EVROPA JE BURE BARUTA, BALKAN JE SAMO FITILJ: Stiže upozorenje sa Zapada šta je opasno i od čega se treba plašiti

Situacija na Balkanu je sve zaoštrenija, iz meseca u mesec sve je više sukoba i nerazumevanja među susedima. Primetio je to i Norbert Mejps-Nidiek, nemački novinar i publicista, stručnjak za Balkan i autor više knjiga o ovom regionu. On je u velikom razgovoru za "Dojče Vele" približnije objasnio situaciju kako je on vidi.

Preporučujemo

Antisrpski skup u centru Zagreba: Pevale se nacionalističke pesme, vijorile se zastave sa ustaškim simbolima

- Retorika tamošnjih lidera, naravno, u prvoj liniji služi tome da se vlastitim biračima prezentuju kao zaštitnici. Ako se loše priča o omraženom komšiji, onda se to dobro prihvata. Stvara se osećaj opasnosti i istovremeno se ljudima nameće utisak da je upravo taj lider onaj pravi koji će ih zaštititi od te opasnosti. Samo po sebi to još nije opasno, ali to može postati opasno ukoliko razvije jednu dinamiku. To je moguće i opasnost od toga zaista postoji. Što je Evropska unija slabija i što je slabiji njen uticaj i njena sredstva pritiska, utoliko više će doći do takvog jednog razvoja. Ne verujem da će doći do preorijentacije prema Moskvi ili Turskoj.

Evropska unija je u proteklih 20 do 25 godina bila jedina alternativa stvaranju državica u kojima jedni drugima ništa dobro ne žele. Perspektiva "Želimo u EU" je svugde igrala veliku ulogu. To je počelo već 1991. godine, kad je Slovenija proglasila nezavisnost. Tada je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel rekao da su raspad Jugoslavije i ujedinjenje Evrope dve strane jedne medalje. Bez jednog ne bi došlo do drugog. To znači, zato što se Evropa ujedinjuje, raspada se Jugoslavija. Tada se razmišljalo da oni koji se žele priključiti EU moraju brzo uskočiti na taj voz i ne bi trebali da čekaju dok i svi drugi budu spremni. Slovenija nije htela da bude jedno usamljeno, izolovano ostrvo u svetskom okeanu, već je htela da bude deo Evropske unije.

Ljudi veruju u EU, oni žele da budu deo EU-a, između ostalog i zbog toga što ne veruju vlastitim političkim elitama. Ali onda je došlo do preokreta kad je 2014. godine započela sa radom nova Evropska komisija. Novi predsednik Komisije Žan Klod Junker je jasno dao do znanja da u idućih pet godina neće doći do proširenja Evropske unije. Time što je to izrečeno tako otvoreno, zatvorena su ujedno jedna vrata - objašnjava on.

Foto-montaža: Profimedia/Alamy, Google Maps

Jugoslavija kao EU, EU kao Jugoslavija

Nemački novinar donosi i jako zanimljivo poređenje Jugoslavije i EU.

- U svim zemljama postoje različite perspektive. To ne važi samo između Zapada i jugoistočne Evrope. Postoje određeni obrasci koje ljudi imaju u glavama. Britanski obrazac je bio velika zona slobodne trgovine, jedna vrsta Komonvelta. U Nemačkoj se uvek zamišljala jedna federalna savezna država, dok su Austrijanci zamišljali Austrougarsku monarhiju. A na području bivše Jugoslavije se Evropska unija zamišlja kao neka vrsta Jugoslavije. Paralele su uvek iznova zapanjujuće. A i sada, kad je EU u krizi, mnoge ljude to podseća na jugoslovensku krizu. Veoma lepo je to opisao slovenski ekonomista Jože Mencinger. On je rekao da Evropska unija pati od jugoslovenskog sindroma.

To znači da postoji jedna ekonomija, ali različite nacije, različiti identiteti, a i različite ekonomske politike. Rezultat toga je da svaka nacija smatra da ju ona druga iskorišćava. Kao što su Slovenci i Hrvati u bivšoj Jugoslaviji strahovali da na Kosovo, u Makedoniju ili BiH uplaćuju u jednu vreću bez dna, tako te strahove u Evropskoj uniji imaju Nemci prema Grčkoj. Obrnuto su Kosovari, Makedonci i Bošnjaci upućivali na to da Slovenija i Hrvatska postaju sve bogatije, dok u poređenju sa tim oni postaju sve siromašniji. S istim pravom Grci to danas mogu reći prema Nemcima. Te paralele mnogi ljudi u bivšoj Jugoslaviji imaju u glavi kad misle na Evropsku uniju - ističe on.

Foto: Wikimedia, pixabay.com

Nemački novinar smatra da Rusija ne može da ponudi puno toga na Balkanu i zato neće igrati važnu ulogu dugoročno.

- Ne verujem da bi se te zemlje sada mogle orijentisati prema Rusiji. Moskva tu u biti nema puno što da ponudi, osim energije. Rusija bi bila preopterećena time da sada na Balkanu zauzme ulogu koju je Evropska unija do sada imala. Svi to znaju. Ali Rusi mogu koristiti priliku da povremeno upletu svoje prste kako bi situaciju učinili još težom - dodaje on.

Balkan - fitilj koji može zapaliti Evropu

Nemački publicista smatra da Balkan nije, kako se poslednjih stotinak godina govori, "bure baruta".

- Balkan ustvari uopšte nije bure baruta. Bure baruta je Evropa. Balkan je samo fitilj. Ono što je opasno su konflikti. Oni se ne daju izolovati. I upravo u aktuelnoj situaciji u kojoj je svet postao tako nestabilan i u kojem ne postoji prava vodeća sila, sukobljenim stranama na Balkanu će biti lakše da saveznike potraže negde među većim silama. To je situacija poput one 1914. godine. Od toga se treba najviše plašiti - pesimistično završava razgovor publicista za "Dojče Vele".

(Telegraf.rs)