Sablasni prizori u Bosni: Jezero presušilo, izronili grobovi, ljudski ostaci, kuće i džamija (FOTO) (VIDEO)

Loša hidrološka godina i pojačana proizvodnja električne energije, doveli su do toga da je Ramsko jezero na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina. Gledano okom promatrača, danas dolina potopljene Gornje Rame izgleda toliko mrtvo, toliko nestvarno i beživotno, kao da gledate u pustinjske predele. Jedino što oči promatrača donekle osvežava, okolni je pogled na pitoma ramska sela i porodična imanja.

Preporučujemo

Ima 23 godine, devojku i svoju farmu krava: Ne stidi se što radi na selu i ima jaku poruku za sve koji hoće na Zapad (FOTO)

Krećući se od mesta Bruša prema nekadašnjem naselju zvanom Luke, prvim korakom stupate na potopljeno, beživotno tlo, koje ne odiše ničim osim mrtvilom, i na kojemu nema ništa osim utabanih tragova ljudskih koraka i automobilskih guma.

A na tim istim Lukama po prvi put ugledate tragove nekadašnje stare kaldrme, puta, koji vas vodi u pravcu idućega mesta - u punoj akumulaciji to je ostrvo Škarine. I zaista uz tu kaldrmu mogu se videti ostaci nekadašnjih voćnjaka, grobalja, ljudskih ostataka i domova.

Kada dođete na Škarine pogled vam puca na pitomu udolinu prepunu ostataka ljudskih tragova življenja. I da, pitoma je bila nekada, u neko drugo vreme, u vreme jednostavnog ljudskog življenja, u vreme pre apokalipse zvane potop.

To je mesto zvano Kopčići, mesto Ramskih begova, mesto koje Vam po tragovima govori da je bilo „mesto ugodnog življenja“. Smešteno uz samu reku Ramu, uz njenu levu obalu, na pitomoj zaravni, danas izgleda toliko mrtvo, toliko jednolično i beživotno kao da je smešteno u pustinji.

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Na tome putu dok pogled puca na mrtvu dolinu, ulazi se u beživotne, porušene i mrtve ostatke Kopčića. Mesto gde je nekada bujao život, u kome se rađalo, raslo, živelo i umiralo. Mesto u kome se isprepliću tuga i ponos, u kome, iako sada mrtvom, postaju opipljivi ljudski životi, rad i ljubav prema rodnoj grudi.

Prvi podaci na Kopčiće kao naselje sežu unazad nekoliko stotina godina, u vremena iz 15. i 16. veka.

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Možda se ovo mesto naziva begovskim i zbog toga što je u vreme pre akumulacije Ramskog jezera (1968. godina) imalo standarde pomalo neuobičajene za sela ovog kraja, sa sadržajima specifičnim za veća naselja, pa su tu bile kafane, mlinice, hanovi, putevi popločani kaldrmom…

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Po ostacima glavne seoske kaldrme, ulazi se u ostatke naselja, svuda su vidljivi tragovi uskih priključnih kaldrma, koje su nekada vodile do domova, od kojih danas nije ostao „ni kamena na kamenu“.

Vidljivi su tragovi ostataka grnčarije, opeke, čavala, bravaluka, i možda ono najosećajnije, ostataka ljudske obuće, posuđa….

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Tom istom kaldrmom ulazi se i u ostatke prostranog groblja, koje se nalazi na dnu naselja. Ti nemi ostaci ljudskih počivališta, okružuju ostatke porušene džamije, od koje je još uvek najistaknutiji njen minaret. Džamija i groblje su smešteni na najravnijem, i naoko najpitomijem, delu Kopčića.

Porušena dažamija, minaret, bašluci, ljudski domovi, nezaštićeni su spomenici jednoga vremena, jedne tradicije i vere.

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Pustinja nastala potopom ugledala je svetlo dana. Izronila je iz dubina modrog Ramskog jezera, da bi nas vratila u neka druga vremena, da bi otkrila neku drugu Ramu, njena nekadašnja sela, pitome doline i zaravni, probudila maštu o jednome vremenu i jednoj zemlji, o jednoj rajskoj dolini, smeštenoj na prirodnoj granici koja razdvaja Bosnu od Hercegovine.

Foto: rama-prozor.info/Damir Mišura

Pogledajte video:

Pogledajte više fotografija OVDE.

(Telegraf.rs/Izvor: rama-prozor.info)