Julian je Srbin iz Albanije. Živi u Tirani, radi u srpskoj firmi, oženjen je Albankom i poštuje SVE naše običaje!

Julian Ajković (33) ima albansko državljanstvo, oženjen je Albankom, ali čuva srpsku tradiciju. Prema njegovim rečima, na kom jeziku pričaš sam sa sobom, tako se i osećaš.

Preporučujemo

Kosovski Albanac: Srpska roba je odlična, neću da je bojkotujem, niti da slušam političare!

"Atlas predrasuda": Srbi Albaniju vide kao pijacu za prodaju bubrega, Hrvati su naši zli blizanci

- Ja pričam na srpskom. Rođen sam u Skadru. Tu su rođeni i moj otac, deda i pradeda. Sa sinom u kući pričam na srpskom. Tradiciju čuvamo i prenosimo je kao što su pre mene činili i moji preci - priča Julian.

- Imam sreću i moja medalja ima dve strane. Ljudi često gledaju samo jednu i ne znaju pravu istinu - dodaje on.

Ovako priča Srbin sred Drača koji već godinama radi kao predstavnik jedne firme iz Srbije u Tirani.

Foto: pixabay.com

Kako kaže, ima rođake u Srbiji i Crnoj Gori. A, kad ga pitaju ko je i šta je, on sa osmehom odgovara da je Srbin i Crnogorac i da je njemu to isti narod.

Rođen je u selu Vrak kod Skadra i tu je živeo do 1999. godine, kada se njegova porodica preselila u Podgoricu.

- Kada sam završio srednju školu u Crnoj Gori, odlučio sam da studiram ekonomiju u Tirani. Svoju budućnost sam tu video i bio sam u pravu. Tirana i Albanija tada su bile u razvoju i nisam pogrešio. Posle studija, četiri godine sam radio u Ambasadi Srbije, kao prevodilac - priča Ajković. - Poslednjih 10 godina radim samo sa Srbima i znam da bi mnoge velike albanske firme sarađivale sa kompanijama od Vranja do Subotice.  Tu vlada međusobno veliko poverenje i ovde nije teško prodati srpski proizvod. Ja to radim i nikad se nisam susreo sa nekim neprijatnostima. Bitno je da postoji dobar proizvod, dobra cena i kvalitetna politika poslovanja. Sve ostalo je stvar dogovora i izvodljivo. Albanci, kada je posao u pitanju, Srbima više veruju nego Italijanima ili Grcima.

Foto: Wikipedia/Decius

Srpski jezik i običaji u njegovoj porodici prenose se s kolena na koleno. A, kako priča, ovde na veru niko ne obraća veliku pažnju.

- Oženjen sam Albankom pravoslavne veroispovesti - kaže Ajković. - Otac se oženio katolkinjom. Tako, praznika za slavlje uvek ima. Mešoviti brakovi ovde su najnormalnija stvar, a mladi sada ne obraćaju naročitu pažnju na to. Među Albancima im amnogo ateista. Supruga Stela i ja imamo dvoje dece, sina Davida i ćerku Mišel. Moj četvorogodišnji sin odlično priča i sprki i albanski jezik.

Kaže da sa sinom Davidom isključivo na srpskom priča, a supruga na albanskom.

- Poslednjih godina i ona je naučila malo našeg jezika. Želim da deca naslede sve ono što ja znam. Žao mi je što se nastava na srpskom odvija samo u školama u Skadru i Fjeriju. U kući slavimo Badnje veče 6. januara, ali i 24. decembra, zbog moje majke. To što moj sin priča srpski, to je moja odlučnost da to nauči. Jednostavno, ne razmišljam šta će ko da kaže na to.

Foto: Promo/Albanian Incoming Tourism Association

O odnosima Srbije i Albanije mnogo se priča i u Tirani.

- Bude impulsivnih reakcija, ali one traju nekoliko dana, pa se smire strasti - objašnjava Ajković. - Kad se to desi, niko nigde ne sme da ide zbog registarskih tablica na automobilima. Sećam se incidenta na fudbalskoj utakmici. Bilo nam je vrlo neprijatno. Ali, samo zato što smo očekivali da gledamo fudbal. Ništa više od toga. Sve ostalo je ispalo besmisleno.

(Telegraf.rs / Izvor: novosti.rs)