Pitali smo Hrvate šta su dobili, a šta izgubili ulaskom u EU: Ovo su njihovi odgovori (FOTO)

Četiri godine posle ulaska u Evropsku uniju svedene su računice i dileme više nema - Hrvatska je više platila članstvo nego što je od Brisela dobila. Srpski komšija je među tri najsiromašnije zemlje EU, a iza nje su samo Bugarska i Rumunija.

Preporučujemo

Srbija ulazi u Evropsku uniju za vreme predsedavanja Hrvatske?

Nezadovoljnih Hrvata je sve više. Obećanja o boljem životu ulaskom u EU nisu se ispunila, dok se, istovremeno, beleži povećan odlazak mladih ljudi iz Hrvatske u zemlje EU. Računa se da je za četiri godine iz zemlje otišlo preko 60.000 ljudi, najviše medicinara.

- Možda sam u početku i očekivao da će nešto biti bolje, ali pošto se to nije desilo, sad sam u fazi kad uopšte i ne razmišljam o nama kao o zemlji koja je u Evropskoj uniji - kaže fizioterapeut Luka Bašić (28).

Foto: Privatna arhiva

Ako je Evropa po pristupanju bila hit u Hrvatskoj, to zasigurno više nije slučaj. Malo ko se i poziva na EU, a informisanost hrvatskih građana oko zbivanja u Evropi nikad nije bilo lošije.

- Zar smo u EU?! Stvarno ne bih znala, lično nisam primetila neke veće promene. Osim što mogu ići u Ikeu, nakupovati bez limita (osim onog iz novčanika) i kasnije ne dobijem povraćaj PDV-a, što je pre bila olakšica. Dalje, nisu nam ukinuli granicu, nego su dopustili Slovencima da stave žicu duž granice, kroz šume, na mostove - iskrena je bivša odbojkašica Anita Babin (33).

Foto: Privatna arhiva

Za četiri godine članstva Hrvatska nije uspela da privuče evropske investitore u meri u kojoj se očekivalo. Brojne administrativne prepreke i dalje stoje pred evropskim kapitalom, pa se malo ko odlučuje za izgradnju fabrika.

- Kako još nismo sastavni deo Šengena, a još imamo svoju valutu, čini mi se da je nama običnim smrtnicima isto kao pre. Samo se malo bojim budućnosti, kada ćemo morati vraćati sve ovo što su nam kao "dali" - objašnjava Zdravko Mirilović (52) profesor kineziologije.

Foto: Jozo Čabraja

Iako su Evropljani zainteresovani za ulaganja u turizam, i da za relativno male pare dobiju hotele i turističke komplekse širom Jadrana, vizni režim koji je Hrvatska morala uvesti, oterao je i te investitore, ali i turiste.

Reka Riječina i pogled na breg Trsat Foto: N. Ivanovski

- Uvođenje viza za ruske državljane, odnosno ruske turiste, za Hrvatsku kao turističku zemlju bila je prilično visoka cena koju smo morali platiti ulaskom u Europsku uniju. Uveli smo vize zemljama iz kojih imamo najviše turista. Tako su naši hotelijeri, turističke agencije, ugostitelji i svi drugi "prikopčani" na turizam ostali bez nekoliko stotina miliona kuna prihoda na godišnjem nivou - rekao nam ugostitelj Luka Šergo (33).

Hrvatska vlada za sve ovo vreme nije uspela osmisliti dovoljno dobre projekte koji bi bili finansirani iz fondova Evropske unije. Zbog toga su, možda, Hrvati i najviše kivni.

- Svakako da ulazak u EU ima dobrih i loših strana. Naša Vlada one dobre ne zna iskoristiti i to je naš najveći problem. Mislim da bi razne institucije i organizacije mogle iskoristiti sredstva EU u većoj meri, ali smatram da nema dovoljno kompetentnih ljudi na tom području. Mladi odlaze iz Hrvatske sve više jer smatraju da tu nemaju budućnost, a ulazak u EU samo je tome potpomogao - kaže studentkinja Simona Margetić (22).

Foto: Jozo Čabraja

- Jedino što se može primetiti je da lakše idemo preko granice, odeš u bilo koju zemlju i kupiš nešto što je kod nas skuplje, pa ne platiš carinu. Možda uspeš izvući nešto love iz fondova, ali za to ti treba ekspertski tim. Ostalo se uopšte ne primećuje jer nismo ni u Šengenu, pa da bude jednako jeftino kao i u drugim evropskim zemljama, niti smo u evrozoni da se jače oseti - rekao nam je novinar Frano Riđan (30).

Nakon razgovora sa njima, zaključili smo da hrana nije pojeftinila nakon ukidanja carina za prehrambene proizvode iz EU, energenti, alkohol i cigarete skuplji su zbog rasta trošarina. Novac ne stiže iz EU fondova, turista je sve manje, a građani su sve nezadovoljniji.

(J.S)