Jovana (10) je potpuno slepa, a napisala je knjigu, svira klavir i harmoniku, peva i pobeđuje na takmičenjima! (VIDEO)

Malena, desetogodišnja devojčica Jovana Trajčevska iz Resena, gradića na jugu Makedonije, nakon teške bolesti izgubila je jednu bitku – svoj vid, ali ne i volju za životom. Ona je pobedila svoj hendikep i hrabro korača dalje.

Preporučujemo

Dejan, vukovarski heroj: Iz kontejnera spasao malog Nina, čije mu je cvilanje sledilo krv u žilama (FOTO)

Slepilo je nije sprečilo da napiše knjigu poezije, da nauči da svira klavir i harmoniku, da peva i pobeđuje na raznim takmičenjima, da bude aktivista u udruženju za zaštitu životinja...

- Prošle godine je bila na regionalnom takmičenju u solo pevanju gde je osvojila treće mesto. Treća je bila i na takmičenju iz matematike, a uspešna je i u šahu. Sa osam godina je bila balkanski prvak slepih osoba, a sa osam i po godina je počela da piše poeziju - kaže njena majka, Jasmina Trajčevska.

Jovana svet gleda preko svojih pesama. Sa njima izražava svoja osećanja, želje, nadanja... Sada je sve napisane pesme “ukoričila” u knjigu poezije nazvanu “Tajne moga srca”.

Printskrin: Youtube/Tera TV

- Da napišem zbirku pesama trebalo mi je godinu i po dana, a promocija će biti 18. februara u velikoj sali opštine Resen. Inspiraciju srpim iz svokodnevnog života i moje porodice. Osim poezije, kao mala, puno sam slušala kompozicije za klavir i gitaru. To su mi bili omiljeni instrumenti. Nisam uspela da naučim da sviram gitaru, ali zato jesam klavir i harmoniku i radi toga sam veoma srećna, kaže malena Jovana Trajčevska.

Ova devojčica poručuje svima koji su izgubili vid da se ne predaju, da gledaju kroz svoje srce i da nastoje da rade ono što najviše vole.

Printskrin: Youtube/Tera TV

Svi koji su pročitali poetski prvenac Jovane Trajčevske su oduševljeni njenim talentom, a jedna od redaktorki, Biljana Todorovska kaže da se ona čita u jednom dahu.

- Čitajući stihove Jovane do mene dopire ljubav. Poželela sam da budem zvezda na nebu i da sa celim univerzumom skujem dogovor i ispunim sve želje koje je Jovana kao kišu izručila pred mene. Uvela me je u svoju čežljivu željoteku, a pročitala sam puno i o pruženoj ruci dobrote. Njeni stihovi su me naučili da smo svi mi posebni cvetovi na planeti, kaže Todorovska.

Umetnička vrata malenoj Jovani se otvaraju zajedno sa njenim entuzijazmom prema stvaralaštvu, a njeni ponosni roditelji su uvek spremni da joj u tome pomognu i podrže u njenim ambicijama.

(Preuzimanje teksta ili njegovih delova nije dozvoljeno bez prethodne konsultacije sa uredništvom portala Telegraf.rs)

(D.J.)