko prokomentarisao rečima "da bi to moglo izazvati ozbiljan sukob".

Foto: Tanjug/AP/BELTA

Usledile su jednostrane akcije u kojima je Belorusija podigla optužnice protiv ruskih službenika koji su utvrdili da njihova hrana ne zadovoljava zdravstvene standarde, a Rusija naprosto zabranila uvoz određenih prehrambenih proizvoda iz Belorusije. No, glavno pitanje spora i dalje je bila nafta pa su iz Kremlja izvukli podatak da ih je prodaja (pre)jeftine sirove nafte Belorusiji koštala 20 milijardi evra u izgubljenoj zaradi između 2011. i 2015.

Ekonomski sporovi ove dve države nisu novost, ali obično bi Moskva popustila Lukašenkovim zahtevima zbog mira u susedstvu, što se ovaj put čini manje verovatnim.

- Postoji limit tome koliko slabija država može diktirati uslove jačoj - rekao je ruski ekonomista Vladislav Inozemčev za jedan moskovski radio komentirajući razmirice dve države, piše AP.

Foto: Tanjug/AP

Sa druge strane, Lukašenko se ne miri sa novom situacijom, svestan da će "velika podrška", to jest kontrola koju ima nad Belorusijom brzo nestati ako životni standard dramatično padne: - Zašto ste nas uhvatili za grkljan? - rekao je i dodao da ruske trupe "neće okupirati Belorusiju". Naime, Lukašenko je na iglama u vezi dobrih namera Moskve još od aneksije Krima 2014. godine te se boji da ni invazija nije isključena.

Njegovu zabrinutost dele i analitičari Centra za stratešku i spoljnu politiku koji su upozorili: - Opasnost od toga da Rusija započne međunarodni sukob u Belorusiji je na najvišem nivou - poručili su iz centra.

Kako je odnos sa Rusijom trenutno hladniji od sibirske zime, Lukašenko je intenzivnije počeo da pregovara sa Zapadom, što je dovelo do ukidanja sankcija prema toj državi nakon što su izbori prošli sa manje incidenata nego inače, a iz zatvora su pušteni politički zatvorenici. No, sve je to "sića" prema ruskoj pomoći pa se tako Lukašenko nada i kreditu MMF-a od 2,8 milijardi evra koji bi barem malo olakšao njegovu poziciju.

(Telegraf.rs)