Dodeljene Vukove nagrade: Država može da ostane bez obućara ili krojača, ali je bez kulture neće biti (FOTO)
Vukova nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, koju 53. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, uručena je danas u Predsedništvu Srbije.
Preporučujemo
Telegraf vam poklanja 5 albuma Del Arno benda
Došao je krišom sa društvom i muzikom kod Ane da je zaprosi. Kada je otvorila vrata, počela je najlepša noć u njenom životu (FOTO) (VIDEO)
Za organizaciju FEST-a grad Beograd je izdvojio 24 miliona dinara
Dobitnici Vukove nagrade za 2016. godinu su kompozitor i muzički pedagog Miroljub Aranđelović Rasinski, teolog Dragan Vukić, OŠ "Braća Aksić" u Lipljanu, dirigent mr Ðorđe Pavlović, istoričar umetnosti i direktor Narodnog muzeja u Čačku Delfina Rajić, molekularni biolog prof. dr Elizabeta Ristanović.
Vukova nagrada je pripala i predsedniku opštine Aleksandrovac dr Jugoslavu D. Stajkovcu, dramskoj umetnici Ljiljani Stjepanović, likovnoj umetnici Zagorki Stojanović i dramskom piscu Miladinu Ševarliću.
Izuzetnu Vukovu nagradu Izvršni odbor KPZ Srbije dodelio je Gimnaziji "Veljko Petrović" u Somboru, književniku i naučniku dr Miodragu Matickom i Narodnom pozorištu Užice, dok je Povelja za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori pripala Srpskom nacionalnom savjetu Crne Gore.
Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević podsetio je da se u predperiklovo doba govorilo da "ako Atina ostane bez obućara, ići će bosa, ako ostane bez krojača, ići će gola, a ako ostane bez kulture i obrazovanja, onda Atine neće biti".
On je naglasio da Srbija u svojim najdubljim temeljima i razlozima za postojanje ima kulturu i obrazovanje i dodao da Kulturno-prosvetna zajednica Srbije već decenijama podstiče i ohrabruje brojne poslenike iz oblasti kulture i obrazovanja.
Ministar je rekao da ako se pogledaju laureati Vukove nagrade, videće se zlatni presek srpske kulture i obrazovanja u kome su značajni ljudi koji su "doprinosili i doprinose skromnoj, ali velikoj slavi srpske kulture".
- Oni su fraktali mozaika koji čini sliku srpske kulture i prosvete i taj mozaik je bio, jeste i biće slika koju moramo pred sobom da vidimo kada se nalazimo u vrtlozima epoha, u sred buke oružja i brbljanja politike - istakao je Vukosavljević.
Predsednik KPZ Srbije Ljubivoje Ršumović je u svojoj besedi, koju je nazvao "svečarski lavež dok karavani prolaze", primetio da se na Balkanu mali narodi svađaju oko jezika i ćirilice.
- Živimo u vremenu smutnom, teškom i za opstanak planete, što ne zavisi mnogo od nas, ali i za opstanak srpskog jezika i ćirilice, što zavisi u mnogome od nas samih. Dok se u svetu velike sile nadmudruju oko globalnih problema nišaneći jednu u druge bojevim glavama, na Balkanu se mali narodi svađaju oko jednog jezika i ćirilice bacajući jedni na druge pogrde i anateme - kazao je on.
Podsetivši da je Vuk Karadžić rekao da je "jezik hranitelj naroda", Ršumović je konstatovao da narodi, "novonastali iz verskih i teritorijalnih razloga i pogodnosti, žele da imaju samo svog hranitelja".
- Crnogorci hoće zalogaj srpskog jezika, ali da ga začine svojom mirođijom. Bošnjaci bi hteli svoju porciju, ali zaslađenu halvom i halalom, pa im se i jednima i drugima pridružuju Hrvati, kojima smeta ćirilično ruho srpskog jezika - rekao je on.
Ršumović je kazao da se borba za srpski jezik i ćirilicu razbuktala u Vukovaru i Nikšiću, tinja u Sarajevu i na Kosovu i Metohiji.
- Mnogo je to frontova za malu Srbiju, ali nije to nama prvu put da se borimo na mnogo frontova, pa i da dobijemo te bitke. Ono što se događa prvi put jeste da Srbija ne može dobiti tu bitku u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Užicu... Svi ti gradovi, sva zemlja Srbija, pa i narod, okupirani su stranim rečima, stranim ponašanjem, stranim običajima, stranim pismom, pa i stranim istinama - ističe Ršumović.
Kako kaže, latinica guta ćirilicu, koja sve manje ostaje hraniteljka srpskog naroda.
- Da li se mi ovom našom sramotom svrstavamo rame uz rame sa svim ostalim balkanskim sramotama? Da li je krajnje vreme da pronađemo ono bajkovito ogledalo, ne da ga pitamo ko je najlepši na svetu, nego da ga pitamo kojom i kakvom kulturnom revolucijom da se oslobodimo ove okupacije? - pita Ršumović.
U ime nagrađenih zahvalila je Ljiljana Stjepanović istakavši da je Vuk više od imena, više od simbola, ime sa kojim smo odrastali, išli u osnovnu i srednju školu, na fakultete, sa kojim smo postajali ljudi.
Naglasivši da sa svojim "kolegama po nagradi" oseća izuzetan ponos i zahvalnost, Stjepanović je kazala da će oni svako u svojoj profesiji nastaviti da čine sve što mogu i više nego što mogu, "makar delić onoga što je za Srbiju i srpski narod činio Vuk Stefanović Karadžić".
- Mi njegovo delo ne možemo da dostignemo, jer bi nam za to bila potrebna dva života. Mi imamo jedan. Ali ako znamo zašto i za šta živimo taj jedan život, on će biti više nego dovoljan. A živimo ga za Srbiju - naglasila je poznata dramska umetnica.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Japanca u Srbiji najviše šokirale naše bake: Tvrdi da su "programirane" za OVO i svrstava ih u 3 kategorije
Igbo i angika: Kako spasiti 3.000 ugroženih jezika na svetu
Snežna mećava pogodiće ove predele Srbije, evo i kada: Očekuje se da padne i do 30 cm snega
<% post.title %>
Sneg pada na severozapadu, u Beogradu da se smrzneš, a u ovom gradu i dalje 17 °C: Hladni front podelio Srbiju
Video: Sastanak Brnabić sa novoimenovanim predsednikom Venecuele
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
APOKALIPSA U LOS ANĐELESU Nacionalna garda na ulicama, UVEDEN POLICIJSKI ČAS: Malibu u pepelu i ruševinama, poznate ličnosti očajne (FOTO, VIDEO)
Kineskinja se udala za Srbina, slavi i Božić, ali jedan naš običaj joj je NEPRIHVATLJIV: "Meni bi to napravilo haos" (FOTO)
OGLASIO SE BATUT! Zaraza zvanično potvrđena u više od pola Srbije, PIK VIRUSA TEK SLEDI
