Grafit "Otadžbino, tu sam!", posvećen Desanki Maksimović u centru Beograda - uništen (FOTO) (VIDEO)

Našem akademiku i jednoj od jugoslovenskih najvećih pesnikinja - Desanki Maksimović, posvećen je grafit u ulici nazvanoj po njoj na Vračaru. Ovakav divan gest u čast skromnoj profesorki, kao i mnoge stvari kod nas, oskrnavljen je, i samim tim činom i sećanje na nju.

Preporučujemo

Reči Desanke Maksimović koje i danas odzvanjaju: Mlade generacije bi trebalo da čuju šta je imala da kaže (VIDEO)

Nekome je smetao grafit koji postoji nekoliko godina kod Tašmajdanskog parka. Koji je bio motiv da uništi lik Desanke Maksimović kojoj Srbija toliko toga duguje. Zbog čega je neko i imao taj poriv i želeo je da to uradi?

Ženi čija je poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna.

Koliko je bila skromna govori činjenica da kada je još za njenog života podignut spomenik, negodovala je bila zbog ovog čina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom. I Beograd joj se odužio spomenikom u Tašmajdanskom parku, nedaleko od murala.

Foto: Telegraf

Neko kome je palo na pamet da uništi sećanje na Desanku Maksimović nije čitao njene pesme, jer one prenose poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim.

Zar su ljudi brzo zaboravili naše intelektualce od kojih možemo puno toga da naučimo, i mi i buduće generacije. Zar su neki, ljudi kojima ne bi trebalo ni da znamo kako se zovu, postali bitniji od čuvene pesnikinje i akadmika SANU-a?

Foto: Wikipedia

Jedan varvarski akt učinio je da se normalni ljudi stide kada prođu pored precrtanog grafita posvećenoj našoj pesnikinji, i to u ulici koja je ponela njeno ime.

Da su znali ko se stvarno nalazi na fasadi zgrade, ne bi to uradili. Tužno je što očigledno ne znaju i to je sramota za nas kao društvo.

Foto: Telegraf

"Otadžbino, tu sam!", piše ispod grafita Desanki Maksimović. Nažalost, otadžbina je Desanku davno zaboravila.

Foto: Wikipedia, Wikipedia/Dushan wideway

Kada je čula za streljanje đaka u Kragujevcu, u Šumaricama 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama "Krvava bajka", pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu.

                                                                         KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

I iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške...

i tako redom.

Misli su im bile pune

istih brojki,

i po sveskama u školskoj torbi

besmisleno ležalo bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo,

da će vrlo dugo,

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

Dečaka redovi celi

uzeli su se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)