Kad celo selo radi isti posao: Jedno "valja belo", drugo plete korpe...

Jedno selo - jedan zanat, svi rade isto i za sve ima zarade. Tako jedno selo masovno "valja belo", u drugom žive od dunja, u trećem od hrizantema, a četvrto selo plete korpe. Ovakvih je sela u centralnoj Srbiji desetak.

Preporučujemo

Ovaj zanat vam može doneti zaradu od 1.200 EVRA MESEČNO: Šapčanka sjajno unovčila svoj rad!

PO TOME SE ZNAJU SRBIJANCI: Evo kako nastaju JELEK i ANTERIJA! (FOTO)

Pomoravsko selo Belušić poznato je po korparstvu i to od kraja XIX veka. Pojedine zanatlije iz sela su sredinom 80-tih godina prošlog veka izvozili gotove proizvode u tadašnju SR Nemačku, 90- tih i u Sloveniju, pa čak su se ovi proizvodi mogli naći i u JAT-ovim avionima i deljeni su kao poklon putnicima.

Danas korpe napravljene od vrbe iz ovog kraja, tačnije od sušenog pruća, u Belušiću pravi 30 majstora. U selu ima oko 300 domaćinstava i nekada je veći deo njih od korparstva živeo.

Zoran Antić iz Belušića ne odustaje.

Foto: Telegraf

- Mlađih, koji bi nas nasledili, nema jer ne vide da bi mogli nešto da zarade. A ja tvrdim da bi uz dobar marketing ova naša kotarica mogla da pokori celu Evropu. U poslednjih godinu, dve često mi se javljaju kupci iz Evropske unije. Traže naše kotarice. Plastične kese polako odlaze u istoriju i to bi moglo da bude naša nova šansa - kaže Antić.

Foto: Telegraf

Selo Tavnik kod Kraljeva je selo dunja. Dve trećine ukupnog srpskog roda ovog voća potiče odavde. Nema seoskog domaćina, a u selu ih je oko 380, koji u dvorištu nema dunju. U Tavniku je više od 300 hektara zemlje pod dunjama, ali i dalje niču novi zasadi.

Foto: Telegraf

- Nema ovde domaćina koji nema voćnjak pod dunjama, a tako je već tri veka. Ima stabala starih više od 100 godina, a i dalje rađaju. Ipak, malo ko se specijalizovao samo za posao sa dunjama. Kada me neko pita šta je potrebno za uzgoj dunja, kažem mu - da si spreman da spavaš u voćnjaku i da za hektar pod dunjom uložiš 10.000 evra. Ipak, dunja se isplati, tek će biti tražena - kaže Vlado Obradović koji pod dunjom ima nešto više od četiri hektara, odnosno 3.500 stabala.

Foto: Telegraf

Šta je dunja za Tavnik, to je kreč za malo siromašno selo Veliki Šenj kraj Kragujevca. Ono je poznato po tradicionalnoj proizvodnji kreča. Kada se u Kragujevcu kaže "celo selo valja belo", misli se na Veliki Šenj i kreč.

A šta je belo za Šenj, to je crno za šumadijska sela Kamenica i Ramaća. Tamo ima čak pet ćumurana i ova sela ćumurom snabdevaju centralnu Srbiju.

Foto: Telegraf

- Koliko ćumura napravim, toliko prodam. Najveći kupci su roštiljdžije. Jednostavna kalkulacija pokazala mi je da mi se ovo više isplati neko čuvati prase, pa ga prodati za par patika. U selu Kamenica ima još par starih ćumurana, sa tradicijom, i za sve nas ima posla. Nije laka para, ali postoji potražnja - kaže Milan Đokić iz Ramaće.

Foto: Telegraf

A na magistralnom putu Kragujevac - Topola meštani sela Čumić gaje najmanje milion i po hrizantema. Uzgajanjem cveća bavi se desetine porodica, a kako kažu, od cveća se bolje živi nego od poljoprivrede i stočarstva. Oko 200 proizvođača u Šumadiji preorijentisalo se na proizvodnju baštenskog, balkonskog i rezanog cveća.

Foto: Telegraf

Par sela oko Batočine u sasvim su drugoj branši, gde nema velike zarade, a i nisu šire poznati jer oni samo - pletu brojanice. Šumadinke iz ovog kraja batalile su heklanje stolnjaka i bacile se na unosniji posao. Neki su u međuvremenu postali snabdevači na veliko i prodaju širom države.ž

Centralna Srbija nije jedinstvena po tome da se celo selo bavi jednim zanatom ili istom poljoprivrednom granom.

Kada se u internet pretraživač ukuca "Zlakusa" Gugl predloži - grnčarstvo. Od oko 205 domaćinstava u Zlakusi kraj Užica, danas aktivno radi oko 20. Proizvode grnčariju za kuvanje hrane kao pre 400 godina. Kada se kaže Mačkat, misli se na mesne prerađevine i zlatiborski pršut. Na pomen Selenče u Bačkoj svi se sete proizvodnje metli, jednog od malobrojnih proizvoda u kome smo značajni svetski izvoznici. Dve trećine građana Selenče pravi metle u tamošnjim firmama.

(Marija Raca)